Aутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Према Извештају из 2002. године, Чешка је наставила да испуњава политичке критеријуме из Копенхагена. Усвојила је коначно и Закон о државној служби који успоставља правни оквир за централну јавну управу и реформише постојеће аранжмане у низу кључних области. Закон предвиђа постепену примену његових одредби током прелазног периода који се може продужити до краја 2006. године како би се обезбедило довољно времена за пажљиву и темељну примену. Ипак, било би пожељно да се потпуна имплементација постигне што је пре могуће, како би чешка јавна управа била боље опремљена да се носи са додатним захтевима насталим приступањем Европској унији. Реформа правосуђа је остварила даљи напредак, посебно увођењем новог система управног права и имплементацијом поједностављеног Закона о кривичном поступку. Међутим, потребни су даљи напори да се смањи дужина судских поступака, посебно у грађанским предметима. Предузете су додатне законске и организационе мере за борбу против корупције и привредног криминала, што и даље изазива озбиљну забринутост, али потребно је повећати напоре.
Чешка Република наставља да поштује људска права и слободе. Амандманом на Закон о азилу, који је ступио на снагу фебруара 2002. године, пооштрени су услови за давање азила. Предузете су неке додатне активности на побољшању тешке ситуације са којом се суочава ромска заједница. Међутим, потребно је више структуралних мера како би се постигли значајни резултати у отклањању дискриминације у приступу образовању, становању и запошљавању. Усвајање свеобухватног антидискриминационог законодавства представљало би важан корак напред у том погледу.
Макроекономска стабилност је постигнута, реформе су продубљене. Отуда се опет закључује да је Чешка функционална тржишна привреда. Наставак њеног садашњег реформског пута требало би да омогући Чешкој да се носи са притиском конкуренције и тржишним силама унутар Уније. Побољшања се могу постићи у погледу управљања јавним финансијама.
Док је темпо законодавног усклађивања био спор у почетном периоду, касније је дошло до значајног убрзања. Последњих година такође је остварен стабилан напредак у изградњи административних капацитета за спровођење аcquis-а, заједно са реформом правосудног система.
У области унутрашњег тржишта, транспозиција аcquis-а је узнапредовала у погледу четири слободе. Што се тиче слободног кретања роба, Чешка Република сада примењује скоро све усклађене европске стандарде, укључујући и оне о прехрамбеним производима; међутим, капацитет тржишног надзора ће морати да се додатно повећа. Усклађивање са аcquis-ем у области јавних набавки требало би да буде завршено, надовезујући се на напредак који је недавно постигнут. Што се тиче слободног кретања људи, усклађивање је значајно по питању права грађана и слободног кретања радника, али је потребан даљи рад на међусобном признавању професионалних квалификација. Што се тиче слободног кретања услуга, транспозиција банкарског acquis-а је добро напредовала, док усклађивање треба да се заврши у погледу осталих финансијских сектора. Што се тиче слободног кретања капитала, недавно је постигнут напредак у уклањању ограничења на стицање некретнина, као и на регулисању прекограничних кредитних трансфера. Административне капацитете за борбу против прања новца треба додатно ојачати.
Што се тиче конкуренције, законодавство је у великој мери усклађено. Канцеларија за заштиту конкуренције је развила задовољавајућу евиденцију спровођења антимонополске и државне помоћи. Што се тиче економских и фискалних питања, постигнут је висок ниво усклађености у економској и монетарној унији, уз значајан недавни напредак у погледу независности централне банке. Добар ниво усклађености је постигнут у опорезивању, али ово треба да се заврши у важним областима ПДВ-а и акциза. Што се тиче саобраћаја, законодавство о путевима и ваздуху је у великој мери усклађено, али су потребни даљи напори у вези са железницом. У енергетском сектору постоји добар ниво усклађености, посебно у погледу успостављања конкурентног тржишта електричне енергије. У области пољопривреде, општи ниво припремљености је добар, посебно у погледу имплементационих структура заједничке пољопривредне политике и усклађивања са фитосанитарним законодавством. Потребни су стални напори да се заврши усклађивање и ојачају инспекцијски аранжмани у области ветерине. У области економске и социјалне кохезије, што се тиче социјалне политике и запошљавања, усклађивање је добро напредовало, посебно у погледу радног права и здравља, кao и безбедности на раду. Административни капацитети у погледу здравља и безбедности на раду, посебно инспекције рада, требају даље јачање. У регионалној политици, током протекле године направљен је значајан напредак тако да је правни оквир у великој мери успостављен. Што се тиче животне средине, Чешка Република је постигла висок ниво усклађености законодавства и значајна улагања су дала запажене резултате, посебно у погледу квалитета ваздуха и воде. Неопходни су континуирани напори да се заврши транспозиција и имплементација у областима квалитета воде, отпада, заштите природе и превенције индустријског загађења. Такође, потребно је осигурати административне капацитете на локалном и регионалном нивоу и планирати дугорочна финансијска улагања.
