Аутор: др Растислав Стојсављевић
Финска је својим географским положајем оријентисана на Балтичко море. Норвешком границом је затворена од излаза на Атлантик и на Баренцово море. Она је ипак већински континентална, углавном низијска земља, а државну територију јој пресеца поларни круг. Површина јој износи око 340.000 km2. У Финској живи око 5.600.000 становника.
Прошлост Финске везана је за дуг период доминације германских народа, првенствено Швеђана и словенских народа, већином Руса. У том светлу, ови народи су оставили бројне културно-историјске споменике.
Споменички комплекси су доста бројнији у Финској, него археолошка налазишта. Знатно већи број објеката је остао сачуван од колонизовања Финске до данашњих дана. Од тренутка кад су Швеђани окупирали Финску, почиње изградња првих већих стамбених објеката.
Најстарији средњовековни споменик јесте замак у Туркуу. Овај замак је подигнут 1280. године као заштита насеобини око првобитног доминиканског манастира на том подручју и као важно војно утврђење. Касније је овај замак постао средиште гувернера Финске и административни центар земље. Наредна три века замак јe имао главну улогу у управљању овим делом територије, да би изгубио статус административног центра у 17. веку, након завршетка владавине гувернера Пер Брахеа. Турку замак је највећи средњовековни сачувани објекат у земљи који се налази на обали реке Ауре. Највећи део замка завршен је у 16. веку за време владавине шведског краља Густава Васе. Сталне поставке у замку илуструју историју и културу Финске, а посебно Туркуа. У главном утврђењу налазе се предмети из различитих историјских периода.
У значајне средњовековне споменике спадају тврђава Хеменлина и замкови Кастелхолм и Расеборг. Тврђава Хеменлина се налази на обали језера Ванајавеси у центру града Хеменлина, по којој је он настао и добио име, мада се првобитно тврђава налазила на острву у склопу језера. Не зна се тачан датум кад је подигнута, али су темељи постављени крајем 13. века, а завршена је 1320. године. Изграђена је од црвене цигле што је први такав објекат у Финској. Променила је неколико намена, била је у почетку војно складиште, у 16. веку је постала краљевска резиденција Густава I, у 18. веку је служила као одбрамбени систем, а у 19. веку је постала тамница. Тврђава је претворена у музејску изложбу 1988. године и налази се на другом месту посећености од културно-историјских објеката.
Кастелхолм је средњовековни дворац који се налази на острву Оланд у близини насеља Сунд, 25 km од Мариехамна. Првобитни замак је конструисан 1380. године као војни и административни центар острва. Наредна два века шведски гувернери су користили замак као своју резиденцију, да би на крају постао дом краља Густава I пре него што је постао краљ. Међутим, крајем 16. и почетком 17. века значај Кастелхолм дворца је почео да слаби Био је оштећен 1599. од стране Карла X, а касније је изгубио своју позицију административног центра острва. Дворац је претворен у музеј 80-их година 20. века.
Расеборг је такође средњовековни замак који се налази у месту Расеборг у јужној Финској. Сматра се да је замак подигнут 1378. године. Верује се да га је подигао Бо Јонинпојка Грип, који је био краљев изасланик. У време изградње, морски таласи су запљускивали зидове замка, а данас, након повлачења мора, налази се на неких 500 метара од обале. Имао је веома важну стратешку улогу, био је главна осматрачница и војно упориште којим се контролисала јужна обала Финске. Након оснивања Хелсинкија, Расеборг губи свој значај, да би након тога, био потпуно напуштен и није се користио ни у какве сврхе. Рестаурација замка почела је крајем 19. века, међутим његови бедеми су остали нетакнути како би се оставило сећање на првобитан изглед. Од 1966. године у оквиру замка се одиграва Расеборг летњи позоришни фестивал.
Из овог периода има још много замкова, војних утврђења и краљевских резиденција, али неки од њих нису рестаурирани, или се налазе на удаљенијим местима од магистралних путева, а неки једноставно својом атракцијом не привлаче адекватан број туриста. Ипак, један замак из средњовековног периода својим изгледом и положајем привлачи значајан број туриста и с правом се налази међу 10 најпосећенијих културних атракција Финске. То је замак Олавинлина. Овај замак се налази у граду Савонлина, у регији Савонија, на острву на језеру Сајма. Замак је изграђен 1475. године и посвећен је Светом Олафу. То је најсевернији средњовековни замак у Европи који је сачуван, а подигао га је рођени Данац, витез Ерик Акселсон Тот. Он је одлучио да је потребно подићи снажно утврђење које ће чувати и контролисати стратешки важан регион Савонија. Замак је требао да спречава нападе Руса са истока и да држи регион Савонија под контролом Шведске. Замак је пао у руке Русима 1743. године и они су га контролисали, као и цео регион све до стицања независности Финске. У оквиру замка постоји бина за одржавање фестивала опере Савонлина сваког лета, као и две мале музејске поставке: музеј замка приказује артефакте који се налазе у замку, док православни музеј приказује иконе и остале верске артефакте из Финске.
