Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Пољска је богата природним богатствима и пружа природна станишта за многе ретке биљне и животињске врсте. Стога је кључно да земља заштити своје еколошке ресурсе који ће обезбедити солидну основу за њен економски раст у наредним годинама. Фондови ЕУ пружају значајну подршку за то. ЕУ политика заштите животне средине је заиста дала резултате, али је потребно урадити још доста тога да би се постигла пуна усклађеност са стандардима ЕУ у области заштите животне средине.
Који су то главни изазови са којима се Пољска суочава према последњем Извештају о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ? Најпре, остварен је само ограничен напредак у погледу квалитета ваздуха, што и даље изазива озбиљну забринутост пошто су пољски градови међу најзагађенијим у Европи. Затим, евидентан је одређени напредак у подстицању одвојеног прикупљања комуналног отпада. Међутим, потребна су хитна улагања да би се испунили циљеви за рециклажу комуналног отпада за 2025. од 55%, и коначно, непотпуно спровођење Директиве о пречишћавању градских отпадних вода.
Треба поменути и примере добре праксе који долазе из Пољске политике заштите животне средине. Први пример је развој платформе за трговину секундарним сировинама која укључује органе власти, истраживачке институције и Варшавску берзу. Други пример нам говори о томе да је Пољска највећи извозник електричних аутобуса у ЕУ. Трећи пример односи се на програм LIFE који се широко користи у Пољској – на пример, пројекат Kampions WetLIFE о мочварама и пројекат LIFE Apollo 2020 за очување лептира Аполо у Пољској који се спроводи заједно са Чешком и Аустријом.
У претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине, главни изазови идентификовани у вези са спровођењем политике и закона ЕУ у области животне средине у Пољској били су:
- да се поправе празнине у процесу проглашења Натура 2000 подручја и побољша управљање Натура 2000 локацијама које се преклапају са шумским областима;
- да се побољша квалитет ваздуха, посебно да се смањи емисија честица (ПМ2,5 и ПМ10), азотних оксида и бензо(а)пирена;
- да се побољша управљање животном средином: транспарентност, ангажовање грађана, поштовање и спровођење прописа, као и административни капацитет и координација.
Циркуларна (секундарна) употреба материјала у Пољској била је 10,2% 2016, а 9,9% 2020. године. Као што се види, дошло је до пада у употреби секундарног материјала током последњих година, а јаз између учинка Пољске и просека ЕУ од 12,8% се повећао. Пољска је 2020. године произвела 0,793 евра по килограму секундарног материјала, што је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по килограму за продуктивност ресурса. Пољски савет министара усвојио је „Мапу пута за трансформацију у циркуларну економију”, 10. септембра 2019. године. Мапа пута садржи скуп алата који иду корак даље од чисто законодавних инструмената, а имају за циљ стварање услова за примену новог економског модела у Пољској. Предложене радње обухватају углавном аналитичке и концептуалне мере, али и информативне, промотивне и координационе активности у областма надлежности појединих министарстава. Мапа пута садржи временски оквир за имплементацију. У 2021. години, Пољска је заузела 26. место на Табели резултата за еко-иновације за 2021. са укупним резултатом од 63, што указује на потребу земље да појача своје активности на пољу еколошких иновација.
Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Пољској је почела да расте последњих година, достигавши 336 кг по глави становника 2020. године. Међутим, ова вредност је и даље знатно испод просека ЕУ од 501 кг по глави становника. Након смањења у првој половини прошле деценије, стопа одлагања отпада на депоније у Пољској је поново порасла у последње 3 године, достигавши 43% у 2020. (што је далеко изнад просека ЕУ од 24%). То значи да депоније, а затим и спаљивање (23%) остају доминантни облици третмана отпада.
Док је у првој половини прошле деценије Пољска остварила спор, али стабилан напредак у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија, ситуација је стагнирала током последње 3 године. Подаци показују да се 39% комуналног отпада рециклира што је испод просека ЕУ од скоро 48%.
