Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Први значајни контакти са ЕУ, у то време то је била Европска заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ) и Европска економска заједница (ЕЕЗ), које датирају из касних 70-их и раних 80-их година 20. века, када је Чехословачка закључила са поменутим двема Заједницама секторскe уговоре за металуршке производе, челик, стакло и билатерални споразум о трговини текстилом. Важна година била је 1988. када су у септембру Европске заједнице (ЕЗ) успоставиле дипломатске односе са Чехословачком Социјалистичком Републиком (ЧССР) и, децембра исте године, обе стране су закључиле Споразум о трговини индустријским производима између ЧССР и ЕЕЗ.
Након пада Совјетског Савеза, Чехословачкој се отворио пут да се укључи у европске интеграције. Политички покрет Грађански форум на челу са Вацлавом Хавелом, заједно са неким другим дисидентима, изразио је интересовање за чланство у Европским заједницама. Њихов слоган предизборне кампање „Повратак у Европу” карактерисао је мирну демократску транзицију.
„Плишана” револуција (промене у бившој Чехословачкој, између 17. новембра и 29. децембра 1989. године, које су довеле до пада комунистичког режима у тој држави) означила је суштинску прекретницу како у политичком развоју тадашње Чехословачке, тако и у изгледима њеног директног укључивања у европске интеграције. Спољна политика је била преоријентисана на сарадњу са западним државама, што се огледало у настојању Чехословачке Социјалистичке Републике, а касније и Чехословачке Федеративне Републике (ЧСФР) да што пре успоставе блиску сарадњу са уједињеном Европом.
Одмах после Револуције, важна је 1991. година када је 16. децембра закључен Европски споразум о придруживању ЧСФР, Мађарске и Пољске са ЕЗ (Споразум о придруживању), који садржи распоред за успостављање зоне слободне трговине између ЧСФР и ЕЗ до 1. јануара 2002. Године 1993. усвојени су критеријуми из Копенхагена, према којима је Чешка морала да има стабилне институције, функционалну тржишну економију и да у будућности примењује право ЕУ.
Чешка је постала независна држава 1. јануара 1993. године, чиме је прекинут процес ратификације Споразума о придруживању. Настављена је сарадња између Чешке Републике и ЕЗ на основу Привременог споразума. Под руководством тадашњег министра спољних послова Јозефа Желенеца потписан је нови споразум о придруживању. Званичан захтев за чланство у ЕУ поднео је у име Чешке Републике тадашњи премијер Вацлав Клаус 23. јануара 1996. године у Риму. Годину дана касније, Европски савет је одлучио позитивно о званичном захтеху Чешке и других држава да постану ЕУ чланице.
Преговори о приступању почели су у марту 1998. Пет година касније у Атини, председник Вацлав Клаус и премијер Владимир Шпидла потписали су Уговор о приступању Европској унији. Годину 2003. обележило је финализовање проширења. Процес је потврђен у периоду 13–14. јуна када је у Чешкој Републици одржан референдум о приступању. На њему је за чланство у ЕУ гласало 77,33 одсто бирача са правом гласа. Првог маја 2004. Чешка Република се званично придружила ЕУ. Првог децембра 2007, заједно са још девет држава, Чешка постаје чланица ЕУ и приступа шенгенском простору. У периоду од јануара до јуна 2009. године било је прво чешко председавање Саветом ЕУ, да би 13,5 година касније, у периоду од јула до децембра 2022, било и друго чешко председавање Саветом ЕУ.
Како наводи Комисија у Извештају 1998. године, све државе кандидати за чланство у ЕУ, осим једне (Словачка), испуниле су политичке критеријуме. Заједнички проблем за све земље кандидате представља инхерентна слабост правосуђа, од обуке судија до процесне реформе која има за циљ превазилажење прекомерних кашњења у судским предметима. Ово је посебно озбиљно у Пољској, Чешкој, Словенији и Естонији. Ситуација са Ромима и даље је проблематична јер су земље кандидати постигле мали напредак у решавању овог питања. Иако њихов правни статус и права остају стабилни, Роми трпе дискриминацију и социјалну искљученост, између осталих држава, и у Чешкој.
Директне стране инвестиције су наставиле да расту иако су и даље ниске у поређењу са западном Европом. Једна од држава у којима се приватизација и структурне реформе одвијају стабилним темпом је Чешка Република. БДП по глави становника по паритету куповне моћи неких земаља кандидата је близу БДП неких држава чланица (Словенија 68% и Чешка 63% просека Заједнице). У Извештају се каже да се Чешка Република, може сматрати функционалном тржишном економијом. Поред тога, закључак који произилази је да ниједан од кандидата у потпуности не испуњава критеријуме из Копенхагена. Најближе томе су Мађарска и Пољска, док су Чешка и Словенија, иако још увек испред осталих, мало успориле.
