Политика заштите животне средине у пракси – случај Шведске

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Шведска је земља са малом густином насељености ван урбаних подручја. Има различите климатске зоне и пејзаже, са дугим обалама, хиљадама језера, слатководних токова, планина и шума. Општа оцена је да Шведска има добре резултате у примени законодавства ЕУ о животној средини.

Почнимо од тога који су главни изазови са којима се Шведска тренутно суочава у оквиру политике заштите животне средине. На првом месту је управљање отпадом. Наиме, стопа рециклирања комуналног отпада у Шведској је стагнирала у последњој деценији и њена стопа секундарне употребе материјала је знатно испод просека ЕУ, упркос националној стратегији за циркуларну економију из 2021. године.

Други изазов је у погледу очувања природе – повећан је удео станишта у лошем или скоро лошем статусу очуваности. Ситуација за шумска подручја заштићена директивама о природи је тешка јер више од половине процена показује лош статус очувања. Пракса лова на вука треба да буде компатибилна са Директивом о стаништима.

Трећи изазов је у области квалитета ваздуха – постоје прекорачења граничне вредности емисије честица (ПМ10) што показује да су у том погледу потребни додатни напори.

Шта је оно у чему је Шведска забележила главни напредак према последњем Извештају о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине у државама чланицама из 2022. године? На првом месту, ту је учинак Шведске у еколошким иновацијама који је изванредан. Затим ту су зелене јавне набавке – 90% тендерске документације у Шведској садржи еколошке критеријуме које је предложила Национална агенција за јавне набавке. Затим, са процењених 20,43% пољопривредних површина под органском пољопривредом, Шведска се налази на трећем месту међу државама чланицама ЕУ и знатно је изнад просека ЕУ од 9,07%.

Коначно, емисије гасова стаклене баште из пољопривреде су релативно ниске, потрошња енергије у сектору пољопривреде и шумарства је испод просека ЕУ, а употреба фосилне енергије по хектару је најнижа у ЕУ.

Навешћемо још неколико примера добре праксе који нам долазе из Шведске. Шведска има за циљ 100% обновљиву електричну енергију до 2040. године. Штавише, држава има уведен порез на угљеник још од 1991. године. Програм The Climate Leap помаже општинама да инвестирају у инфраструктуру за пуњење електричних возила, прелазак на биогорива и даљинско грејање, као и улагања у бициклистичке стазе.

Главни изазови идентификовани у претходним Извештајима о спровођењу ЕУ политике заштите животне средине у државама чланицама када је реч о Шведској, били су следећи:

1. побољшање још увек неповољног статуса очувања свих травњачких станишта и многих њихових повезаних врста и многих типова шума,
2. заустављање губитка биодиверзитета,
3. улагање додатних напора за постизање обавеза смањења емисија за период 2020–2029, али и након 2030. године.

Циркуларна (секундарна) употреба материјала у Шведској износила је 7,1% 2016. године, а иста вредност је забележена и 2019. године. Ако упоредимо са просеком ЕУ од 12,8%, закључујемо да постоји простор и потреба за побољшањем у овом погледу. Са 1,87 евра произведених по кг материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Шведској је нешто испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг.

Шведска стратегија кружне (циркуларне) економије „Кружна економија – Стратегија за транзицију у Шведској” усвојена је у новембру 2020. године. Општи циљ је прелазак на кружну економију која доприноси постизању еколошких и климатских циљева, као и Циљева одрживог развоја из Агенде 2030.

У јануару 2021. године Шведска је усвојила нови акциони план као наставак Стратегије. Акциони план представља више од 100 различитих активности током читавог животног циклуса производа, али му недостаје конкретан временски оквир за имплементацију сваког резултата. План идентификује одређене секторе као приоритетне: пластику, текстил, обновљиве и био-засноване материјале, храну, грађевински и имовински сектор (укључујући грађевински отпад и отпад од рушења). Осим тога, шведска влада има намеру да објави још један акциони план, фокусиран искључиво на пластику.

Учинак Шведске у погледу еколошких иновација је изванредан. Земља има високо развијен еко-иновациони екосистем, који је снажно подстакнут владином политиком и има користи од релативно великог броја домаћих инвеститора који улажу у чисту технологију.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Шведској је почела да расте последњих година. У 2019. достигао је 449 кг/годишње по становнику и остаје близу просека ЕУ (502 кг/годишње по становнику).

Спаљивање чини 52% и остаје доминантан облик третмана отпада у Шведској, док на депоновање отпада иде мање од 1%. Стопа рециклаже комуналног отпада у Шведској стагнирала је током последње деценије. Шведска је до 2016. била испред просека ЕУ, при чему се јаз систематски смањивао. Међутим, од 2017. године Шведска има резултате испод просека ЕУ (46,6% наспрам 47,7% у 2019). Шведска треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклирања за 2025. годину од 55%.

Приоритетне акције које у овој области Шведска треба да реализује су:

1. нове политике, укључујући економске инструменте, за даље спровођење хијерархије отпада, тј. промовисати превенцију и учинити поновну употребу и рециклирање економски привлачнијим,
2. уклонити отпад који се може поново користити и рециклирати уместо што се врши његово спаљивање.

Не постоји шведска стратегија за постизање повољног статуса очувања станишта и врста per se. Уместо тога, биодиверзитет је интегрисан у широк план који дефинише општи циљ на коме се заснива шведска политика заштите животне средине.

Што се тиче заштите природе, удео станишта у лошем или лошем статусу очуваности повећан је на 77,42%. Паралелно са тим, статуси очувања су неуједначени међу групама: од 33 процене 16 типова шумских станишта заштићених у складу са директивама о природи ЕУ,  у Шведској само 6,06% показује повољан статус очувања. Ситуација шумских подручја заштићених директивама о природи је тешка јер више од половине процена показује лош статус очувања. Режим лова на вукове је био предмет неких измена, али остаје контроверзно питање, а његова усклађеност са Директивом о стаништима је предмет прекршајног поступка који води Европска комисија против Шведске.

