Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Правосудни систем представља први стуб владавине права. Истовремено, за њега се може рећи да је и најважнији с обзиром на то да се остала три стуба заснивају на њему, односно не могу да функционишу без ефикасног правосудног система. Уколико неки од четири стуба има значајне изазове у свом функционисању, то са собом носи ризик да држава има одређених проблема у домену владавине права. Зато је за сваку државу која претендује да буде демократска важно да има најпре добар и ефикасан правосудни систем из кога произилазе добри показатељи и за остале стубове владавине права.
Као што је више пута помињано, основне вредности ЕУ обухватају владавину права и поштовање људских права. Ова област је код Србије која је кандидат за чланство и налази се у процесу приступања ЕУ регулисана кроз Поглавље 23. С тим у вези, Србија је наставила да спроводи акциони план који је усвојен пре почетка преговора о приступању за Поглавље 23 у јулу 2016. године. Такође, усвојила је и измењени акциони план у јулу 2020. године. Овај план је усмерен ка испуњавању прелазних мерила заједничке позиције ЕУ.
Општи закључак Европске комисије у последњем Годишњем извештају о напретку Србије из октобра 2020. године (али и у Полугодишњем извештају Non paper за поглавље 23 из јуна 2020) јесте да је правосудни систем Србије остварио известан ниво припремљености, али да није постигнут напредак у периоду објављивања два Годишња извештаја. Уставна реформа правосуђа одложена је за период након парламентарних избора 2020. године. Ово одлагање има последице на усвајање одговарајућих прописа у домену правосуђа који су неопходни да би се додатно обезбедила његова независност. Обим континуираног политичког утицаја на правосуђе на основу важећих закона представља велики изазов. Треба поменути и оно што је позитивно а то је да је Србија наставила да улаже напоре како би смањила број заосталих извршних предмета и ускладила судску праксу.
Када је реч о функционисању правосуђа, Комисија констатује да није остварен никакав напредак у испуњавању прошлогодишњих препорука које због тога настављају да важе. Систем за избор на правосудне функције и за вредновање рада судија и тужилаца треба темељно изменити након усвајања уставних измена и допуна како би се омогућили избор на правосудне функције и каријера у правосуђу који су засновани на заслугама.
Након проглашења ванредног стања, рад судова био је ограничен на поступање у хитним предметима према листи коју је усвојио Високи савет судства, углавном у вези са кршењем уведених ванредних мера. Поред тога, рокови везани за предмете и за застарелост престали су да теку за време трајања ванредног стања. Нека од хитних рочишта одржана су путем Skype-а, упркос томе што овом модалитету недостаје неопходан правни основ, с обзиром на то да се заснива само на упутству Министарства правде. Уставни суд је примио око 66 иницијатива за оцену уставности ванредних мера и 10 жалби због могућих кршења људских права. До сада је суд донео само једну одлуку.
Главни стратешки документ Србије, заједно са Акционим планом за поглавље 23, била је Национална стратегија за реформу правосуђа (2013–2018). Она је престала да важи у децембру 2018. године. Накнадна стратегија (Национална стратегија за развој правосуђа) усвојена је у јулу 2020. године, без спровођења свеобухватне процена утицаја. Измењени Акциони план за поглавље 23 је такође усвојен у јулу 2020. године. Међутим, оно што је примедба Комисије јесте да ови стратешки документи нису поткрепљени јасном финансијском анализом укупних трошкова реформе.
Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ) одлучују о потребном броју судија и тужилаца, о избору на правосудне функције, вредновању, премештају и упућивању, дисциплинској одговорности и престанку функције судија и тужилаца. Они су такође одговорни за почетну и континуирану стручну обуку у области правосуђа.