Чешка је 1998. године остварила само ограничен напредак у укупном процесу приближавања ЕУ. Што се тиче унутрашњег тржишта, остварен је добар напредак у области стандарда и сертификације и у мањој мери у надзору банака и тржишта капитала. У другим кључним областима унутрашњег тржишта, као што су интелектуална и индустријска својина, јавне набавке, заштита података, осигурање и контрола државне помоћи, постигнут је мали напредак. Чешка је прекршила обавезе из Европског споразума у вези са одређеним увозом пољопривредних производа и у вези са законодавством о лутрији.
Чешка је развила детаљан програм и стратегију апроксимације законодавства са европским, али их још увек нису спровеле у пракси. У области правосуђа и унутрашњих послова Чешка спада међу оне које бележе слабе резултате, било зато што су успориле темпо или зато што имају потешкоћа у прилагођавању acquis-у Уније, или због озбиљних недостатака у својој организацији.
Чешка је препознала реформу јавне управе као приоритет, али није предузела неопходне кораке да преточи то политичко опредељење у конкретне акције. У периоду од 27. априла до краја октобра 1998. године завршен је скрининг 16 од укупно 31 преговарачког поглавља са групом држава где је и Чешка. Савет за опште послове 5. октобра је одлучио да пређе на прве суштинске преговоре са Кипром, Чешком, Републиком Естонијом, Мађарском, Пољском и Словенијом. Ова одлука је заснована на преговарачким позицијама које су те земље кандидати представиле за седам скенираних поглавља: Наука и истраживање; Телекомуникације и информационе технологије; Образовање и обука; Култура и аудио-визуелна политика; Индустријска политика; Мала и средња предузећа и Заједничка спољна и безбедносна политика. За свако од ових поглавља, и за сваког кандидата, Комисија је доставила нацрте заједничких ставова. За већину од побројаних седам поглавља, земље кандидати су навеле да могу да прихвате аcquis и да ће бити у позицији да га у потпуности примењују до датума приступања. Било је само неколико захтева за прелазне рокове –Чешка Република је затражила прелазни аранжман до 2005. за кабловску телевизију.
Током првог полугодишта 1999. године отворено је 8 додатних преговарачких поглавља: Право компанија, Статистика, Заштита потрошача и здравља, Рибарство, Политика конкуренције, Слободно кретање роба, Царинска унија и Спољни односи. Од 15 поглавља која су отворена до краја септембра 1999. године, 7 је привремено затворено са свим земљама. За Мађарску, Чешку и Словенију, Рибарство је, такође, привремено затворено. У Чешкој Републици, упркос напорима владе да припреми и предложи законе, није постојала иста врста сарадње у парламенту. Ови примери показују да припрема за чланство у ЕУ није само ствар влада, већ и свих политичких актера у земљама кандидатима и да се напредак може постићи, само када се извршна власт, влада и парламент сложе о потреби да раде заједно.
Заједнички изазов за све земље кандидате за 1999. годину је јачање правосуђа. Уложени су значајни напори да се обуче судије, попуне упражњена места и покрене процес реформи. Корупција је широко распрострањена. То погоршавају ниске плате у јавном сектору и широка употреба бирократских контрола у привреди, које лако изазивају коруптивно понашање. Властима недостаје одлучност у борби против корупције, што за последицу има да антикорупцијски програми, који су покренути у већини земаља, дају ограничене резултате.
Као и 1998. године, Комисија каже да се Чешка може сматрати функционалном тржишнoм економијoм, иако ситуација у њој изазива забринутост. Најближе потпуном испуњавању критеријума су Мађарска и Пољска, затим Словенија и Естонија и на крају Чешка. Ниједна од земаља кандидата није далеко напредовала у транспоновању закона о животној средини.