Најпосећенији културни објекат јесте тврђава Суоменлина. Ова тврђава је импресивно поморско утврђење из 18. века које се простире преко шест острва у Хелсинкију. Сматра се одличним примером војне архитектуре, тако да је Суоменлина уврштена у Унескову листу светске културне баштине. Почетком 1748. Швеђани су започели изградњу тврђаве сматрајући приоритетним одбрану Хелсинкија од надирања Руског царства. Тадашњи назив за тврђаву био је Свеаборг (Sveaborg). Утврђивање је поверено младом шведском потпуковнику Аугустину који је радио по инструкцијама главног армијског инжињера Ваубана. Тврђава има звездолик облик с обзиром на облик острва. Изграђен је цео низ мањих и већих тврђава на острвима и повезан је са средишњим делом у којем се смештала флота. Обале острва су опасане високим зидовима на чијим врховима су били смештени топови. Тврђава је дизајнирана тако да онемогући било какво искрцавање непријатељских војника. По изворним плановима, утврђење је требало да има довољно простора за смештај муниције за цео фински контигент шведске војске и за сву морнарицу, те су га зато прозвали „Гибралтар севера”.
Тврђава је освојена од стране Руса 1808. године чиме је покорено последње шведско упориште у Финској. На тај начин Швеђани су предали Русима Финску. Руси су наставили да дограђују тврђаву и она је задржала своју првобитну улогу. Чак су у централном делу тврђаве изградили малу православну цркву. Након стицања независности Финске, тврђава мења своју улогу, постаје тамница. Промењен је назив у Суоменлина (Suomenlinna), тј. у преводу Финска тврђава. Финци су претворили православну цркву у лутеранску. Тврђава је била тамница све до 1973. када је војска напустила тврђаву. После тога уврштена је у Листу светске културне баштине и представља значајну туристичку атракцију коју годишње посети преко 700.000 посетилаца.
С обзиром да се Турку највише развијао у том периоду, одлучено је да се с друге стране реке Ауре у односу на замак, у центру града, направи нови центар бискупије. Тако је настала Катедрала Турку, посвећена Девици Марији и Светом Хенрију. Ова катедрала је изграђена 1300. године и постала је црквено средиште лутеранске цркве у Финској. Рађена је у готском стилу. У почетку, катедрала је била мања него данас, а током 15. века додате су две бочне капеле и кров је подигнут на већи ниво, на данашњу висину од 24 метра. Средином 19. века катедрала је додатно проширена, тако да данас може да прими 900 верника. Има сопствену музејску поставку која осликава историју финске државе.
Један од најстаријих сакралних објеката, из средњовековног периода је Порво катедрала. Ова катедрала је изграђена као црква у готском стилу између 1410. и 1420. године, али је 1723. претворена у катедралу. Током векова је неколико пута рушена и паљена да би данашњи изглед стекла рестаурацијом 2006. године. Ова катедрала је имала кључну улогу јер је у њој цар Александар I донео повељу којом је Финска препуштена на управљање Русији и проглашена Великим војводством. У периоду од 25. марта до 19. јуна 1809. сазвана је велика скупштина финских региона и шведског краљевског посланства на којој је донесена повеља о Војводству Финска.
Током 19. века почело се са изградњом нових грађевинских објеката који ће дати нови сјај и препознатљивост аутономној Финској, те тако је одвући од шведског утицаја. На тај начин кренуло се са изградњом нове престонице, Хелсинкијем, па је требало створити потпуно нове амбијенталне целине које ће град представити као средиште регије. Тако је настала једна од најлепших грађевина у Финској, Хелсиншка катедрала, симбол града. Катедрала представља седиште хелсиншке епархије и налази се на Сенатском тргу, у ширем центру града. Њена градња започета је 1832, а завршена 1850. године. Била је посвећена цару Николају I, па се до 1917. звала црква Светог Николаја. Катедрала је урађена у неокласичном стилу, по дизајну Карла Енгела. Црква је рађена у облику грчког крста симетрична у сваком правцу. Енгел није доживео да црква буде завршена, па је његов рад наставио Ернст Лорман који је додао 4 мале куле и две бочне зграде од којих је једна звоник, а друга капела. На крову се налазе статуе апостола од цинка и они су највећи комплет скулптура од цинка у свету. Од 1959. године црква носи назив Хелсиншка катедрала. Данас годишње катедралу посети око 350.000 посетилаца.
