Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Немачку карактеришe великa разноликост екосистема и врста. Она има свеобухватан скуп еколошких политика и закона, добар резултат у примени закона ЕУ о животној средини и развијену еколошку свест грађана. Релативно велика густина насељености и интензивна пољопривреда врше снажан притисак на биодиверзитет и водне ресурсе. Будући да је федерална држава, имплементација еколошког законодавства је претежно у рукама федералних држава – Покрајина (Lander), што понекад доводи до разлика у примени.
Који су то главни изазови са којима се ова држава суочава у области заштите животне средине? Најпре, ту је изазов у вези са квалитетом подземних вода, док загађење воде нитратима и даље представља озбиљaн изазов. Још увек постоје акутни проблеми са еутрофикацијом у Балтичком и Северном мору, те Немачка мора у потпуности да примени пресуду коју је донео Суд правде ЕУ 2018. у вези са Директивом о нитратима.
Следећи изазов такође је у вези са водом – само 8,1% свих површинских водних тела достиже добар еколошки статус. За многа водна тела еколошки циљеви нису испуњени до 2021, а можда неће ни до 2027. године.
Један значајан изазов у вези је са биодиверзитетом. Удео станишта и врста у добром стању је незнатно побољшан, такође је порастао удео врста у неповољном стању. Немачка мрежа Натура 2000 је сада скоро завршена, али по мишљењу Комисије остају недостаци у погледу квалитета постављених циљева и мера за посебна подручја очувања.
И на крају, ту је и изазов пребацивање опорезивања са рада на животну средину и смањење субвенција штетних по животну средину остаје изазов, с обзиром да је Немачка једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на њен национални БДП.
ГЛАВНИ НАПРЕДАК 2022
Главни напредак забележен је у области квалитета ваздуха. Није било прекорачења за честице (ПМ10), а број зона квалитета ваздуха које су и даље пријављивале прекорачења за NО2 2020. смањен је на 5 са 35 колико је било забележено 2017. године.
Друга област у којој је Немачка напредовала је управљања отпадом – Немачка је и даље међу најбољима у рециклажи. Као део новоусвојених мера превенције отпада, Немачка је била прва држава чланица ЕУ која је увела општу „дужност бриге” за произвођаче и дистрибутере како би спречила да роба постане отпад.
Још једна област у којој је забележен напредак је област прилагођавања климатским променама. У јулу 2021. Немачка је изменила свој Закон о клими, чиме се обавезала на климатску неутралност до 2045. и на смањење емисије гасова стаклене баште до 2030. за 65% у односу на нивое из 1990. године.
Треба поменути и неке примере добре праксе који долазе из Немачке. MoorFutures, немачка шема сертификата о угљенику, подстиче улагања у поновно влажење тресетишта. Немачка је учествовала у неколико LIFE пројеката за обнову тресетишта, као што су LIFE PEAT Restore и LIFE Multypeat.
Строжа правила зелених јавних набавки за савезну владу која покривају трошкове животног циклуса производа, списак забране одређене пластичне робе за једнократну употребу, подстицаји разматрања алтернатива за куповину („корист пре него власништво”) и давање приоритета рециклираним производима.
Немачка је успоставила пројекат којим се уводе „угљенични уговори за разлику” како би се промовисала улагања у декарбонизацију индустрије на технолошки неутралан начин – подржан од стране националног Плана за опоравак и отпорност.
У претходним Извештајима о имплементацији ЕУ политике заштите животне средине, главни изазови идентификовани за Немачку у примени политике и закона ЕУ о животној средини били су:
1. смањење притисака на природу и воду, посебно на подземне воде из интензивне пољопривреде;
2. побољшање квалитета ваздуха, посебно у густо насељеним подручјима.
Кружна (секундарна) употреба материјала у Немачкој порасла је са 11,4% 2017. на 13,4% 2020. године (просек у ЕУ 12,8%). Ово показује стални пораст последњих година, али Немачка има доста тога да предузме да би сустигла лидере ЕУ – Холандију (30,9%), Белгију (23%) и Француску (22,2%). Са 2,76 евра произведених по килограму материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Немачкој је знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по кг. Овај позитиван учинак је додатно подржан континуираним повећањем продуктивности ресурса у Немачкој током последње деценије.