Темпо усклађивања законодавства у Чешкој Републици није значајно убрзан и напредак је неуједначен у свим секторима. Усклађивање је добро напредовало у области стандарда и сертификације и постигнут је одређени напредак у либерализацији тржишта капитала, као и у сектору банкарства и осигурања. У другим кључним областима унутрашњег тржишта (нпр. интелектуална својина, јавне набавке, заштита података, осигурање, антимонополска политика и ПДВ/акцизе), законодавство је већ делимично усклађено и било је мало или нимало померања ка завршетку усклађивања. Правни оквир за државну помоћ је некомплетан, а средства посвећена овој области су недовољна да би се осигурао ефикасан систем праћења државне помоћи. Улажу се стални напори да се успоставе неопходне структуре за регионалну и структурну политику. Са изузетком ваздушног саобраћаја, усклађивање у сектору транспорта није напредовало. Темпо усклађивања у пољопривреди, ветеринарству и фитосанитарној области је спор. Није постигнут напредак у областима радног законодавства, здравља и безбедности на раду. Осим корака предузетих у борби против дроге, напори у области правосуђа и унутрашњих послова су застали.
Потребно је појачати напоре у вези са општом реформом јавне управе и сталну пажњу треба посветити управљању границама, спровођењу закона о животној средини и побољшању способности унутрашње финансијске контроле. Такође, требало би ојачати иницијативе у борби против организованог криминала и корупције.
Током 2000. године, две године након почетка преговора, отворено је 29 поглавља (сва поглавља која се односе на аcquis осим „институционалних” и „других питања”), а између 11 до 16 поглавља је привремено затворено.
Чешка је наставила да испуњава политичке критеријуме из Копенхагена. Међутим, реформа јавне управе није значајно напредовала. Реформа правосуђа – иако је постигнут напредак, одређени кључни делови још увек нису усвојени. Борба против корупције и организованог криминала до сада је била недовољна.
Чешка наставља да поштује људска права и слободе и развила је свој унутрашњи институционални оквир у овој области. Ипак, и даље постоје области које изазивају забринутост, посебно пренатрпаност затворског система. Од прошле године учињени су значајни напори у погледу положаја ромске заједнице, посебно у погледу образовног система. Међутим, трајно побољшање положаја Рома захтева континуиране напоре током времена.
Чешка се може сматрати функционалном тржишном економијом и требало би да буде у стању да се носи са притиском конкуренције и тржишним силама унутар Уније у блиској будућности, под условом да настави и заврши спровођење структурних реформи. Напори за приватизацију и реструктурирање државних предузећа морају се наставити, а корпоративно управљање се мора побољшати.
Остварен је добар напредак у усклађивању законодавства у кључним областима унутрашњег тржишта. Што се тиче слободног кретања робе, усвојено је законодавство које покрива широк спектар робе од играчака до фармацеутских производа. Што се тиче слободног кретања капитала, закон против прања новца је ревидиран иако је потребан јасан распоред за укидање постојећих анонимних банковних рачуна. У области слободног кретања услуга, надзор тржишта капитала треба додатно ојачати. У областима интелектуалне својине остварен је значајан напредак у усклађивању иако је потребно побољшати ефикасност регулаторних тела. Што се тиче закона о конкуренцији, и даље постоје празнине у антимонополском праву, али је законодавство додатно усклађено у вези са државном помоћи. Што се тиче транспорта, усклађивање је напредовало у свим секторима.
У области економске и социјалне кохезије забележен је добар напредак. У области пољопривреде, остварен је напредак у припреми мера потребних за спровођење Заједничке пољопривредне политике, посебно са новим законима о успостављању Државног фонда за интервенције у пољопривреди. У области ветеринарског и фитосанитарног законодавства постигнут је напредак у усклађивању. Што се тиче животне средине, потребни су даљи напори да се транспонује аcquis у областима загађења ваздуха, управљања отпадом и квалитета воде и процене утицаја на животну средину. У области правосуђа и унутрашњих послова, делотворност граничне полиције и даље је мањкава јер још увек треба побољшати координацију између редовне и граничне полиције, као и са царинским органима. Није било значајног напретка у борби против корупције и организованог криминала.
Што се тиче административних капацитета, органи одговорни за стандарде и сертификацију робе генерално добро функционишу. Међутим, у области услуга, Комисију за хартије од вредности треба додатно ојачати. Што се тиче конкуренције, потребно је ојачати надлежност за праћење државне помоћи. По питању пољопривреде, постигнут је напредак у погледу увођења административне структуре за заједничке тржишне организације, посебно усвајањем Закона о Државном фонду за интервенцију у пољопривреди. Што се тиче животне средине, дато је одобрење за повећање особља у Министарству за животну средину и у инспекцији за животну средину, иако треба побољшати обуку и повећати финансијска средства. Што се тиче правосуђа и унутрашњих послова, питања виза сада надзире новоосновано Одељење за имиграцију и граничну контролу, а први корак у реформи организационих структура је предузет како би се побољшала контрола граница. Међутим, генерално гледано, у овој области је постигнут недовољан напредак, који пати од недовољног броја особља и лоше опреме, као и организационих слабости.