Актуелни уставни и законодавни оквир у Србији оставља и даље простор за непримерен политички утицај на правосуђе. Будуће законодавне промене треба да ојачају гаранције независности правосуђа. Потребно је успоставити потпуно објективан и транспарентан и на заслугама заснован систем за избор на правосудне функције, премештај и унапређење судија и тужилаца у складу са европским стандардима који ће истовремено подстицати стручност и побољшати квалитет. Уставна реформа која има за циљ јачање независности и одговорности правосуђа одложена је за период након парламентарних избора 2020. године.
Притисак на правосуђе и даље је велики. Државни функционери, неки од њих на највишем нивоу, као и посланици Скупштине, настављају са учесталим јавним коментарима о истрагама и судским поступцима који су у току, те о појединачним судијама и тужиоцима. Чланци у таблоидним новинама имају за циљ дискредитацију припадника правосуђа. У неким случајевима судије су тражиле изузеће у погледу доношења одлука у предметима који укључују локалне политичаре, позивајући се на притисак који се врши на њих и њихове породице.
Тренутно је у току Измена дисциплинских правила и етичких кодекса Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Ове измене су неопходне како би се дефинисало противправно дело, ојачали капацитети дисциплинских тела и појаснило које одредбе у кодексима треба да подразумевају дисциплинску одговорност за њихово непоштовање. У 2019. години Дисциплински тужилац ВСС примио је 491 притужбу против судија, углавном од стране грађана. У седам случајева покренут је дисциплински поступак. Дисциплинска комисија ВСС поступала је у 31 предмету, док је 25 предмета решено. У једном случају покренут је поступак разрешења, а изречене су и санкције јавне опомене и смањења плата.
Учешће у сталној обуци треба да постане обавезни део вредновања професионалног учинка судија. Поред тога, вредновање стручности судија треба да се заснива не само на квантитативним, већ и на квалитативним критеријумима. Тренутно Србија још увек има две категорије квалификованих кандидата за носиоце правосудне професије: дипломци Правосудне академије и судски и тужилачки помоћници. Комисија констатује да није остварен никакав напредак у погледу прихватања савета Венецијанске комисије о томе како ефикасно „заштитити Академију од могућег непримереног утицаја”. Јачање њене независности и професионализма стога остаје предуслов да постане једина тачка на националном нивоу за улаз у ту професију на нивоу основних судова.
Правосудна академија је овлашћена да пружа и почетну обуку за квалификоване дипломиране правнике који теже да се професионално ангажују у правосуђу и стручну обуку за судије, тужиоце и судско особље. Рад Правосудне академије одвија се под надзором Министарства правде. Још увек постоји хитна потреба за побољшањем професионализма Академије, посебно у погледу њених унутрашњих капацитета и организације. Поред тога, треба ојачати њену сарадњу са Високим саветом судства и Државним већем тужилаца.
Предузети су даљи кораци за побољшање транспарентности објављивањем око 4000 анонимизираних пресуда четири апелациона суда. Одређени број одлука апелационих и прекршајних судова стављен је у онлајн базу података и те одлуке су доступне судијама. Треба наставити са радом на повезивању различитих постојећих база података, укључујући ону о пресудама Европског суда за људска права, али и проширити њихов опсег.
Српски правосудни систем се и даље ослања на неколико различитих апликација за управљање предметима које нису међусобно повезане. Свеобухватни систем на нивоу целе земље за обраду и међусобно повезивање предмета кроз мрежу судова и тужилаштава, уз одговарајућу технолошку подршку, тек треба да буде успостављен. Технички рад на увођењу система за управљање предметима за тужилаштво и затворску управу на националном нивоу започео је почетком октобра 2019. године.
Када буде успостављен такав свеобухватан, централизован систем за управљање судским предметима (и документима), на нивоу целе земље треба да обезбеди ефикаснију обраду предмета. Такође би могао подржати систем за аутоматску расподелу предмета који треба да узме у обзир критеријуме за пондерисање предмета ради уравнотеженије расподеле обима посла. Формула за пондерисање предмета испробана је у 20 основних и виших судова и треба да почне да се користи на националном нивоу.