Немачка тренутно нема општу стратегију кружне економије. У новом владином програму помиње се да ће бити израђена свеобухватна национална стратегија кружне економије. До сада се неколико стратегија и иницијатива бавило многим аспектима кружне економије. Програм ефикасности ресурса PROGRESS, програм за превенцију отпада, немачка стратегија високе технологије, агенда дигиталне политике за животну средину и национални програм одрживе потрошње баве се различитим аспектима циркуларности.
PROGRESS, програм ефикасности ресурса је ажуриран по трећи пут у јуну 2020. и сада укључује декарбонизацију и дигитализацију. Ови нови елементи наглашавају важност ефикасности ресурса за постизање немачких климатских циљева и баве се потенцијалом и ризицима дигиталне трансформације у области ефикасности ресурса, као и мобилности у смислу ефикасности ресурса.
Немачка има секторску стратегију за пластику. У 2018. покренула је план у пет тачака за смањење количине пластичног отпада. Циљ је елиминисање употребе непотребне амбалаже, замена постојеће амбалаже еколошки прихватљивим алтернативама, повећање стопе рециклаже, подстицање бољег одвајања пластике од органског отпада и допринос међународним напорима да се смањи количина пластичног отпада у морским водама.
С обзиром на то да федералне власти имају за циљ климатску неутралност до 2030. године, 1. јануара 2022. ступила је на снагу строжа и свеобухватнија регулатива зелених јавних набавки под називом АVV Клима. Нови елементи укључују обрачун трошкова животног циклуса, списак забране одређене пластике за једнократну употребу, охрабрујући алтернативе куповини (корист пре него власништво) и давање приоритета рециклираним производима. Немачка влада је искористила прилику преношења пакета отпада из 2018. у национални закон о отпаду како би зелена јавна набавка рециклираних производа постала обавезна.
Спречавање да производи и материјали постану отпад што је дуже могуће је најефикаснији начин да се побољша ефикасност ресурса и да се смањи утицај отпада на животну средину. Године 2020, као прва држава чланица ЕУ, Немачка је увела нову општу „дужност бриге” у свој Закон о кружној економији обавезујући произвођаче и дистрибутере да спрече да роба постане отпад увођењем одређених мера, на пример продајом робе са смањеном стопом, или донирање робе.
Производња комуналног отпада у Немачкој по глави становника бележи благи пад од 2016. године, али је у 2020. та количина скочила на 632 кг, што у извесној мери може бити повезано са Ковидом (знатно изнад просека ЕУ од 505 кг). Немачка је једна од земаља са најбољим резултатима у ЕУ у погледу третмана отпада. Има највећу стопу рециклаже широм ЕУ. Немачка је 2019. године рециклирала 66,7% свог комуналног отпада, што је знатно изнад циља за рециклажу ЕУ 2020 од 50% рециклирања комуналног отпада. Немачка је обавестила о ажурираном Програму за превенцију отпада; међутим, још увек се чека обавештење о многим ревидираним плановима управљања отпадом. У Немачкој планови управљања отпадом су у надлежности савезних држава јер не постоји национални план.
Немачка има 93 типова станишта и 195 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популацију од скоро 120 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. Заштита природе у Немачкој спада у надлежност 16 покрајина.
До 2021. године, 15,5% националне копнене територије Немачке било је покривено Натуром 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним подручјима класификованим према Директиви о птицама које покривају 11,3% (покривеност ЕУ 12,8%) и посебним подручјима очувања према Директиви о стаништима која покривају 9,4 % (покривеност ЕУ 14,2 %) територије Немачке.
