Аутор: Др Јелена Тодоровић Лазић
Естонија има богате шумске и водене ресурсе и велике резерве фосилних горива (уљних шкриљаца) на малој територији. До данас су еколошке политике и инвестицијe у животну средину дале добре резултате. Зависност од уљних шкриљаца чини естонску привреду веома енергетски и угљенично интензивном, са ниском продуктивношћу материјала, што врши притисак на животну средину, посебно на североистоку земље. Естонија има вишак капацитета за спаљивање, а њене стопе рециклаже комуналног отпада су и даље ниске.
Који су то главни изазови са којима се Естонија суочава у области заштите животне средине? Најпре, у сегменту управљања отпадом: Естонија је 2020. године рециклирала само 28,9% свог комуналног отпада, не испунивши циљ ЕУ за рециклажу комуналног отпада од 50% за 2020. годину. Нетачна транспозиција и примена Директиве о стаништима и Директиве о стратешкој процени утицаја на животну средину утиче на животну средину, посебно у погледу активности сече шума на локацијама у оквиру мреже Натура 2000. Следећи изазов је у вези са заменом фосилних горива (уљних шкриљаца) и других извора емисије обновљивим енергетским решењима у циљу решавања емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Када је реч о областима у којима је Естонија напредовала, треба поменути да је ова држава у области кружне економије забележила повећање стопе кружне употребе материјала на 17,3% у 2020. години – изнад просека ЕУ од 12,8%. Естонија је сада на путу да одвоји стварање отпада од економског раста. Поред тога, са 22% површина под органском пољопривредом, Естонија је међу лидерима ЕУ друга после Аустрије. Коначно, емисије кључних загађивача ваздуха су значајно смањене.
Треба поменути и примере најбоље праксе који нам долазе из Естоније – обавезала се да ће постепено избацити уљне шкриљце у производњи електричне енергије до 2035. године. Такође, укључила је обнову 10.000 хектара барских станишта у национални план заштите природе. На крају ту је и јединствени режим издавања еколошких дозвола који поједностављује и усклађује многе еколошке дозволе.
У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Естонију били су:
1. смањење интензитета коришћења ресурса за побољшање отпорности индустрије;
2. стварање већег капацитета у рециклажи како би се надокнадио вишак капацитета у спаљивању и механичком биолошком третману отпада.
Естонија је сада на путу да одвоји стварање комуналног отпада од економског раста и остварила је сталан напредак током протекле деценије у повећању стопе рециклаже. Међутим, са само 28,9% комуналног отпада рециклираног 2020. године, Естонија је и даље далеко испод просека ЕУ и треба да напредује брже да би постигла циљеве за 2025. годину.
Стопа кружне (секундарне) употребе материјала у Естонији била је 11,8% 2016. а 17,3% 2020. године, што је знатно изнад просека ЕУ од 12,8%, што показује снажан пораст употребе секундарног материјала у последњих неколико година. Са 0,63 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Естонији је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг.
Стратегија кружне економије носи назив „Бела књига о естонској кружној економији и акциони план“. Стратегија представља део Плана развоја животне средине. Министар животне средине је формирао саветодавну групу на нивоу заменика генералног секретара коју чине сва министарства као и Канцеларија Владе и која ће саветовати министра за заштиту животне средине у процесу развоја мера политике у оквиру Беле књиге о кружној економији. Прелазак на кружну економију се наводи као један од приоритетних реформи у новом холистичком националном стратешком документу „Естонија 2035“ који је парламент усвојио 2021. године.
Естонија нема посебну секторску стратегију за пластику; тај сектор се тренутно решава само кроз Директиву о једнократној употреби пластике. Такође, нема ни специфичну секторску стратегију за текстил. Стратегија о изградњи, међутим, постоји. Године 2021. усвојен је дугорочни поглед на „Изградњу 2035“. Кроз седам корака, фокус је на идентификацији најбољих развоја за грађевински сектор.
У Естонији су 2020. спроведене 8323 јавне набавке. Вредност јавних набавки износила је 3,7 милијарди евра, што чини 14% БДП-а и 32% државног буџета. Званична статистика показује да само 4,5% од укупног броја набавки и 17% укупних трошкова набавке чине зелене јавне набавке (ЗЈН).
Од 1. јануара 2022. уведени су обавезни критеријуми ЗЈН за сектор намештаја, за производе и услуге чишћења, фотокопирни, графички папир и рачунаре и мониторе. ЗЈН се периодично прате преко званичне електронске веб странице јавних набавки (Е Procurement Estonia).
Естонија је једна од држава чланица са најнижом производњом комуналног отпада по глави становника, са 383 кг/становнику 2020. године, што је знатно испод просека ЕУ од 505 кг/становнику. Њена укупна производња отпада је само незнатно порасла између 2010. и 2018. и чак се смањила у 2019. Естонски план за превенцију отпада, који се примењује од 2014. године, могао би делимично да објасни позитиван тренд укупне производње отпада примећен од 2014. године. Међутим, изражена је забринутост због непостојања јединственог система за управљање подацима на локалном нивоу.