Спровођење националног програма за смањење броја заосталих предмета (за период 2016–2020) и даље надзире Врховни касациони суд. То и даље има позитиван утицај на ефикасност судова у погледу смањења броја заосталих старих извршних предмета, иако у нешто мањем обиму. Дефиниција „старих” предмета такође је промењена и сада укључује само предмете старије од 3 године. У 2019. години решено је око 214.234 старих предмета, што је мање него у 2018. години (311.018). Постоје и предмети старији од 10 година, а њихов је број и даље велики: 1184 у другостепеним судовима и 252.210 у основним судовима, и они се углавном односе на грађанско-правне ствари.
Укупан велики број застарелих предмета који су у раду наставља да забрињава (685.456 предмета старих више од две године на крају 2019. у поређењу са 781.137 на крају 2018. године). Највише нерешених застарелих предмета (око 86,6% од укупног броја) је у основним судовима.
Комисија даје препоруке које Србија у наредној години треба да реализује, а то су: да ојача независност судства и самосталност тужилаштва, укључујући кроз измене и допуне уставних и законодавних одредаба везаних за избор судија и тужилаца, управљање њиховом каријером и дисциплински поступак за судије и тужиоце; да измени и допуни законе о Високом савету судства и Државном већу тужилаца како би се они оснажили да у потпуности преузму своју независну улогу у проактивној одбрани независности судства и самосталности тужилаштва у пракси у складу са европским стандардима; да усвоји и спроведе стратегију за људске ресурсе за целокупни правосудни сектор и успостави јединствени и централизовани систем за управљање предметима, што је неопходно за мерљиво побољшање ефикасности и делотворности правосудног система.
Поред ефикасних правосудних система, механизми контроле и равнотеже као четврти стуб владавине права ослањају се и на следеће елементе као што су: транспарентан, одговоран, демократски и плуралистички процес доношења закона, поделу власти, уставна и судска ревизија закона, висококвалитетна јавна управа, надзор и контрола коју врше организације цивилног друштва и медији, али и рад ефикасних независних власти као што су институције омбудсмана или националне институције за људска права.
Новоформирану Скупштину Србије одликује убедљива већина владајуће коалиције и одсуство одрживе опозиције. Након избијања пандемије COVID-19, Скупштина је сазвана тек нешто више од шест недеља након проглашења ванредног стања, што је ограничило њену способност да врши надзор над извршном власти током овог периода. Скупштински надзор над извршном власти остаје и даље формализован па је тако и демократска одговорност извршне власти слаба. Овај тренд био је наглашен након избијања пандемије COVID-19, што је демократски однос снага додатно померало према влади. Способност скупштине да врши контролу извршне власти, посебно да надгледа ванредне мере које је увела влада, била је ограничена током ванредног стања.
У претходном сазиву скупштине предузети су одређени кораци за решавање недостатака у раду скупштине. Хитне скупштинске процедуре коришћене су за 19% законодавних процедура у периоду између 1. марта 2019. године и 31. марта 2020. године, у поређењу са 44% у сличном временском периоду претходне године. Раније праксе опструирања значајно су смањене. Први пут од 2014. године на пленарној седници расправљало се о годишњим извештајима независних тела и усвојени су закључци. Током 2019. године одржано је шест јавних расправа (у поређењу са једном у 2018. години) и одржано пет седница с извршном власти на којима су се постављала питања и давали одговори (пет у 2018. години). Одбори су редовно разматрали рад надлежних министарстава и одржавали слушања. Међутим, потребно је обезбедити систематичнију подршку раду независних регулаторних тела кроз редовно праћење спровођења њихових препорука и позивање извршних органа на одговорност.
Снажно цивилно друштво је кључна компонента сваког демократског система и државне институције треба да га препознају и третирају као такво. Организације цивилног друштва (ОЦД) и бранитељи људских права наставили су да подижу свест о грађанским и политичким правима. Ово се одвија у све поларизованијем окружењу које није отворено за критике, при чему власт даје негативне изјаве о ОЦД уопште, а посебно о финансирању одређених удружења. Те изјаве се дају, на пример, у контексту кампање блаћења или у скупштинским расправама. Организације и појединци који критикују власт у погледу напретка у области владавине права изложени су посебном притиску.
