Аутор: др Растислав Стојсављевић, професор геополитике
Пројекат Артемида (Artemis) је најновији план НАСА за истраживање Месеца, који има за циљ да врати људе на Месец али и да постави основе за будућа истраживања Марса и других делова Сунчевог система. Овај пројекат није само технички изазов, већ и дубоко значајан корак за истраживање свемира, јер подразумева нове кораке у области људских свемирских летова, као и развој нових технологија. Пројекат је назван по Артемиди, древној грчкој богињи Месеца, која је такође била заштитница ловаца, деце и природе.
Циљеви пројекта Артемида су вишеструки и обухватају повратак људи на Месец, али са новим технолошким приступом и већом одрживошћу. Први пут од Апола 17, који је слетео на Месец 1972. године, НАСА планира да пошаље астронауте на Месец. Прва жена и осталих 11 мушкараца ће слетети на лунарни јужни пол, што ће омогућити нова истраживања.
Пројекат подразумева изградњу дугорочних објеката на Месецу, као што је лунарна база, која ће бити коришћена за научна истраживања и као полазна тачка за будуће мисије на Марс. Оно што је новина јесте и тзв. „лунарна капија“. Програм подразумева изградњу орбиталне станице, такозваног „Лунарног портала“ (Gateway), који ће служити као станица за припрему за мисије ка Месечевој површини и будућим путовањима на Марс.
Пројекат Артемида се састоји од више кључних компоненти које се односе на ракете, свемирске летелице и инфраструктуру. Ракета СЛС је кључна компонента за слање астронаута и терета на Месец. Она је најмоћнија ракета која је икада изграђена и има способност да изведе летове ка дубоком свемиру. Ракета СЛС ће бити кориштена за лансирање свемирских летелица као што је Орион, као и других елемената лунарног програма.
Орион је свемирска летелица која ће носити астронауте до Месеца. Она је развијена за дубоке свемирске летове и има капацитет да носи четири астронаута. Летелица Орион ће бити лансирана са ракетом СЛС и имаће могућност да остане у свемиру дуго времена, што је неопходно за мисије које трају недељама или месецима.
Лунарни портал је орбитална станица која ће бити смештена на орбити Месеца. Ова станица ће служити као полазна тачка за мисије на Месечеву површину, али и као одскочна даска за будуће мисије на Марс. Портал ће бити кључан за одрживе лунарне мисије и помоћи ће у обављању научних истраживања из орбите.
У оквиру пројекта НАСА такође развија нове технологије за транспорт на Месец, као што су лунарне капсуле и роботски транспорт. Ова транспортна средства ће бити коришћена за превоз астронаута на Месец и из њега, као и за постављање инфраструктуре на лунарној површини, као што су научне станице и складишта.
НАСА разматра и развој лунарног ровера који ће бити коришћен за истраживање Месеца и за лунарне експедиције. Поред тога, планира се изградња базе на Месецу која ће омогућити астронаутима да живе и раде на Месечевој површини дуже време.
Пројекат Артемида има неколико фаза, а прва фаза која је обављена ове године је Артемида 1, контролисани лет без посаде који је тестирао ракете и свемирске летелице. Прва мисија са људском посадом биће Артемида 2, која ће укључивати лет у орбиту око Месеца, али без слетања на површину. Мисија Артемида 3 ће бити први лет са астронаутима који ће слетети на Месец.
Артемида 2 ће бити прва мисија која ће послати астронауте на Месец. Људска посада ће летети у орбиту око Месеца, али неће слетети на Месечеву површину. Ова мисија ће омогућити тестирање система за подршку животу и других критичних технологија за будуће мисије. Најновији датум за ову мисију је крај 2025. године.
Артемида 3 ће бити прва мисија која ће слетети на Месец, са посадом која ће укључивати прву жену и 11 мушкараца. Мисија ће имати за циљ да слети на лунарни јужни пол, где ће се изводити научна истраживања. Најновији датум за ову мисију је крај 2026. године.
