Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Летонија има богат биодиверзитет и богате водне ресурсе. Шуме покривају више од половине њене територије, а биомаса је главни домаћи извор енергије у земљи поред хидроенергије. Спровођење политике заштите животне средине у Летонији карактерише мали број жалби и кршења. Међутим, остају изазови у областима управљања отпадом и интеграције заштите биодиверзитета у друге области политике.
Који су то главни изазови са којима се Летонија суочава у области заштите животне средине? Најпре, у сегменту кружне економије и управљања отпадом. Стопа кружне употребе материјала у Летонији је три пута испод просека ЕУ. Летонија је за 10 процената пропустила циљ ЕУ од 50% рециклирања комуналног отпада за 2020. Одлагање отпада на депоније је и даље процентуално високо. Следећи изазов је у вези са квалитетом вода – око 78% површинских вода је у недовољно добром стању. Значајан изазов у Летонији је у области биодиверзитета – мање од 10% станишта је оцењено у повољном статусу и налази се при дну у ЕУ-27 по том параметру. Коначно, ту је и изазов у вези са недостатком финансирања животне средине који се процењује на 1% БДП-а, што је двоструко више од просека ЕУ.
Када је реч о областима у којима је Летонија напредовала, треба поменути да је ова држава усвојила акциони план кружне економије 2021–2027. Поред тога, зелене јавне набавке достигле су 27% свих јавних набавки у Летонији 2020. године. Коначно, Летонија се обавезала да ће постепено укинути вађење и употребу тресета у енергетском сектору до 2030. године.
Треба поменути и примере најбоље праксе који нам долази из Летонија – она је на шестом месту када је у питању органска пољопривреда. Такође, учествовала је у пројекту LIFE Peat Restore за поновно важењем 248 ha деградираних тресетишта у Летонији. На крају, треба поменути и израду система за управљање подацима о природи ОZOLS са информацијама о посебно заштићеним подручјима, базом података о стаништима и врстама, мерама очувања и управљања и подацима мониторинга биодиверзитета.
У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Летонију били су:
- управљање отпадом, посебно повећање рециклаже, увођење одвојеног сакупљања и смањење одлагања на депонијама;
- смањивање интензитета ресурса како би се смањила изложеност летонских предузећа растућој цени ресурса.
Постигнут је добар напредак у решавању изазова управљања отпадом. „Национални план управљања отпадом 2021–2028.” укључује нове циљеве и захтеве ЕУ за отпад. Летонска стопа рециклирања комуналног отпада од 39,6% у 2020. години представља побољшање, али ипак заостаје у погледу својих циљева поновне употребе и рециклирања. Својом реформом регионалног управљања отпадом и увођењем система депозита за пластичне и стаклене боце 2022. године, Летонија предузима кораке у правом смеру.
Кружна (секундарна) употреба материјала у Летонији пала је са 6,5% у 2016. на 4,2% 2020. године, у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%. Дакле, Летонија постиже само трећину просека ЕУ и показује забрињавајући тренд који показује јасно погоршање учинка током времена. Са 0,94 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Летонији је мања од половине просека ЕУ од 2,08 евра по кг.
У септембру 2020. године, Летонија је усвојила акциони план 2021–2027. „ка кружној економији” који утврђује главне активности кружне економије, циљеве и тела за спровођење. План треба ојачати детаљнијим и циљанијим акцијама, финансирањем и имплементацијом.
Јавне набавке у Летонији чине 11% БДП-а. У 2020. години удео зелених јавних набавки (ЗЈН) је био 27% у финансијском смислу и 15,4% у погледу броја свих јавних набавки. Статистику о ЗЈН прикупља годишње Биро за праћење набавки.
Производња комуналног отпада у Летонији се повећала последњих година. Године 2020. произведено је 478 кг/год/становнику, то је и даље испод просека ЕУ (505 кг/год/становнику). Летонија је остварила одређени напредак последњих година, повећавајући стопу рециклаже комуналног отпада: 2020. године износила је 39,6% (ово је збир рециклирања материјала, компостирања и анаеробне дигестије). Ово је и даље испод просека ЕУ од 47,8% (ЕУ-27 у 2019). Летонија треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклирања ЕУ 2025.
Планови управљања отпадом и програми за превенцију отпада су инструменти за ефикасну примену законодавства ЕУ о отпаду. Они постављају кључне одредбе и инвестиције како би се осигурала усклађеност са постојећим и новим законским захтевима (нпр. спречавање стварања отпада, одвојено сакупљање за одређени број специфичних токова отпада, рециклажа и циљеви за депоновање). У јануару 2021. кабинет Владе Летоније одобрио је државни план управљања отпадом за 2021–2028. који укључује програм превенције отпада. Ревидирани државни план за управљање отпадом Летоније испуњава услове из члана 28. ревидиране ЕУ Оквирне директиве о отпаду.