Што се тиче телекомуникација, Чешка Република је остварила даљи напредак и постигла је добар ниво усклађености у погледу развоја телекомуникационе инфраструктуре и диверсификације тржишта. Међутим, остаје да се постигне пуна либерализација тржишта и да се обезбеди независност регулаторног органа. Што се тиче правосуђа и унутрашњих послова, постигнут је значајан напредак у скоро свим областима и законодавно усклађивање је скоро завршено. Треба уложити континуиране напоре како би се осигурало даље унапређење управљања границом и имплементација Шенгенског акционог плана, као и јачање борбе против преваре, корупције и организованог криминала.
Што се тиче финансијских питања, у области финансијске контроле законодавно усклађивање је завршено. Све у свему, административни капацитет Чешке Републике је значајно ојачан. Потребно је уложити напоре посебно у погледу пољопривреде, животне средине, регионалне политике, правосуђа и унутрашњих послова, као и финансијске контроле. Посебну пажњу треба посветити структурама неопходним да се осигура здраво и ефикасно управљање фондовима ЕК.
У приступним преговорима до краја 2002. привремено је затворено 25 поглавља. Чешка Република углавном испуњава обавезе које је преузела у преговорима. Међутим, дошло је до кашњења у погледу потпуног усклађивања законодавства о јавним набавкама, завршетка усклађивања у погледу међусобног признавања професионалних квалификација, усвајања делова ветеринарског законодавства и завршетка усклађивања одређених ПДВ-а и акциза.
Према Извештају из 2003. године Чешка је углавном задржала макроекономску стабилност. Међутим, јавне финансије су се погоршале. Држава је наставила реформски пут, иако оклевајући. Што се тиче области у којима је прошлогодишњи извештај предложио побољшања, постигнут је одређени напредак, али изазови остају. Континуирано погоршање дефицита навело је владу да предузме кораке ка консолидацији јавних финансија и да представи сет мера које имају за циљ смањење дефицита на 4% до 2006. године. У области јавне управе потребно је издвојити довољна средства за имплементацију Закона о државној служби, који ће ступити на снагу 1. јануара 2005. Што се тиче правосудног система, кључна област за даље унапређење је смањење дужине трајања поступака на судовима. Борба против корупције требало би да и даље добија високи приоритет, али исто тако посебно интензивирати стварно кривично гоњење случајева корупције.
Прво, треба напоменути да је Чешка Република достигла висок ниво усклађености у већини области политике. Друго, Чешка Република у одређеним областима делимично испуњава обавезе и захтеве и треба да уложи појачане напоре како би завршила своје припреме за приступање. Ово укључује секторско законодавство и јавне набавке у области слободног кретања роба, у области слободног кретања услуга, у области осигурања, услуга информационог друштва и права оснивања и слободе пружања нефинансијских услуга; у областима слободног кретања капитала, борбе против прања новца; у области компанијског права, заштита права интелектуалне и индустријске својине; и правила државне помоћи у политици конкуренције. У области пољопривреде ради се о Агенцији за плаћања, Интегрисаном систему администрације и контроле, трговинским механизмима, заједничким тржишним организацијама шећера, вина и алкохола и говеђег меса и готово свим фитосанитарним и ветеринарским питањима. Ово такође укључује области: здравља и безбедности, Европског социјалног фонда и антидискриминације у области социјалне политике и запошљавања; сектор телекомуникација; аудио-визуелна политика у области културе и аудио-визуелна политика; институционалне структуре, законодавни оквир и финансијско управљање и контролу у области регионалне политике и координације структурних инструмената; заштита природе у области политике животне средине; надзор над тржиштем у области заштите потрошача и здравља; борба против преваре, корупције и прања новца и азила у области правосуђа и унутрашњих послова; спољне односе, у погледу билатералних споразума са трећим земљама; јавна интерна финансијска контрола и контрола трошења структурних активности у области финансијске контроле.