У истом периоду изграђена је и највећа православна црква у западним земљама. То је Успенска црква у Хелсинкију која припада руској православној цркви и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Рађена је по нацрту руског архитекте Алексеја Горностајева у периоду од 1862. до 1868. године. Црква се налази на узвишењу на Катајанока полуострву у Хелсинкију. Са задње стране је споменик и плоча посвећени руском цару Александру II који је био велики војвода Финске у тренутку када је црква изграђена. Ова црква је увек привлачила велику пажњу туриста, тако да је годишње посети око 550.000 туриста.
Још један сакрални објекат привлачи велику пажњу. То је црква Светог Јована у делу града Уланлина. Ова црква је изграђена по идејном решењу шведског архитекте Адолфа Меландера у неоготичком стилу. Ово је највећа црква од камена у Финској по седећем капацитету. Црква је грађена од 1888. до 1891. године и била је трећа црква у Хелсинкију, али и даље је највиша у граду. Висина кула близнакиња достиже 74 m и црква може да прими 2.600 људи. Има одличну акустику и данас се користи за концерте класичне музике.
Пажњу туриста привлаче и сеоска индустријска насеља и стари делови града. Овакви објекти не привлаче велики број туриста, али су својом историјом и атракцијом вредни туристичке пажње. Такви објекти су Стара Раума дрвено село, као и села Фискарс и Верла.
Стара Раума је дрвено село или стари дрвени део града Рауме у Финској. Налази се на Унесковој листи светске културне баштине. Подручје Старе Рауме је површине око 0,3 km² и на овом подручју тренутно живи око 800 људи. Најстарије куће датирају из 18. века, а већина их је направљена средином 19. века. На овом подручју налази се црква Светог Крста и стари Фрањевачки манастир. Фискарс село је сликовито историјско село код Расберга у западној Финској. Село је подигнуто око железаре коју је отворио рођени Немац Петер Торвесте 1649. године. Село је разорено од стране Руса 1713. године, али је и после тога у 19. веку наставило свој развој. Џон Џејкоб фон Јулин је 1822. године откупио железару и проширио производњу отворивши још један погон за прераду, а после тога отворио је и прву продавницу алата у Финској. Развој овако мале индустријске заједнице био је брз тако да су се производи створени овде продавали у целој земљи. С обзиром на развој компаније дошло је до њеног премештаја, те у селу више није било активне фабрике. Стара фабрика и производни погони су претворени у музеј тако да је насеље постало веома популарна летња туристичка дестинација. Село има изузетан природни амбијент и зато је постало једно од популарнијих излетишта у којем данас живи око 600 људи и они се углавном баве угоститељством.
Верла село је одличан пример индустријског пејзажа Финске из 19. века и налази се на Листи светске културне баштине. Верла се налази се код града Коувола у јужној Финској и представља стање очуваности, реткости и индустријског значаја. Ово село је засновано на раду механичке воденице и млина. Први млин је конструисао 1872. Хуго Науман, али је он после само 4 године страдао у пожару. Много већу воденицу и млин изградио је Готлиб Крајдл и Луис Хајнел 1882. године. Воденица и млин су били у погону до 1964. када су затворени због смрти власника и убрзо затим су претворени у музеј. Данас је село постало познато излетиште и нуди поред своје традиције и гостољубивости и уживање у пријатном природном амбијенту који га окружује.
Једна од најпривлачнијих резиденција је Свартa имање. Сварта имање (у преводу са шведског црно имање) је племићка резиденција из 18. века у коју су долазили уметници и чланови краљевске породице. Сварта је подигнута у околини некадашње ливнице у којој се још у 16. веку прерађивало гвожђе. Ливница је првобитно припадала самом краљу Шведске да би средином 17. века прешла у приватно власништво. У 18. веку прешла је у руке породице Линдерс, која ју је поседовала наредних 200 година. Главни конак је подигао шведски великаш Магнус Линдерс II и то је постала највећа дрвена зграда у Финској. Током историје у Сварти су често боравили шведски краљ Густав III, руски цареви Александар I и II, фински чувени композитор Јан Сибелијус и шведски сликар Луј Спаре. Данас је резиденција претворена у музеј који сведочи о тренуцима кад су велике личности тога времена боравиле у Сварти.
Литература
- Давидовић, Р. (1999), Регионална географија, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
- Луис, Д.Р. (2004), Финска, културни усамљени вук, Intercultural press, Јармут, Мејн.
- Филипс, А.Д. (2008), Финска, модерна светска нација, Јужна Дакота државни Универзитет, Вермилион
- Шабић, Д. (2004), Регионална географија Европе, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд
Остави коментар