Естонија се удаљила од великог ослањања на третман комуналног отпада спаљивањем, што је чинило 45% третмана отпада 2019. године.
Естонија је остварила спор, али стабилан напредак током протекле деценије у повећању стопе рециклаже, али са само 29% рециклираног комуналног отпада у 2020. години, она остаје знатно испод просека ЕУ од 48%.
У извештају Комисије о раном упозоравању за 2018. Естонија је наведена као једна од земаља у ризику да не испуни циљ ЕУ за 2020. да рециклира 50% комуналног отпада. У извештају су наведене кључне приоритетне мере које Естонија треба да предузме да би постигла циљ рециклирања отпада за 2025. годину.
Естонија је продужила тренутни план управљања отпадом (2014–2020) до краја 2022. и усвојила нови ажурирани план управљања отпадом (2022–2028).
Естонија је имала користи од пројекта Инструменти техничке подршке 20ЕЕ03 финансираног из Програма подршке структурним реформама 2020. за анализу система отпада у Естонији. У оквиру овог пројекта, Светска банка је проценила естонски систем управљања комуналним отпадом, анализирала опције и предложила акциони план и препоруке о томе како побољшати његову ефикасност. Пројекат је завршен у октобру 2021. године и укључен је у нови план управљања отпадом.
Очекује се да ће удаљавање од вађења и коришћења уљних шкриљаца донети вишеструке користи за животну средину у смислу смањене количине отпада и загађења, побољшање продуктивности ресурса и мањег притиска на водне ресурсе. Ова транзиција ће бити кључна за постизање циља климатске неутралности. Потребна су побољшања у сектору промене коришћења земљишта и шумарства (LULUCF) – шестоструко смањење LULUCF понора угљеника до 2030. је пројектовано у естонском националном сектору за енергију и климу.
Ако се уопштено посматра стање биодиверзитета, Естонија емитује мешовиту слику. То је друга најбоља држава чланица у ЕУ по уделу врста и станишта заштићених ЕУ у добром статусу очувања, а њено прихватање органске пољопривреде од 22% није далеко од циља ЕУ за 2030. годину од 25%. Истовремено, већина њених блатних, шумских и полуприродних травњачких станишта остаје у неповољном статусу. За мрежу Натура 2000, Естонија је означила сва подручја од значаја за заједницу као посебна подручја очувања, али и даље треба да успостави специфичне циљеве очувања и мере за испуњавање својих обавеза према Директиви о стаништима. Естонија треба да побољша управљање полуприродним травњацима и шумама и побољша захтеве заштите и процене према члану 6 Директиве о стаништима изменама и допунама Закона о очувању природе. Естонија је један од пионира обнове мочвара. Стручност Естоније у промовисању обнове биће веома драгоцена према будућем Закону о обнови природе, показујући да обновљена мочварна подручја могу донети вишеструке користи и коегзистирати са успешним пољопривредним праксама. Нови естонски план развоја очувања природе који ће бити завршен до краја 2022. године, био би одличан алат за укључивање циљева из Закона о обнови природе – посебно у вези са обнављањем тресетишта, травњака и шума.
Додатни циљеви постављени у естонском плану развоја очувања природе су стриктна заштита најмање 10% шума, обнављање 10000 ha барских станишта и 45000 ha полуприродних травњака. Оквир приоритетних акција (ПАФ) 2021–2027. предвиђа финансирање за побољшање управљања са 60000 ha полуприродних травњака до 2028. године. Естонија намерава да усвоји планове управљања заштићеним стаништима (влажне шуме, суве шуме, каменита станишта, реке, језера, дине, обална станишта, морска станишта). Национални акциони план за сва шумска станишта биће припремљен у оквиру интегрисаног пројекта LIFE (који ће бити завршен до 2029. године).
Естонија има 60 типова станишта и 95 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља има популацију од 75 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године 17,9% националног копненог подручја Естоније било је покривено мрежом Натура 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним подручјима (СПА) класификованим према Директиви о птицама од 13,7% (ЕУ покривеност 12,8%) и посебним подручјима очувања према Директиви о стаништима која покривају 17,2% територије Естоније (покривеност ЕУ 14,2%). Најновија процена мреже Натура 2000 показује да је одређивање локација завршено.
У јуну 2021. Комисија је покренула поступак за кршење закона који изазива забринутост због нетачне транспозиције и лоше примене Директиве о стаништима и Директиве о стратешкој процени утицаја на животну средину, у делу где се односи на одговарајућу процедуру процене активности сече у Натура 2000 подручјима као пример добре праксе, укључујући и обнову 10000 ha барских станишта. Програм обнове је реализован из различитих извора финансирања, од којих су најистакнутији Кохезиони фонд ЕУ и LIFE пројекат „Очување и обнова станишта блата“. Програм је помогао да се заустави деградација мочвара погођених одводњавањем и обновила нека некадашња места вађења тресета.