Треће, Чешка Република мора да предузме хитне и одлучне мере како би решила три питања од озбиљног значаја у три поглавља ако жели да буде спремна до датума приступања. Ово се односи на област слободног кретања људи, у вези са припремама Чешке Републике за међусобно признавање квалификација одређених професија, укључујући и здравствени сектор. У области пољопривреде, ради се о напретку у унапређењу пољопривредних и прехрамбених објеката како би се испунили захтеви јавног здравља. Коначно, што се тиче области друмског саобраћаја, где би требало значајно појачати имплементацију тековина ЕУ.
Чешка је имала користи од чланства у Европској унији како политички, тако и економски. Према студији Економска процена чланства Чешке у ЕУ после десет година коју је наручила чешка влада, чланство у ЕУ помогло је чешкој економији да оствари раст за додатних 1,1% годишње, него да је била ван Уније. Влада процењује да је економска корист од првих десет година чешког чланства у ЕУ једнака око 115 милијарди евра. Првих пет година чешког чланства у ЕУ представљало је период са најснажнијим економским растом у историји земље, заједно са брзим приближавањем просеку ЕУ, који је заустављен економском кризом и последичним мерама штедње између 2009. и 2013. године. Политички, земља је имала користи од свог чланства у ЕУ у многим областима. Већ током приступних преговора, земља је морала да усклади своје законодавство са критеријумима из Копенхагена и стандардима ЕУ. Многе такве реформе које су довеле до подизања стандарда заштите људских права и владавине права (као што су антидискриминацијско законодавство, реформа правосуђа, реформа државне управе, законодавство о заштити потрошача, итд.).
У првим годинама свог чланства, земља се фокусирала на стратешки интерес да постане пуноправна чланица Уније. Њен циљ је био да се интегрише у шенгенски простор, омогућавајући на тај начин својим грађанима да путују без икаквих препрека унутар ЕУ. Овај циљ је постигнут 2007. године, мање од четири године након приступања. Од тада је једна од највећих корисница шенгенског система, јер као и Луксембург, нема спољне (нешенгенске) границе – осим оних на међународним аеродромима. Слободно кретање радника представљало је један од приоритета сваке чешке владе у овом периоду. Са изузетком Аустрије и Немачке које су користиле период од највише седам година да заштите своја тржишта рада, све остале државе чланице ЕУ укинуле су баријере слободном кретању радне снаге након релативно кратког временског периода.
Предузећа, политичко руководство земље и грађани имали су значајну корист од чланства у ЕУ. Слобода путовања широм Европе, могућност рада, живота и студирања у другим државама чланицама ЕУ, нова инфраструктура, образовни и социјални пројекти су највидљивије директне користи од чланства у ЕУ за чешке грађане. С друге стране, међу чешким политичким врхом постоје различита мишљења о предностима и недостацима чланства у ЕУ. Ово је релативно нов феномен у чешком политичком дискурсу. Подршка европским интеграцијама била је главни приоритет за све владе почев од 90-их година прошлог века и постојао је консензус на нивоу целе земље међу свим релевантним политичким партијама о важности чланства у ЕУ. Корени скептицизма сежу у сам преговарачки процес, када је део политичке елите почео да оспорава не процес интеграције као такав, већ услове чланства. Најгласнији критичар услова за чланство у ЕУ био је бивши председник Вацлав Клаус. Он је одбио да призна Лисабонски уговор, тврдећи да он представља крај националних држава у ЕУ. Постао је симбол чешког евроскептицизма и његова мишљења су инспирисала део политичког руководства земље.