Остварен је значајан напредак у погледу мера за преусмеравање отпада са депонија и повећање стопе рециклирања. Систем депозита који покрива пластичне и стаклене боце и лименке уведен је у фебруару 2022. Порез на депонију је повећан на 80 ЕУР по тони 2022. године и даље ће на 95 ЕУР по тони од 2023. У току је реформа регионалног управљања отпадом. Међутим, добра инфраструктура за одвојено сакупљање отпада још увек није успостављена. Посебно она недостаје у главном граду Риги, где се производи око половине укупног отпада у земљи.
Летонија се суочава са значајним изазовима у вези са заштитом биодиверзитета. Према последњем извештају према Директиви о стаништима, Летонија се налази на 24. месту у ЕУ-27 по статусу очувања њених станишта. Мање од 10% станишта је оцењено да има повољан статус очувања. Летонија треба да развије свеобухватан приступ услугама екосистема, очувању биодиверзитета и одрживом коришћењу у другим секторима, посебно у шумарству и пољопривреди, пошто је 90% њених шума и травњака заштићених ЕУ процењено као лоше.
У Летонији не постоји свеобухватан документ планирања политике за заштиту биодиверзитета. Смернице еколошке политике 2021–2027. садрже кратко поглавље о биодиверзитету које има два кључна циља: очување биодиверзитета, укључујући врсте и станишта која подлежу посебној заштити и вредних предела; и очување и управљање природним капиталом. Смернице наводе да је у последњој деценији биодиверзитет у Летонији наставио да се погоршава. Оне идентификују интензивирање коришћења земљишта, промену коришћења земљишта и фрагментацију екосистема као главне узроке. Анекс I Смерница садржи „Програм праћења биодиверзитета”. Он обезбеђује праћење биодиверзитета широм Летоније, за врсте и станишта како унутар, тако и изван заштићених подручја.
Летонија има 61 тип станишта и 109 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има 81 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.
До 2021. године, 11,5% копнене површине Летоније било је покривено мрежом Натура 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним подручјима класификованим према Директиви о птицама које покривају 10,2% (покривеност ЕУ 12,8%) и посебним подручјима очувања према Директиви о стаништима која покривају 11,5% територије Летоније (покривеност ЕУ 14,2%).
Најновија процена оквиру мреже Натура 2000 показује да постоје недостаци у означавању. Против Летоније постоји поступак за повреду права, који је тренутно у фази образложеног мишљења, због нетачне примене чланова 4 и 6 Директиве о стаништима у вези са одређивањем посебних заштићених подручја и постављањем циљева и мера очувања.
Рок од 6 година који је одређен Директивом о стаништима за одређивање посебних подручја очувања и успостављање одговарајућих циљева и мера очувања је истекао за сва подручја у Летонији. Као што је горе поменуто, постоји повреда права због нетачне примене чланова 4 и 6 Директиве о стаништима у вези са одређивањем локација и постављањем циљева и мера очувања.
Летонија је свих 328 локација на које се односи овај случај означила у потребном временском року. Међутим, Летонија није успела да правилно одреди све те локације, јер не постоји правна јасноћа или сигурност у погледу врста и типова станишта. Поред тога, у односу на свих 328 локација, Летонија није успела да постави довољно детаљне и квантификоване циљеве очувања и неопходне мере очувања, које одговарају еколошким захтевима типова природних станишта и врста у питању.
Истовремено, удео станишта са лошим статусом очувања је смањен на 37,7%, а удео врста за које је процењено да имају лош статус очуваности такође је смањен на 13,76%. Ипак, Комисија је позвала Летонију да усклади своје национално законодавство са Директивом о стаништима, посебно у погледу заштите риса. Упркос извештају Државне ревизорске службе Летоније за 2020. под насловом Да ли је наше управљање дивљачи одрживо?, у којем се препоручује усклађивање националног закона са Директивом о стаништима, Комисија сматра да то још увек није урађено. Комисија је стога одлучила да пошаље званично обавештење у априлу 2022. године.
Као пример добре праксе, Летонија је учествовала у ЛИФЕ пројекту „обнављање тресета” са партнерима из Пољске, Немачке и балтичких држава за поновно влажење деградираних тресетишта у партнерским земљама на површини од 5300 хектара. У Летонији, подручје рестаурације покрива 248 хектара. Пројекат обнове тресета имао је за циљ смањење емисије CО2 обнављањем деградираних тресетишта и регенерацијом њихове функције понора угљеника, као и пружање смерница за најбољу праксу о обнови тресетишта за доносиоце одлука и кориснике земљишта. У два пројектна подручја, резервату природе Аугстрозе и резервату природе Балтезерс Мире, израђени су планови управљања природом и обновљен је хидролошки режим дренираних блата изградњом брана за блокирање дренажних канала. Дакле, капацитет акумулације тресета у дренираним деловима циљних подручја се опоравља.
