Autor: dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije
Dok su početak 2025. godine obeležili dolazak Donalda Trampa na vlast i njegove prve izjave i inicijative, koje menjaju SAD, kao i njene odnose sa drugim državama, ali i odnose između država, posebno onih u sukobu, Francuska je pripremala jedan od ključnih događaja – Samit o veštačkoj inteligenciji. Srpskoj javnosti je već poznato, a posebno je o tome diskutovano prilikom druge zvanične posete Srbiji francuskog predsednika Emanuela Makrona krajem avgusta 2024. godine. Tada je istaknuto da je veštačka inteligencija jedan od fokusa savremene Francuske i njenih napora da kroz tzv. Četvrtu industrijsku revoluciju, razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, pronađe nove puteve svog razvoja i uticaja u savremenom svetu. Stoga je Samit o veštačkoj inteligenciji održan 10. i 11. februara u Parizu ne samo važan u kontekstu inovacija i razvoja nauke, već i diplomatije i međunarodnog dijaloga o budućnosti veštačke inteligencije, njenim etičkim, društvenim i ekonomskim implikacijama, kao i njenoj regulativi na globalnom nivou.
Samit je imao diplomatsko-političku, ekonomsku i naučno-inovacionu komponentu. Okupio je šefove država, ministre, diplomate, stručnjake za veštačku inteligenciju, naučnike, istraživače, pravnike, poslovne ljude i kompanije kako bi razgovarali o tome kako se veštačka inteligencija može razviti odgovorno i korisno za čovečanstvo. Razgovori o globalnim standardima za regulisanje veštačke inteligencije imali su za cilj da se osigura etičko i transparentno korišćenje veštačke inteligencije uz poštovanje ljudskih prava. Ono što je ovaj Samit doneo jeste i podsticanje međunarodne saradnje na političkom i naučnom nivou, kao i kroz povezivanje industrija. Ovim se otvorilo i važno pitanje omogućavanja da se prednosti veštačke inteligencije ravnopravno dele na globalnom nivou. Upotreba veštačke inteligencije ima uticaj i na zapošljavanje i kreiranje novih školskih programa za pojedina zanimanja, procese doškolovavanja i obuka. Imajući u vidu ovu tehnološku transformaciju, Samit u Parizu je razmatrao i uticaj veštačke inteligencije na tržište rada, ali i na očekivanja da ona bude pokretač inovacija i održivog ekonomskog rasta.
Učešće na samitu za zemlje učesnice i njihove delegacije imalo je višestruki značaj, ali je jedan od onih koje bismo prepoznali kao značajnije osnaživanje svojih naučnih i ekonomskih politika, kao i globalne konkurentnosti. Cilj koji je Francuska imala jeste da se potvrdi kao lider u oblasti veštačke inteligencije, čime jača i svoj međunarodni ugled, kao i da se promoviše francuska vizija razvoja veštačke inteligencije i postave osnove za buduće međunarodne sporazume. U okviru samita doneta je i Deklaracija o inkluzivnoj i održivoj veštačkoj inteligenciji za ljude i planetu, koju je potpisalo 58 zemalja, a koja ima za cilj promovisanje inkluzivne, etičke i održive veštačke inteligencije. Pomenuta Deklaracija ističe principe kao što su dostupnost i prevazilaženje digitalne podele, razvoj otvorene, transparentne, etičke, bezbedne i pouzdane veštačke inteligencije, izbegavanje koncentracije tržišta u razvoju veštačke inteligencije, pozitivni ishodi za tržišta rada, održivost veštačke inteligencije i promociju međunarodne saradnje i upravljanja. Stoga je ovo važan korak za budućnost veštačke inteligencije, a posebno imajući predikcije njenog uticaja i brzine razvoja. Među potpisnicama Deklaracije su Francuska, Kina i Indija, dok su izostali potpisi SAD i Velike Britanije.