Квалитет ваздуха у Естонији је генерално добар са изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 500 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица и 30 превремених смрти због концентрације озона. Што се тиче загађења ваздуха, иако су се емисије кључних загађивача ваздуха значајно смањиле током последњих година, Естонија би требало да настави да се бави емисијама услед коришћења фосилних горива и других извора емисије, замењујући их чистијим решењима.
Емисије кључних загађивача ваздуха значајно су смањене у Естонији током последњих година. Предвиђа се да ће Естонија испунити обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период од 2020. до 2029. и за период након 2030. годинe. За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха.
Што се тиче одрживог управљања водама, Естонија показује веома високу усклађеност са Директивом о води за пиће и Директивом о пречишћавању градских отпадних вода, осим за питања која се односе на употребу појединачних или других одговарајућих система у слабо насељеним подручјима. Што се тиче Директиве о нитратима, Естонија треба да смањи и спречи еутрофикацију унутрашњих и морских површинских вода где је пољопривредни притисак значајан. Акутни проблем еутрофикације који погађа 97% Балтичког мора је заједнички проблем са суседним државама. Процењује се да је значајан део вода у региону испод доброг еутрофикационог статуса.
На основу података објављених 2020. године, у Естонији 60,1% свих површинских водних тела достижу добар еколошки статус (са непознатим статусом 0,1%) и само 9,7% има добар хемијски статус (са непознатим 88,3%). Што се тиче подземних вода, 20,5% није постигло добар хемијски статус, а 2,6% је у лошем квантитативном стању. Квалитет воде за пиће у Естонији није наведен као подручје забринутости.
У 2020. години, од 64 естонских купалишта, 62,5% је било одличног квалитета. Постоји добро развијена мрежа станица за праћење, а квалитет подземних вода је генерално добар. Међутим, велики број површинских вода је еутрофних, у зонама осетљивим на нитрате и ван њих, и за унутрашње и за морске воде. Естонија је једна од седам држава чланица које имају жаришта у којима би требало хитно смањити загађење нитратима.
У Естонији је стопа усклађености са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода (УВВТД) 99% што је више од просека ЕУ 2018. године. Естонија је испунила циљеве за сакупљање градских отпадних вода и биолошки третман градских отпадних вода. Потребни су даљи напори да се обезбеди биолошки третман азотом и фосфором. Естонија поново користи 91,9% муља отпадних вода у пољопривреди, а преосталих 8,1% одлаже на депоније. Главни извори загађивања приобалних вода су дифузно загађење (пољопривреда, шумарство, прекогранични утицај са отвореног мора) и тачкасти извори.
Естонија има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Она прави дугорочне енергетске и климатске планове који су у складу са Стратегијом за ниске емисије угљеника до 2050. Дугорочни циљ Естоније је да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године за 80% у поређењу са нивоима емисије из 1990. године. Како се земља буде кретала ка овом циљу, емисије ће бити смањене за око 70% до 2030. и за 72% до 2040. у поређењу са нивоима емисије из 1990. године.
У мају 2022. године, Влада је усвојила стратегију „Естонија 2035“ која поставља пет дугорочних стратешких циљева, укључујући климатску неутралност до 2050. године. Естонија је и даље привреда са интензивном емисијом гасова се ефектом стаклене баште због ослањања на уљне шкриљце. На добром је путу ка значајном смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, док су у одређеним секторима потребни додатни напори.
У свом РРП-у, Естонија издваја преко 42% буџета за климатске мере, укључујући улагања у производњу чисте енергије, енергетску ефикасност и одрживи транспорт.
Национална стратегија прилагођавања климатским променама усвојена је у априлу 2017. године како би се повећала спремност и капацитет државе, регионалног и локалног нивоа да се прилагоде ефектима климатских промена.
Између 1990. и 2020. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште у Естонији смањене су за 65%. Међутим, важно је радити и даље на решењима за обновљиву енергију како би се још више смањиле емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Финансирање ЕУ наставља да пружа подршку у области животне средине, а Естонија би требало да добије преко 969,3 милиона евра из свог РРП-а (2021–2026) у виду грантова и 2,2 милијарде евра из кохезионе политике ЕУ (2021–2027). Финансирање инвестиција за животну средину у Естонији износило је 1,25% БДП-а годишње у периоду 2014–2020, при чему је више од две трећине долазило из националних извора. Утврђено је да су потребе за улагањима у животну средину у наредном периоду (где је доступна анализа на нивоу земље) у сличном распону (1,13% БДП-а Естоније), што сугерише да би већина потреба за улагањем у животну средину била задовољена. Ипак, инвестиционе потребе за заштиту вода, шира одрживост животне средине, већа кружност, истраживање и развој фокусиран на питања везана за животну средину, као и обнову природе, могу изазвати додатне потребе за финансирањем.
Остави коментар