Пројекат Артемида укључује и сарадњу са бројним међународним партнерима, укључујући Европску свемирску агенцију (ЕСА), Канадску свемирску агенцију (ЦСА) и друге земље. Они ће пружити технологије, као што су роботски рукави и наменски свемирски модули, који ће бити интегрисани у програм.
Артемидин споразум је међународни споразум који је НАСА развила као део свог програма Артемида. Споразум је усмерен на промовисање међународне сарадње у истраживању Месеца и дубоког свемира, са посебним фокусом на одрживост и мирно коришћење свемирских ресурса. Потписали су га различити земаљски партнери који учествују у свемирским мисијама, укључујући Европску свемирску агенцију (ЕСА), Канадску свемирску агенцију (ЦСА), Јапанску свемирску агенцију (ЈАКСА) и друге.
Споразум подстиче сарадњу између земаља које учествују у свемирским мисијама, нарочито оним које се односе на програм Артемида и истраживање Месеца, али и других свемирских циљева. Према споразуму, сви потписници обавезују се да ће се придржавати принципа мирног коришћења свемирских ресурса и избјегавати било какве конфликте или милитаризацију свемира. Споразум наглашава важност транспарентности у свим аспектима свемирских активности, укључујући размену података, научне резултате и напредак у свемирским мисијама. Споразум се позива на поштовање постојећих међународних закона који регулишу активности у свемиру, као што је Споразум о свемирским активностима из 1967. године (Outer Space Treaty). Сви потписници се обавезују да ће деловати у складу с међународним правом и поштовати безбедност свемирских активности.
Споразум јасно дефинише да свемирски ресурси, као што су минерали и вода са Месеца, треба да буду искоришћени за мирне сврхе и за корист човечанства, а не за националне или економске користи једне земље. Ова компонента такође подразумева развој технологија које ће омогућити одрживо искоришћавање ресурса, као и њихово коришћење за истраживање и развој у свемирским мисијама. Споразум истиче значај размене научних података и подстиче потписнике да деле податке који се прикупљају током истраживања, како би се убрзао напредак и обезбедила транспарентност. Ово помаже у изградњи глобалног знања о Месецу, дубоком свемиру и другим свемирским објектима. Потписници су обавезни да обавештавају међународну заједницу о својим свемирским активностима, како би се избегли сукоби и обезбедила транспарентност у операцијама, као и коришћењу ресурса. Споразум промовише отвореност у свемирским истраживањима и активностима, што укључује размену информација и координацију између земаља које учествују у програму. Споразум наводи важност минимизирања ризика од загађења свемирског окружења и Месеца. Такође, важно је заштитити свемирску животну средину од потенцијално штетних последица који могу настати као резултат људских активности. Стога се прописују смернице за одговорно и одрживо управљање свемирским ресурсима и активностима. Потписници су обавезни да координирају своје активности у свемиру, укључујући заједничке операције и истраживања, како би избегли непотребне сукобе и дугорочно унапредили свемирске мисије. Координација ће такође омогућити рационално коришћење ресурса и јачање међународне сарадње. Артемидин споразум потписан је 13. октобра 2020. године.
Интересантно је да Русија и Кина нису потписнице овог споразума, али су ове две државе 2017. године потписале споразум о заједничком развоју свемирских истраживања, који обухвата пројекте као што су заједничке лунарне мисије и развој свемирске технологије.
Индија је већ започела свој свемирски програм с амбициозним мисијама које се односе на Месец. После успешног лансирања свемирске летелице Чандрајан 1 (2008) која је открила воду на Месецу, Индија је наставила свој рад на програму Чандрајан. Чандрајан 2 (2019. године) била је неуспешна мисија која је имала за циљ слетање на јужни пол Месеца, али су добијени вредни подаци.
Јапан преко своје свемирске агенције ЈАКСА такође има планове за истраживање Месеца, са неким амбициозним мисијама. SLIM (Smart Lander for Investigating Moon) је планирана мисија која ће бити послата на Месец да истражи лунарну површину и разматра могућности за будуће свемирске летове и искоришћавање ресурса.
Од осталих држава које планирају мисије на Месец потребно је издвојити Израел, Уједињене Арапске Емирате, Бразил и Нови Зеланд.
Остави коментар