Аутор: доц. др Растислав Стојсављевић
Осим 50 савезних држава САД, основу геополитичке моћи најмоћније државе света чине и бројне зависне територије. Оне се налазе у Карипском мору, Великом Тихом океану и Јужном океану. Ови поседи, ма колико на први поглед били мање значајни, током Хладног рата али и у садашње време својим територијама шире меку (и тврду) моћ САД.
Сједињене Америчке Државе имају једну прекоморску савезну државу, Хаваје. У прекоморске територије Сједињених Америчких Држава спадају Порторико, Девичанска острва у Карипском мору, Америчка Самоа, Гуам и мања острва Вејк (Wake Island), Бејкер (Baker Island), Џервис (Jarvis Island), Хауланд (Howland Island), Мидвеј (Midway Islands) и атоли Кингмен (Kingman Reef) и Џонсон (Johnson Atoll) у Великом Тихом океану.
Краљевство Хаваја је трајало од 1795. до 1893. године. Завршило се падом династије Калакауа. Збацивање династије у јануару 1893. године Хаваји су постали република, а први председник је био Санфорд Дол. Пет година касније извршена је анексија од стране САД за време мандата Вилијема Мекинлија (1897 – 1901). На дан 27. јуна 1959. године одржан је референдум у којем су становници Хаваја са 94% гласали да постану савезна држава САД. Савезна држава природних лепота, вулкана, гејзира и природе од које застаје дах. Хаваји представљају вулканска острва настала методом „врућих тачака“. Налазе се на додиру Пацифичке и Северноамеричке тектонске плоче. То узрокује постанак вулканских планина Мануа Лоа, Мануа Кеа и Килауеа. Хаваји су посебно били угрожени у току Другог светског рата. Тада још увек као зависни посед САД почетком децембра 1941. године били су нападнути од стране јапанске авијације. Америчка ратна лука Перл Харбур готово је уништена у два налета јапанских бомбардера. Уништена је већина бојних бродова, а страдало је око 3.000 цивила и војника. После овог догађаја САД се одлучују да уђу и званично у рат на страни Савезника. Данас је ова група острва (највећа су Хаваји, Мауи, Оаху, Кахолаве, Ланај, Молокај, Кауај и Нијахау) изузетно стратешки важан део САД. Налазе се у делу Океаније који се зове Полинезија на око 3.000 km од западне обале матичне државе.
Порторико је био шпанска колонија до 1897. године када је после низа устанака Шпанија потписала повељу о аутономији Кубе и Порторика. Наредне године почела је са радом прва влада Порторика. Јула месеца 1898. године америчка војска се искрцала на Порторико током Шпанско-америчког рата. Они су 1906. године добили статус зависне територије (прекоморског департмана) у саставу САД. Осим главног острва, овом поседу припадају и нека мања као што су настањена Кулебра и Вијекес и повремено настањена Десечео, Мона и Каха де Муертос. Када је у питању рељеф, Порторико је брдовито острво са планинама Средишњим Кордиљерима чија највиша висина износи око 1300 m. Острво нема већих површинских токова, река и језера, али има велике резерве подземних вода. Порторико се налази на додиру две тектонске плоче што их доводи у незгодан положај када је у питању настанак земљотреса и цунамија. У близини острва се налази и највећа дубина у Карипском мору (Порторикански ров) са преко 9.000 m дубине. Такође, острво је често на путу дувања урагана са југа, из Мексичког залива, према северу, према САД. Имају једног представника у Конгресу (тачније у Представничком Дому) који нема право гласа. Порторико има свог гувернера. Сваких десет година се на овом поседу одржава референдум о могућој промени статуса. Сваке године тесном већином становници Порторика одлучују да остану у истом статусу, не поставши ни савезна држава али ни независни. Порторико има важан значај за САД, поготово уколико су познате тензије са Кубом, поготово за време Хладног рата. Главни инајвећи град Порторика је Сан Хуан.
Девичанска острва су била колонија Данске до 1917. године када су их Данци продали САД. Имају исти статус и број представника у Конгресу као и Порторико. То је група острва која се називају Девичанска. Већи део припада САД, док мањи део припада Уједињеном Краљевству. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сен Кроа и Вотер и више мањих, углавном слабо насељених или ненасељених. До ових острва је стигао Кристифор Колумбо у свом другом путовању, 1493. године. Име острву је дао по Светој Урсули и њеним девицама. Ова група острва су стога првобитно били шпанска колонија. Мењали су господаре до средине XVIII века, када потпадају под власт Данске. До доласка Данаца, становништво се углавном бавило производњом шећерне трске која се потом превозила у матичну државу. Крајем 1840. година на овим острвима је укинуто ропство, дакле читаве две деценије пре него што се то десило у САД. Сва острва су брдовита, са плажама од белог песка. Ова острва се као и друга која припадају Великим Антилима налазе на путу разорних вртложастих ветрова – урагана. Честе су године када се на острвима причини велика материјална штета узрокована овим природним непогодама. Kao и у Порторику, постоји опција за референдум ове територије за будући статус. На острвима живи око 100.000 људи. Главни град је Шарлота Амалија.