Комисија је позвала Пољску да поштује правила ЕУ о депонијама тако што ће обезбедити коначно затварање и санацију пет општинских депонија које нису у складу са правилима. У извештају Комисије о раном упозоравању Пољска је наведена као једна од земаља у ризику да пропусти циљ ЕУ за 2020. о рециклирању 50% комуналног отпада.
У претходном Извештају о спровођењу политике заштите животне средине ЕУ за 2019. Пољској је саветовано да спроведе пет приоритетних акција у области отпада. Није било напретка у изградњи додатне инфраструктуре за спаљивање отпада и бољем спровођењу закона о отпаду. Међутим, Пољска је остварила значајан напредак у финансијским подстицајима за развијање бољег селективног сакупљања отпада од стране домаћинстава. Такође, остварен је ограничен напредак у побољшању функционисања шема проширене одговорности произвођача.
Пољска је припремила своју прву стратегију о биодиверзитету 2003. године, 2015. направљена је ажурирана стратегија – „Програм очувања и одрживог коришћења биодиверзитета” са циљем да се више допринесе циљевима ЕУ у погледу биодиверзитета (укључујући постизање повољног статуса очувања за најмање 10% станишта и 10% врста). Национална стратегија очувања мочварних станишта израђена је 2006. године, у складу са захтевима Рамсарске конвенције. До 2021. године, 19,6% територије Пољске било је покривено Натура 2000 подручјима (просек у ЕУ 18,5%), са посебним заштићеним подручјима (SPA) класификованим према Директиви о птицама које покривају 15,5% (ЕУ просек 12,8%) и посебним подручјима очувања (SAC) према Директиви о стаништима која заузимају 11% територије Пољске (просек у ЕУ 14,2%).
Што се тиче очувања природе, постигнут је значајан напредак у изради планова за управљање Натура 2000 локацијама. Међутим, одређивање локација у мрежи Натура 2000 још није завршено. Пољска треба да појача своје напоре да финализира процес одређивања, усвоји планове управљања за преостале локације и додели довољно ресурса за управљање локацијама. Ово су кључни захтеви за заштиту биодиверзитета широм ЕУ. Европски зелени договор и Европска стратегија за биодиверзитет до 2030. наглашавају важност за ЕУ да заустави губитак биодиверзитета очувањем природних локалитета и враћањем оштећених екосистема у добар еколошки статус.
Остварен је одређени напредак у погледу квалитета ваздуха, што и даље изазива озбиљну забринутост, с обзиром да су пољски градови међу најзагађенијим у Европи због прекорачења ситних честица и бензо(а)пирена. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 39.300 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 1 370 прераних смрти због концентрације озона и 1 190 превремених смрти због концентрације азот-диоксида.
Емисије неколико загађивача ваздуха значајно су смањене у Пољској последњих година. Према најновијим пројекцијама, достављеним у складу са чланом 10 став (2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Пољска очекује да ће испунити своје обавезе смањења емисија за СО2, NH3 и ПМ2,5 за период од 2020. до 2029. године и за већину загађивача од 2030, па надаље.
У 2020. години, нивои који прелазе граничне вредности утврђене Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха регистровани су за азот-диоксид (NО2) у две зоне квалитета ваздуха (од 45) и за честице ПМ10 и ПМ2,5 у 16 и 2 зоне респективно. Штавише, у 3 зоне квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.
Упорна кршења услова за квалитет ваздуха, која имају озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину, прати Европска комисија кроз процедуре за кршење (углавном прекорачења за честице ПМ10 и NО2). Суд правде Европске уније донео је пресуду о прекорачењу граничних вредности ПМ10 (C-336/16; Комисија против Пољске), потврђујући неусаглашеност Пољске са Директивом o квалитету амбијенталног ваздуха. Након тога, Комисија је одлучила да пошаље службено обавештење Пољској због непоштовања обавеза према Директиви о квалитету амбијенталног ваздуха и поменутој пресуди. Фокусирајући се на неуспех Пољске да изврши пресуду Суда, Комисија настоји да осигура да ће Пољска предузети одлучне мере за решавање тог проблема. Комисија признаје да је постигнут одређени напредак, међутим, и даље је забринута темпом промена, посебно у погледу замене застарелих котлова на чврста горива која се користе за грејање у индивидуалним домаћинствима и мерама које покривају сектор саобраћаја.