Ипак, Европска комисија сматра да је квалитет постављених циљева и мера недовољан за свих 4544 посебних подручја очувања у Немачкој. Главни правни спор са Немачком је око тога како се морају поставити специфични и детаљни циљеви очувања за свако подручје одређено Директивом о стаништима. По мишљењу Комисије, циљеви очувања одређују које услове врсте и типови станишта треба да остваре на локацији како би локација могла да допринесе општем циљу повољног статуса очувања ових врста и типова станишта. Они су основа за успостављање мера очувања и мерило за одговарајуће процене у контексту одобрења пројеката у Натура 2000 локацијама. Комисија сматра да се ови циљеви очувања морају специфицирати и у квантитативном смислу за свако релевантно заштићено обележје на локалитетима. Случај је тренутно пред Судом правде ЕУ; фебруара 2022. Комисија је поднела тужбу Суду правде ЕУ против Немачке.
Комисија је 2. децембра 2021. одлучила да упути Немачку на Суд правде ЕУ због непоштовања своје обавезе да спречи пропадање два типа станишта: ниских ливада сена и планинских ливада. По мишљењу Комисије, то је због углавном неодрживих пољопривредних пракси. Ови типови станишта су последњих година значајно смањени у величини, или потпуно нестали на различитим локалитетима. Ова два типа станишта играју виталну улогу за опрашивање инсеката, пчела и лептира и заштићена су као део Натура 2000 мреже.
Немачка је међу земљама са високим процентом тресетишта. Међутим, у Немачкој је остало само 5% скоро природних тресетишта. Статус заштите станишта у континенталној и атлантској зони је или неповољан или лош. Тресетишта доприносе 6,7% укупне немачке емисије гасова стаклене баште, али много већи удео је у северним покрајинама где су тресетишта концентрисана. Нова влада најавила је нови акциони програм заштите природне климе. Овај нови програм има за циљ стварање синергије између заштите природе и климе обнављањем тресетишта, шума, поплавних равница, травњака и морских и обалних екосистема. Додатно финансирање из Фонда за енергију и климу биће доступно.
Квалитет ваздуха у Немачкој и даље изазива озбиљну забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 53.800 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 3350 концентрацијама озона и 6000 концентрацијама азот-диоксида.
Што се тиче квалитета ваздуха, постигнут је одређени напредак од Извештаја из 2019. године, са новим мерама за усклађивање зона квалитета ваздуха. Иако није било прекорачења за ПМ10, пет зона квалитета ваздуха је и даље пријавило прекорачења за NО2 према Директиви о квалитету амбијенталног ваздуха. Тренутне пројекције емисија загађујућих материја у складу са Директивом о националном плафону емисија не показују постизање обавеза смањења емисије за амонијак за период 2020–2029. и након 2030, као и за ПМ2,5 након 2030. године.
Комисија прати стална кршења услова за квалитет ваздуха која имају озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину, кроз процедуре за кршење (углавном прекорачења ПМ10 и NО2) која покривају све државе чланице, укључујући Немачку за прекорачења граничних вредности ПМ10 и NО2 вредности у неколико зона квалитета ваздуха. Суд правде ЕУ донео је пресуду о прекорачењу граничних вредности NО2 (C-635/18; CОМ против Немачке) потврђујући неусаглашеност са Директивом 2008/50/ЕC. Циљ је да се уведу одговарајуће мере како би се све зоне квалитета ваздуха ускладиле.
У Немачкој је само 8,1% свих површинских водних тела имало добар еколошки статус (2,8% непознат), а сва површинска водна тела (100%) нису успела да постигну добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 36% није успело да постигне добар хемијски статус, али је само 4,3% у лошем квантитативном статусу.
Квалитет воде за пиће у Немачкој није означен као тема која изазива забринутост. У 2020. години, од 2304 пријављене воде за купање, 89,9% било је одличног квалитета, а 4,9% доброг квалитета.
Према последњем извештају о примени Директиве о нитратима који се односи на период 2015–2018, квалитет подземних вода није побољшан, а загађење воде нитратима и даље представља озбиљну забринутост. Настављају се акутни проблеми са подземним водама и еутрофикацијом у Балтичком и Северном мору. Чак 27% станица за праћење премашило је ниво од 50 мг нитрата по литру и многе станице показују снажан пораст. Утврђено је да је велики број (54%) површинских вода еутрофан.