Острво Самоа налази се у делу Океаније који се назива Полинезија. Налази се у јужном делу Пацифика. Ово острво је окупирано 1899. године од стране Немачке и САД. Западни део је припао Европљанима, а источни Американцима. Западни део острва је 1949. године добио независност, док је источни део остао у саставу САД као прекоморска територија која од 1967. године има самоуправни статус. Ова територија се састоји од пет острва од које је највећа Тутуила. Сва острва и атоли имају око 55.000 становника. Главни град је Паго Паго. Ова острва имају велики туристички потенцијал због повољне морске климе. Највећи број туриста долази из Аустралије и Новог Зеланда. Острва која чине територију Америчке Самое имају важан стратешки значај за САД због близине Аустралије и Новог Зеланда, као и Антарктика. После потписивања Вашингтонског споразума о управљању најјужнијим континентом, САД су једна од држава која због територије Самое имају претензије на рудну и војну експлоатацију Јужног пола.
Гуам или Гвам је територија САД у западном делу Тихог океана. Ово острво је највеће и најјужније од групе Маријанских острва. Припада делу Океаније који се назива Микронезија. Насељен је још у праисторији народима из Југоисточне Азије. Главни град је Хагатња. Острво има површину од 540 km2 и на њему живи око 160.000 становника. Ово острво је од 1899. године амерички посед. Ипак, два дана после јапанског напада на Перл Харбур, Јапанци су заузели Гуам и држали га више од две године. Америчка војска га ослобађа 1944. године. Као и већина острва у Пацифику, Гуам има тропску океанску климу која се одликује малим температурним амплитудама и просечном годишњом температуром од 27оС. Годишња количина падавина је доста висока и износи око 2500 mm. Острво је на путу дувања летњег монсуна са Пацифика ка Југоисточној и Источној Азији током летњег дела године. Гуам је изузетно стратешки важан за САД због близине држава Источне Азије, пре свега Кине и Јапана. Са западне стране Гуама је Филипинско море и Филипини, некадашњи посед САД. Становници Гуама живе од туризма и ренте коју америчка војска плаћа свој боравак на острву. Контрола Јапана и будуће тензије са Кином појачаће утицај САД у западном делу Пацифика па ће острво Гуам још више добити на важности.
Острво Вејк је корални атол у Пацифику између Хаваја и Гуама. Острво је зависна територија САД. Има изузетно важан стратешки значај. На њему се налази америчка војска. Острво има површину од свега 13 km2 и свега стотинак повремених становника. Клима острва је тропска са повременим олујама. Маршалска острва која се налазе јужно од Вејка такође полажу право на острво и сматрају га својим.
Острво Мидвеј је атол у централном Пацифику на пола пута између Јапана и Хаваја. Острво има површину од 6 km2. Ово острво је једно од највећих станишта птица на свету. Од средине XIX века су у саставу САД. Острво има око 40-ак становника. У току Другог светског рата у водама око острва се одиграла чувена битка за Мидвеј између савезничке и јапанске војске.
Острва и атоли Бејкер, Џервис, Хауланд, Кингмен и Џонсон налази се расута широм централног дела Пацифика. Ова острва удаљена су једна од других хиљаде километара. По постанку су вулканска и корална настала углавном на додирима пацифичке тектонске плоче са северноамеричком и евроазијском. У саобраћајном смислу велики је изазов обићи ова острва, барем када се говори у комерцијалном смислу. Мало позната и скривена од очију света, наставиће још неко време да чувају свој екосистем од разорног антропогеног деловања.
Сва ова мања и већа острва могу одиграти велику улогу у геополитичким играма током овог века. Нарастућа моћ Кине утицаће да се САД све више окрећу према Источној Азији, економско и војно. Потписивање новог војног споразума са Аустралијом и Новим Зеландом говори у прилог да ће САД у годинама које долазе озбиљно рачунати на своје територије у Пацифику.
Повремена војна претња од стране Северне Кореје и ратна реторика често је усмерена управо ка острву Гуам (Гвам) као америчком поседу који је у домету ракета из Пјонгјанга. Све ово утиче да америчка морнарица буде све присутнија у Јужнокинеском мору.
Стратегијом обуздавања постоји могућност да се са Блиског истока пажња САД усмери ка Тајвану у још већем војном приближавању са Јапаном. Економска криза која траје услед постојеће неповољне епидемиолошке ситуације утицала је на економску ситуацију на зависним острвима у Пацифику. Туризам је у опадању па је њихова зависност од САД све већа. Појачавањем војног присуства у овом региону претпоставља се да ће војна и економска експлоатација ових острва бити све већа.
Међутим, ова острва могу бити и оазе. Услед климатских промена које су све више изражене, ови простори могу постати у блиској будућности атрактивне туристичке дестинације. Разлог томе су пре свега повољне климатске прилике, уједначена температура и бујан живи свет. Бег од глобализације и урбане вреве и буке може бити и јесте све неопходнији па се може препоставити да ће овакве оазе бити све популарније у будућности. Током 1918. године, за време Шпанске грознице, администрација Вудроа Вилсона је ставила под карантин Америчку Самоу. Стога је ово острво била једна од ретких територија која није имала ниједног зараженог. Осим очигледног показатеља изолованости ових простора, овај пример показује и неке будуће идеје за њихово искоришћавање.
Остави коментар