Комисија је, такође, предузела правне мере против Пољске у вези са прекорачењем вредности за NО2. Потпуна примена стандарда квалитета ваздуха садржаних у законодавству ЕУ кључна је за ефикасну заштиту здравља људи и очување природне средине.
На основу извештавања и података објављених 2020. године, 31,2% свих површинских водних тела у Пољској има добар еколошки статус, а 59% има добар хемијски статус (са 14,7% непознато). Што се тиче подземних вода, 7,9% није успело да постигне добар хемијски статус, а 7,3% је у лошем квантитативном стању.
Квалитет воде за пиће у Пољској није наведен као подручје забринутости. Када је реч о водама за купање – 2020. године 22,1% вода за купање је било одличног квалитета и 32,1% најмање довољног квалитета, док 66,6% није класификовано. Пољска је једна од држава чланица која се суочава са највећим изазовима у борби против загађења вода нутријентима из пољопривреде. Што се тиче квалитета воде и управљања водама, Пољска је показала значајно смањење (53%) у испуштању тешких метала и укупног органског угљеника (13%) у воду. Да би превазишла несташицу воде и сушу, Пољска је развила решења за подстицање повећаног задржавања воде, како у градовима тако и у руралним областима.
Пољска је током година наилазила на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода. Према последњим доступним подацима, стопа усклађености у Пољској је 87%, што је више од просека ЕУ од 76%. Међутим, у погледу количине градске отпадне воде коју још треба прикупити или пречистити у складу са захтевима Директиве, потребни су даљи напори.
Све пољске агломерације требало је да буду у складу са захтевима Директиве до 31. децембра 2015. године. Ипак, до данас, 1 123 агломерације још увек немају усклађен систем за прикупљање градских отпадних вода. Штавише, у 1 232 агломерације, градска отпадна вода која улази у системе сакупљања не подлеже одговарајућем третману пре испуштања. Коначно, у 415 агломерација, Пољска није обезбедила да градска отпадна вода која улази у системе сакупљања и испушта се у осетљива подручја, подлеже строжем третману.
У образложеном мишљењу послатом у мају 2020. године, Комисија је позвала Пољску да осигура да се градска отпадна вода адекватно сакупља и третира, онако како то захтева поменута Директива о пречишћавању градских отпадних вода. Уколико Пољска не предузме одговарајуће мере, Комисија може одлучити да предмет упути Суду правде ЕУ.
Пољска је 2019. године поднела свој интегрисани национални енергетски и климатски план (НЕКП) за период 2021–2030. Поред тога, 2021. године усвојила је своју националну енергетску стратегију која гледа унапред до 2040. године. Она даје индикативни циљ смањења укупне емисије гасова стаклене баште од 30% до 2030. у поређењу са 1990. годином.
Упркос неким побољшањима у вези са приступом правосуђу према Директиви о процени утицаја на животну средину, приступ судовима од стране заинтересоване јавности још увек треба да се побољша, а јавност треба да буде боље информисана о својим правима на приступ правди. Међудржавни спор између Пољске и Чешке око продужења концесије за експлоатацију рудника угља Туров окончан је споразумом између две земље. Међутим, спор је такође указао на одбијање Пољске да испоштује привремене налоге Суда правде Европске уније што је довело до новчаних казни.
Финансирање ЕУ наставља да пружа значајну подршку за спровођење мера које прописује политика заштите животне средине – Пољска треба да добије 72 милијарде евра из кохезионе политике (Европски фонд за регионални развој – ЕРДФ и Европски социјални фонд – ЕСФ) у периоду 2021–2027.
Укупна улагања Пољске у заштиту животне средине износила су 1,24% њеног БДП-а у периоду 2014–2020, (просек у ЕУ 0,7%). Укупне потребе за улагањем у животну средину у наредном периоду процењују се на најмање 1,98% пољског БДП-а годишње. Ово указује на мањак улагања у животну средину од преко 0,74% БДП-а који треба да се реши фокусирањем на приоритете за имплементацију политике заштите животне средине у земљи.
Остави коментар