Када је Милош Земан ступио на функцију, обећао је потпуно супротан однос према ЕУ. Једна од његових првих одлука била је да подигне заставу ЕУ над Прашким замком. Тврдио је да је еврофедералиста, подржавајући снажну ЕУ са заједничком спољном политиком и брзим увођењем евра у Чешкој. Супротно овој прокламацији, он је све више заузимао веома критичне ставове према ЕУ. Он се, на пример, оштро противио увођењу санкција Русији, а у мигрантској кризи играо је улогу једног од најгласнијих критичара одговора ЕУ.
Јавно мњење о чланству у Европској унији је изразито негативно. Према редовном истраживању које је спровела СТЕМ агенција од 2000. године, у септембру 2015. само 39% Чеха било је задовољно чланством земље у ЕУ. Ово представља најмањи број од почетка истраживања. До 2011. године увек је било више грађана задовољних чланством у ЕУ, него оних који нису. Задовољство је достигло највиши ниво током чешког председавања Саветом ЕУ 2009. године – 69%, али је од тада почело да опада.
Чешка политика према ЕУ често је личила на рачуноводствену операцију – држава је промовисала политике и мере које би донеле највећи профит држави и грађанима. Прво је то била кохезиона политика. Омогућила је брз развој јавне и друштвене инфраструктуре до те мере да их није било могуће финансирати само националним средствима. С друге стране, Чешка није одобравала мере које би донеле додатне економске или политичке трошкове земљи. То је био случај током кризе еврозоне када је земља остала пасивна и одбила да учествује у механизмима који воде ка стабилизацији еврозоне и привреде ЕУ. Недавно је овакав став био видљив у ставу Чешке према механизму релокације избеглица, када је земља одбила да прихвати део „терета” који лежи на другим државама чланицама Уније.
Због свог географског положаја у центру Европе, Чешка је у великој мери зависна од квалитета своје транспортне инфраструктуре и повезаности са суседним земљама. Међутим, нова студија коју је спровела Raiffeisen банкa показује да је квалитет путева у Чешкој шести најнижи у Европској унији. Чешкој тренутно недостаје око 800 километара аутопутева, који би, према првобитним плановима, требало да буду завршени до 2030. Друга половина 2022. године биће у историји ЕУ обележена као период тешких искушења произашлих из компликоване економске и геополитичке ситуације. Чешка је председавала Саветом ЕУ у време када се Европска унија бавила последицама рата у Украјини и пандемијом КОВИД-19. Као резултат тога, државе чланице Уније и њихови становници су се тих месеци суочили са озбиљном економском и енергетском кризом, као и са превирањима на међународној сцени. Из тих и многих других разлога, услови за чешко председавање Саветом ЕУ били су изузетно компликовани. Пре почетка председавања, Чешка Република је одабрала пет главних програмских приоритета: суочавање са избегличком кризом и обезбеђивање послератне обнове Украјине, енергетска сигурност, јачање европских одбрамбених капацитета и сајбер безбедности, стратешка отпорност европске привреде, отпорност демократских институција.
Чешко председништво допринело је покретању приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом пошто су прве међувладине конференције за поменуте две земље одржане 19. јула 2022. Европска перспектива земаља Западног Балкана потврђена је на децембарском састанку Савета за опште послове на којем су одобрени амбициозни закључци Савета о проширењу. У склопу својих закључака, Савет је препоручио и доделу статуса кандидата Босни и Херцеговини, што је потврдио Европски савет 15. децембра 2022.
Евробарометар у другом издању за 2022. доноси помешане одговоре грађана Чешке на питања о ЕУ. Зашто кажемо помешане? На питање каква је слика ЕУ, највећи проценат чешких грађана има неутралан став 41% (позитиван став има 33%, негативан 26%). Затим, на питање да ли верујете ЕУ институцијама 49% грађана Чешке не верује, док 44% верује европским институцијама. И на крају, на питање да ли сте оптимистични у погледу ЕУ у будућности 55% грађана је потпуно оптимистично што доприноси поменутој помешаности ових одговора чешких грађана о односу према ЕУ.
Остави коментар