U okviru Samita održane su panel diskusije, radionice i sastanci delegacija, privrednika, naučnika i eksperata za veštačku inteligenciju. Ovi prateći događaji su doprineli dubljem razumevanju globalnih izazova i mogućnosti u oblasti veštačke inteligencije. Obuhvaćeni su različiti aspekti veštačke inteligencije, uključujući etičke dileme u njenoj primeni, bezbednost podataka i odgovornost u kontekstu ljudskih prava. Diskutovano je pored etičkih dilema i o regulatornom okviru. Zdravstvo, obrazovanje i javna bezbednost bile su u fokusu razmatranja upotrebe veštačke inteligencije u javnom sektoru, dok su učesnici Samita imali prilike da posete i prezentacije inovacija, izložbe i događaje umrežavanja, posebno među mladim privrednicima. Ključni događaji su bili i bilateralni sastanci lidera i predstavnika država učesnica, koji su usmereni na naučnu i ekonomsku saradnju, a na osnovu kojih se očekuju novi projekti, kao i razvoj zajedničkih inicijativa koje imaju za cilj unapređenje globalnih standarda i etike u primeni veštačke inteligencije.
Srbija je jedna od potpisnica Deklaracije, što je i u skladu sa strategijom razvoja veštačke inteligencije i dosadašnjoj saradnji sa Francuskom u ovoj oblasti. Stoga su za Srbiju takođe ključni i elementi francuskog pristupa veštačkoj inteligenciji. Francuska naglašava etičke i pravne aspekte veštačke inteligencije. Podržavaju inicijative kao što je Evropski akt o veštačkoj inteligenciji, koji postavlja stroge standarde za upotrebu veštačke inteligencije, naročito kada su u pitanju visokorizične oblasti kao što su zdravlje, transport i javna bezbednost. Uporedo, Francuska nastoji da bude lider u inovacijama i veštačkoj inteligenciji, što se vidi i na osnovu novca koji se izdvaja za ove oblasti u budžetu, kao i podrškom brojnim inicijativama i zajedničkim projektima naučne bilateralne i multilateralne saradnje, kao i školovanju kadrova. Posebni fokus Francuske usmeren je ka podsticanju investicija u startape i nove tehnologije, kao i razvoj programa koji podržavaju istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, kao i stvaranje novih radnih mesta. Ipak, značajno je da su za Francusku važni socijalni i radni izazovi koje donosi razvoj veštačke inteligencije. Francuska je svesna izazova, posebno automatizacije i gubitka radnih mesta, koje veštačka inteligencija može doneti kao probleme na tržištu rada. Otuda je jedna od dimenzija politike Francuske u kontekstu veštačke inteligencije i aktivan rad na kreiranju politika koje će omogućiti radnicima da se prilagode novim tehnologijama kroz obuku i prekvalifikaciju. Na kraju, ali ne manje važno od svega navedenog, jeste i aktivno učestvovanje Francuske u međunarodnim inicijativama i diskusijama o upravljanju veštačkom inteligencijom. Ovo obuhvata i međudržavne saradnje, koje imaju za cilj napredak u svim komponentama koje su prepoznate kao značajne, kao i osiguranje da razvoj veštačke inteligencije ima pozitivan uticaj na društva širom sveta.
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je investiciju od 109 milijardi evra za jačanje pozicije Francuske i Evrope u oblasti veštačke inteligencije, kao i stvaranje fondacije koja bi finansirala projekte veštačke inteligencije koji su od javnog interesa. Pomenuta investicija od 109 milijardi evra ima za cilj razvoj infrastrukture, računarskih klastera i podršku projektima od javnog interesa. Takođe, naglasio je prednost Francuske u čistoj energiji, napominjući da oslanjanje zemlje na nuklearnu energiju pomaže u zadovoljavanju visokih energetskih potreba veštačke inteligencije. Francuski predsednik je uputio poziv kompanijama u oblasti veštačke inteligencije da Evropu smatraju privilegovanom lokacijom za svoje projekte veštačke inteligencije, naglašavajući potrebu da se pojednostave evropski propisi kako bi se stimulisale inovacije uz poštovanje evropskih vrednosti.
Francuska je na Samitu u Parizu početkom februara potvrdila da veštačku inteligenciju posmatra kao ključni element za budući razvoj ekonomije i društva. Uviđa i izazove koje njena upotreba donosi i otuda insistira na održivosti, etici i regulativama. Francuska je jedna od vodećih zemalja kada je u pitanju istraživanje i razvoj veštačke inteligencije i stoga je za Srbiju od posebnog značaja saradnja sa njom, kao i transfer tehnologija u ovoj oblasti. Takođe, pored tehnološke i ekonomske komponente, za Srbiju je značajan i rad na regulativama, posebno u kontekstu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i evrointegracije, ali i boljeg pozicioniranja.
Ostavi komentar