Национална стратегија и Акциони план за помоћ у стварању позитивног окружења за ОЦД још увек нису усвојени. Савет за сарадњу са цивилним друштвом тек треба да буде успостављен. Национални конвент о ЕУ (који чине представници владиних тела, политичких странака, невладиних организација, експерата, синдиката, организације из приватног сектора и представници струковних организација), чији је циљ пружање подршке структурираној расправи о приступању Србије ЕУ, наставио је да прати и процењује напредак преговора о приступању. Препорука Комисије је да власт у Србији треба систематичније да користи стручност овог тела како би искористиле пун потенцијал Конвента и његових радних група.
У јануару 2020. године влада је усвојила смернице за укључивање ОЦД у радне групе за израду прописа и јавних политика. Владина Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом израдила је базу података о „контакт тачкама ОЦД” у јавним институцијама и локалним самоуправама. Смањена је употреба хитних процедура за усвајање закона, што потенцијално омогућава више времена за консултације у процесу доношења закона. Међутим, одређени број ОЦД пријавио је да је време одређено за јавне консултације и даље прекратко или да њихови коментари на нацрте закона нису били довољно разматрани и уважени.
По први пут су сви органи државне управе били дужни да у 2019. години Канцеларији за сарадњу са цивилним друштвом поднесу годишњи план у вези с јавним конкурсима за финансирање ОЦД, који су након тога објављени у електронском календару јавних конкурса. Потребно је пратити спровођење тих годишњих планова у пракси. Критеријуми за јавну финансијску подршку ОЦД морају се боље дефинисати и спроводити како би се осигурала свеукупна транспарентност, посебно на локалном нивоу. Због пандемије COVID-19 и прерасподеле средстава у ванредном стању, обустављено је неколико поступака за доделу бесповратних средстава ОЦД како на државном, тако и на локалном нивоу.
Инклузивност и транспарентност процеса реформи, посебно о питањима везаним за приступање ЕУ, треба што пре побољшати а јавне расправе о политикама и законодавству морају бити садржајније. Потребно је у потпуности уважити улогу независних тела и следити њихове препоруке без одлагања.
Поменућемо две националне институције које се баве заштитом људских права: Заштитиник грађана и Повереник за равноправност. У поређењу са 2018. годином, сличан број жалби грађана поднет је Заштитнику грађана у 2019. години (2018. године: 3338; 2019. године: 3276 ), док се повећао број препорука Заштитника грађана упућених властима (2018. године: 793; 2019. године: 934). Према Заштитнику грађана проценат његових препорука које су органи власти следили и даље је висок (2018. године: 93,2%; 2019. године: 95,5%). Међутим, неке препоруке везане за јавни интерес још увек нису узете у обзир. Три нова заменика Заштитника грађана именована су годину дана након истека претходних мандата, а један заменик тек треба да буде именован. Постоји озбиљно кашњење у попуњавању радних места у Канцеларији Заштитника грађана како је предвиђено релевантним правилником. Поред тога, флуктуација запослених изазива забринутост у погледу ефикасности Канцеларије, којој још увек недостају одговарајуће просторије. Дошло је до озбиљног одлагања у доношењу новог Закона о Заштитнику грађана.
Пoвeрeник зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти је нeзaвисaн, сaмoстaлaн и спeциjaлизoвaн држaвни oргaн фoрмирaн нa oснoву Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje из 2009. гoдинe. Бранкица Јанковић која се налази на челу ове институције је током 2020. године изразила забринутост због повећаног броја случајева дискриминације и говора мржње током ванредног стања, који су били усмерени посебно на жене, старије особе, људе који су заражени вирусом COVID-19, оне који се враћају из иностранства и ЛГБТИ особе.
Остави коментар