Квалитет ваздуха у Летонији је генерално добар, са изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 1600 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица и 50 концентрацији озона.
Емисије кључних загађивача ваздуха су значајно смањене у Летонији последњих година. Према својим последњим пројекцијама, Летонија процењује да ће остварити обавезе смањења емисија за већину загађивача ваздуха обухваћених Директивом за период од 2020. до 2029. године и за све загађиваче након 2030. године. Међутим, у својим пројекцијама, Летонија не сматра да ће испунити обавезе смањења емисија NH3 од 2020. до 2029. године. Најновији подаци које је доставила Летонија показују да Летонија следи обавезе смањења емисија за NОx, NMVOC, CО2 и ПМ2,5, али није у складу са обавезом смањења емисије за NH3 у 2020. години.
Летонија је поднела свој Национални програм контроле загађења ваздуха 16. априла 2020. За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха.
На основу података објављених 2020. године, у Летонији 21,1% свих површинских водних тела постиже добар еколошки статус, а само 10,6% има добар хемијски статус (са 84,7% непознато). За подземне воде, 100% постиже и добар хемијски и квантитативни статус. Квалитет воде за пиће у Летонији није означен као тема која изазива забринутост. Што се тиче Директиве о водама за купање, треба напоменути да је 2020. године од 57 летонских вода за купање 68,4% било одличног квалитета.
У Летонији су вишкови азота и фосфора мали и постоји добро развијена мрежа станица за праћење. Међутим, Летонија је међу државама чланицама које се суочавају са највећим изазовима у борби против загађења нутријентима из пољопривреде. Утврђено је да је велики број површинских вода еутрофан. Еутрофикација утиче и на унутрашње и на морске воде. Велики број површинских вода за које је утврђено да су еутрофне налази се не само у зони осетљивој на нитрате, већ и ван ње. Док је већина језера у Летонији (64%) еутрофна, 67% река не показује знаке еутрофикације. Ово се може објаснити чињеницом да је већина латвијских језера плитка и стога су склона еутрофикацији.
У Летонији, стопа усклађености са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода (УВВТД) износи 99%, што је више од просека ЕУ за 2018. годину. Упркос побољшању усклађености током година, за шта је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација УВВТД је резултирала поступком за повреду права против Летоније који је покренут 2017. године и још увек је у току, због ослањања на појединачне и друге одговарајуће системе (IАS), као што су септичке јаме, као и недостатак одговарајућег третмана градских отпадних вода које улазе у сабирне системе у једној агломерацији (Олаине). Комисија је од тада пажљиво пратила случај и постигнут је напредак у отклањању идентификованих недостатака. Летонија је усвојила законе за решавање питања других одговарајућих система. Што се тиче постројења за пречишћавање Олаине, Летонија је започела радове на реконструкцији постројења 2020. Пречишћавање отпадних вода је сада у складу са УВВТД од средине 2021. године.
Летонија има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Стратегија Летоније за постизање климатске неутралности до 2050. такође је развијена и одобрена од стране кабинета министара. Главни национални циљ је постати климатски неутралан до 2050. године.
У свом Плану за опоравак и отпорност (РРП), Летонија издваја 37,6% потрошње на климатске циљеве и наводи кључне реформе и инвестиције за даљи прелазак на одрживију економију са ниском емисијом угљеника и економију отпорну на климу. Инвестиције су усмерене на одрживи транспорт, енергетску ефикасност, обновљиву енергију, модернизацију мрежне мреже и мере прилагођавања клими.
Летонски национални план за прилагођавање климатским променама до 2030. године усвојен је 2018. То је дугорочни стратешки документ који укључује хоризонталну интеграцију циљева климатске отпорности у све секторе летонске привреде. Спроводе се периодичне евалуације напретка.
Између 1990. и 2020. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште су се смањиле за 59%, што је знатно више од просека ЕУ.
Финансирање ЕУ наставља да пружа подршку имплементацији политике заштите животне средине и може се користити у ширем контексту. Летонија није укључила никакве мере које би директно користиле животној средини у свој план опоравка и отпорности (РРП). Низак ниво планиране потрошње на биодиверзитет у Програму кохезионе политике Европске уније 2021–2027. не одговара потребама Летоније за улагања у биодиверзитет. Недостатак финансирања животне средине у Летонији (додатно основном нивоу финансирања од 1,37% БДП-а у периоду 2014–2020) процењује се на најмање додатних 0,37% БДП-а и мора се решити кроз додатне мере финансирања. Препоручује се да Летонија осмисли стратегију финансирања заштите животне средине како би максимизирала могућности за затварање овог јаза ангажовањем свих релевантних административних нивоа и како би осигурала повећан ниво финансирања за животну средину. Ово би било од велике помоћи у решавању главних изазова политике заштите животне средине и имплементације закона ЕУ: кружне економије и управљања отпадом, заштите и обнове природе и смањења загађења.
Остави коментар