У Извештају из 2001. године, каже се да Чешка наставља да испуњава политичке критеријуме из Копенхагена. Влада је, такође, предузела кораке да побољша функционисање централне и регионалне администрације. Међутим, Чешкој Републици и даље недостаје Закон о државној служби.
Реформа правосуђа је добила значајан замах. Конкретно, усвојена је радикална реформа Закона о кривичном поступку која има за циљ повећање капацитета за ефикасну истрагу и ефикасно извођење предмета пред суђење. Предузете су додатне мере за борбу против корупције и привредног криминала. Ипак, корупција и привредни криминал остају озбиљан разлог за забринутост, о чему сведочи владин извештај у којем се позива на подршку политичких снага у решавању овог питања.
Чешка Република је консолидовала свој унутрашњи институционални оквир у области људских права. Међутим, потребни су повећани напори у областима борбе против трговине женама и децом. Чешка влада је уложила значајне напоре у погледу Рома и других мањина. Међутим, потребне су даље мере за борбу против широко распрострањене дискриминације, у складу са владином политиком за Роме из јуна 2000. Влада је предложила Скупштини Закон о државној служби, али он није усвојен.
Чешка је функционална тржишна економија. Под условом да оствари даљи напредак ка средњорочној фискалној консолидацији и заврши имплементацију структурних реформи, требало би да буде у стању да се носи са конкурентским притиском и тржишним снагама унутар Уније у блиској будућности.
Чешка је остварила значајан напредак у великом броју поглавља. Ипак, и даље су неопходни напори у бројним областима. Такође, постигнут је напредак у јачању административних капацитета, иако то и даље омета непостојање правног оквира за јавну управу. Усклађивање на јединственом тржишту је генерално добро напредовало, иако је потребно попунити преостале празнине. У слободном кретању робе, осим јавних набавки, има помака, а органи надлежни за стандарде и сертификацију и даље добро функционишу. Што се тиче слободног кретања људи, транспозицију треба убрзати, посебно у погледу међусобног признавања професионалних квалификација. У области слободног кретања услуга, требало би тежити усклађивању са аcquis-ем у области финансијских услуга. Капацитет Комисије за хартије од вредности је ојачан, иако би јача регулаторна овлашћења била добродошла за побољшање надзора финансијских услуга. Што се тиче слободног кретања капитала, постојећи анонимни рачуни остају да се укину. По питању конкуренције, законодавство је сада у великој мери у складу са аcquis-ем, а резултати примене у областима антимонополске политике и државне помоћи су прилично добри. Што се тиче економске и монетарне уније, свеукупно је усвојен значајан део аcquis-а, али су потребни даљи напори да се заврши усклађивање у погледу независности централне банке. Недавно је било мало напретка у области телекомуникација, иако је опште усклађивање задовољавајуће.
Остварен је даљи напредак у секторским политикама. У сектору енергетике учињен је значајан напредак у припреми за улазак на унутрашње енергетско тржиште електричне енергије и гаса. Што се тиче регионалне политике, законски оквир за будућу имплементацију структурних фондова је додатно завршен. Међутим, потребни су додатни напори како би се осигурало да надлежни административни органи буду у потпуности функционални, обучени и добро координирани како би били спремни за имплементацију структурних фондова након приступања. Постигнут је добар напредак у успостављању Државног фонда за интервенцију у пољопривреди, али су потребни даљи напори, посебно у реорганизацији Министарства пољопривреде. Значајан напредак је постигнут у транспоновању аcquis-а у области животне средине, а у прилог томе говори и усвајање Закона о процени утицаја на животну средину.
У области правосуђа и унутрашњих послова, постигнут је напредак посебно у усклађивању визне политике, политике миграција и јачања правног оквира за полицијску и правосудну сарадњу. Усвајање Шенгенског акционог плана је позитиван помак. Међутим, потребни су значајни даљи напори за спровођење владиних политика за борбу против организованог криминала. Што се тиче граничне контроле, док су контроле на званичним прелазима побољшане, и даље постоје значајне потешкоће у пресретању илегалних имиграната на зеленим границама, посебно са Словачком. Такође, потребни су даљи напори да се успоставе неопходни административни капацитети за здраво, ефикасно и контролисано управљање средствима Европске комисије.
Остави коментар