До 2021. године 12,3% шведске националне копнене површине било је покривено Натура 2000 подручјима (просек за ЕУ 18,5%), 5,9% са  посебним заштићеним подручјима (SPA) класификованим према Директиви о птицама  (просек за ЕУ 12,8%) и 12,2% покривености подручјима од значаја за заједницу (SAC) према Директиви о стаништима (просек у ЕУ 14,2%). Најновија процена мреже Натура 2000 показује да постоје недостаци у означавању у Шведској.

Програм LIFE се широко користи у Шведској. Три недавна примера оваквих пројекта су:

1. ECOSTREAMS for LIFE – Обнова и управљање бореалним рекама,
2. LIFE RESTORED – Обнављање станишта која се налазе на Црвеној листи, зависно од испаше или кошења сена на Натура 2000 локацијама у Шведској,
3. GRIP on LIFE – Обнова вода у шумским стаништима.

Квалитет ваздуха у Шведској и даље изазива забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 2 800 превремених смрти, 220 превремених смрти због концентрације озона и мање од 1 до концентрације азот-диоксида.

Емисије кључних загађивача ваздуха значајно су смањене у Шведској последњих година. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10 (2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Шведска планира да постигне обавезе за већину загађивача ваздуха за период 2020–2029, а за СО₂, NMVOC и ПМ2,5 и за период након 2030. Међутим, пројекције не показују усклађеност са обавезом смањења емисије за азот диоксиде након 2030, или обавезама за смањење амонијака за период 2020–2029, али и после 2030. године.

За 2020. годину регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за угљен-моноксид у једној зони квалитета ваздуха и такође, у једној зони за честице ПМ10. За неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.

Упорна кршења услова за квалитет ваздуха, која имају озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину, прати Европска комисија кроз процедуре за кршење (углавном за прекорачења ПМ10 и NО₂) које покривају све заинтересоване државе чланице, укључујући и Шведску (за прекорачења границе ПМ10 вредности).

Приоритетне акције које Шведска треба да уради у овој области су:

1. предузети мере за смањење емисија из главних извора у контексту Националног програма контроле загађења ваздуха,
2. обезбедити пуну усклађеност са стандардима квалитета ваздуха ЕУ и одржавати трендове смањења емисија загађивача ваздуха, како би се смањили негативни утицаји загађења ваздуха на здравље и економију, са циљем достизања вредности смерница СЗО у будућности.

У Шведској 36,8% свих површинских водних тела достиже добар еколошки статус, а 100% има лош хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 2,3% није постигло добар хемијски статус, а 0,3% је у лошем квантитативном стању.

Шведска и Финска имају добру сарадњу у управљању поплавама. Шведска је спровела заједнички пројекат и мапирање поплава са Финском на заједничком подручју потенцијално значајног ризика од поплава у оквиру међународног водног округа који дели реку Торне са Финском.

Квалитет воде за пиће у Шведској није наведен као тема која изазива забринутост. Што се тиче Директиве о водама за купање, треба истаћи да је 2020. године од 445 шведских вода за купање 79,3% било одличног квалитета.

Шведска је током година наилазила на одређене потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о третману градских отпадних вода. Према последњим доступним подацима, укупна стопа усклађености у Шведској је 97%, што је више од просека ЕУ од 76% колико је забележено 2018. године.

Суд правде Европске уније је 2. септембра 2021. утврдио да је Шведска прекршила пропис о пречишћавању градских отпадних вода у неколико агломерација. Комисија очекује да је Шведска обавести о мерама које ће предузети да би се то исправило.

Шведска се налази међу државама чланицама ЕУ са најнижим емисијама гасова са ефектом стаклене баште по глави становника. Њени национални циљеви смањења емисија имају за циљ смањење емисија које нису ЕТС (из сектора изван система трговине емисијама ЕУ) до 2030. године за најмање 63% у поређењу са нивоима из 1990. године. Ово значи смањење од 59% у поређењу са 2005. Овај циљ је амбициознији од тренутних обавеза ЕУ према Уредби која захтева од Шведске да смањи емисије за 40% у 2030. у поређењу са нивоима из 2005. године. Према одлуци шведског парламента из 2017. године, Шведска мора да постигне неутралност угљеника до 2045. године. Закон о клими који је такође усвојен 2017. захтева од садашњих и будућих влада да спроводе политику засновану на националним климатским циљевима. Закон садржи елементе који обезбеђују интегрисање климатских акција у планирање буџета, као и праћење политике. Шведски савет за климатску политику је независно стручно тело које оцењује да ли је општа политика коју је донела влада у складу са климатским циљевима.

Финансирање ЕУ наставља да пружа важну подршку спровођењу политике заштите животне средине и у Шведској, као и у осталим државама чланицама. Шведска треба да добије 1,92 милијарде из кохезионе политике (ЕРДФ и ЕСФ) и 1,06 милијарди евра од ЕАФРД-а у периоду 2021–2027. Укупна улагања земље у заштиту животне средине чинила су 0,53% њеног БДП-а у периоду 2014–2020, (просек у ЕУ 0,7%). Процењује се да ће укупне потребе за улагање у животну средину у наредном периоду бити на нивоу од најмање 0,61% шведског БДП-а годишње, што сугерише потенцијални јаз за улагања у животну средину од преко 0,08% БДП-а у поређењу са основним нивоима финансирања који треба да се реши фокусирањем на приоритете имплементације политике заштите животне средине у земљи.