Међу државама чланицама, Немачка има други највећи број станица за праћење са просечним нивоом нитрата који прелази 50 мг/л. Један од извора притиска је густина сточног фонда. Постоји јака корелација између регионалне густине животиња и жаришта где је идентификовано загађење воде.
Немачка је упућена на Суд правде ЕУ јер није предузела оштрије мере у борби против загађења воде изазваног нитратима. У јуну 2018. године, Суд је потврдио да мере у акционим програмима који су били на снази у време подношења захтева нису биле довољне да испуне циљеве Директиве. Суд је сматрао да Немачка није испунила своје обавезе (недовољна правила за ограничавање примене ђубрива, додатне мере за контаминирана подручја (црвене зоне), периоди затварања и ђубрење на стрмим падинама. С обзиром на недовољну имплементацију пресуде, Комисија је послала званично обавештење у складу са чланом 260 Уговора о функционисању Европске уније (УФЕУ) у јулу 2019. позивајући Немачку да у потпуности испоштује пресуду.
Када је реч о Директиви о третману градских отпадних вода, Немачка је у потпуности – 100% усклађена са овом Директивом.
Немачка је поднела свој Интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. План се заснива на дугорочним енергетским и климатским плановима, укључујући дугорочну стратегију за смањење емисије гасова стаклене баште. У јулу 2021. Немачка је изменила свој Закон о клими, чиме се обавезала на климатску неутралност до 2045. и на смањење емисије гасова стаклене баште до 2030. за 65% у односу на нивое из 1990. године.
Немачка снажно појачава јавна улагања, чему доприноси и њен План за опоравак и отпорност (РРП). Најновије политике и мере постављене у немачком акционом програму за климу за 2030. и Закону о клими помажу да се затвори јаз у односу на њен нови обавезујући циљ до 2030. У свом РРП-у, Немачка додељује 42% средстава за климатске циљеве и наводи кључне реформе и инвестиције за даље прелазак на одрживију, климатски неутралнију и климатски отпорну економију. Очекује се да ће реформе подржати немачке циљеве у вези са декарбонизацијом и енергетиком и представљају корак ка постизању климатске неутралности. Међутим, обим РРП-а од 25,6 милијарди евра представља свега 0,74% немачког БДП-а и стога ће имати рекло би се, помоћну функцију у немачкој амбициозној климатској политици.
Мере прилагођавања климатским променама федералне немачке владе су вођене немачком стратегијом прилагођавања климатским променама. Она служи као стратешки оквир савезне владе за вођење њених политика и активности у вези са прилагођавањем климатским променама. Циљ је да се смањи рањивост немачког друштва, привреде и животне средине и да се ојачају капацитети за прилагођавање. Стратегија пружа оквир политике и олакшава међусекторски приступ. У Немачкој, прилагођавање климатским променама је стални дугорочни задатак и решава се у оквиру институционалног и методолошког оквира договореног на политичком нивоу. Успостављени су програми научноистраживачке и финансијске подршке, саветодавне службе и процеси за учешће и консултације, уз континуиран систем извештавања.
Емисије у земљи су се нагло смањиле од 1990. године. Између 1990. и 2020. године емисије гасова стаклене баште су се смањиле за 41%. Иако њена економија има сличан интензитет емисије као и ЕУ, емисије по глави становника су изнад просека ЕУ.
Немачки План за опоравак и отпорност не садржи мере које имају за циљ биодиверзитет, али зелена инфраструктура и кружна економија су приоритети у кохезионом финансирању за нови програмски период. С обзиром на свеукупно малу алокацију средстава ЕУ у поређењу са БДП-ом, главни извор средстава за решавање инвестиционих потреба мора доћи из националних и приватних извора.
Укупно финансирање инвестиција у области животне средине у Немачкој достигло је 0,63% БДП-а у периоду 2014–2020, у великој мери ослањајући се на националне изворе финансирања. Укупне потребе за улагањем у животну средину у периоду 2021–2027. процењене су на најмање 0,82% немачког БДП-а годишње, што сугерише потенцијални недостатак у финансирању заштите животне средине од 0,19% БДП-а, који треба да се реши.
Остави коментар