Градови су изграђени са циљем достизања среће.
(Аристотел)
Аутор: др Дуња Демировић
Сматра се да је град материјални, социјални и политички, односно, најсофистициранији културни производ коегзистенције. Град је део наше културе, наше историје, он је епицентар за многе наше традиције. Већина људи живи и ради у градовима, а још и посећује друге градове у своје слободно време. Градови пружају нове могућности и имају велики утицај на локални економски развој, на пример, постају кључни елементи у борби за смањење сиромаштва. Градови се „понашају“ као друштвене мреже пружајући информације и олакшавајући ширење знања.
Откако су први пут формирани, градови су служили као мостови између култура. Они су средишта из којих се преносе идеје, информације, знања и снаге које проистичу из људске сарадње (World Tourism Organization, 2012). Градови омогућавају лак приступ новим технологијама и новим медијима и подржавају креативност олакшавајући интеракцију између људи различитих култура.
Културне активности су увек биле блиско везиване са урбаним животом. Док се неке манифестације културе, као што су цркве и палате, могу наћи и у руралним подручјима у изобиљу, већина културних активности се одвија у градовима. На њих се гледа као на локус културне различитости и интеркултуралности (Фраy, 2008). Уметност се често посматра као „лек“ за многе врсте проблема. Уметност има моћ да ревитализује насеља и подстакне економски напредак, док учешће у уметничким програмима и само конзумирање уметности побољшава физичко и психичко здравље. Уметност обезбеђује катализатор за стварање социјалног капитала и достизање важних циљева заједнице (Guetzkow, 2002).
Уметност утиче на повећање социјалног капитала и кохезију заједнице на неколико начина:
- јачањем поверења између учесника чиме се повећава и њихово опште поверење,
- пружањем доживљаја колективне ефикасности и друштвеног ангажовања, што подстиче учеснике на укључивање у колективне акције,
- уметнички догађаји могу бити извор поноса за становнике неке заједнице, повећавајући њихов осећај повезаности са том заједницом,
- пружање искуства организацијама како би побољшале своје капацитете.
Уметност има позитиван утицај на економију на неколико начина:
- Уметност привлачи посетиоце (уметност као индустрија за „извоз“) – туристи посећују заједницу првенствено у циљу присуствовања уметничком догађају. Они ће потрошити новац директно на уметнички догађај, а могу поред тога и да купују, једу у локалном ресторану и/или бораве у локалном хотелу. Ови издаци туриста ће имати индиректне мултипликаторне ефекте на локалну економију;
- Уметност привлачи резиденте и предузећа – број културних институција и учесталост уметничких манифестација могу да играју значајну улогу у привлачењу резидената и предузећа да се (поново) лоцирају у заједници унапређујући имиџ места, чинећи га тако још више привлачним. Ово посебно важи за привлачење високо квалификованих и високо образованих становника који ће имати већи економски утицај него мање квалификована радна снага и
- Уметност привлачи инвестиције – побољшавајући имиџ једне заједнице, људи могу осећати више самопоуздања и сигурности да улажу у ту заједницу. Тако на пример, људи могу бити више заинтересовани да купе некретнину у подручју које је познато по уметности или банке лакше дају зајмове предузећима у областима које су сигурније и слично (Guetzkow, 2002).
У раду „Уметност и градови“(„Тhe arts and cities“), аутор Пoл Шафер (Paul Schafer) истиче да се градови све више доживљавају као места иновативних, динамичних и креативних активности. Наглашено интересовање за градове објашњава се чињеницама да готово пола светске популације живи у градовима и да се на њих гледа као на потенцијална места за решавање растућих проблема (социјални, економски, образовни, медицински…). Међутим, на градове се гледа као на места која пружају срећу и развијају и подстичу осећај заједништва, солидарности и идентитета. Уметност и уметнички садржаји су често разлог зашто ће туристи пре посетити један град, а не други, а неретко један од разлога за избор места за живот. Уметност има значајан допринос за многе аспекте, попут тога да чини град „живим“, подстиче социјалну кохезију, утиче позитивно на економију, атрактивност, доприноси миру, хармонији, бољем раумевању, а даје и посебан шарм граду. У наставку ће поједини утицаји уметности на градове бити детаљније образложени.
УМЕТНОСТ И СОЦИЈАЛНА КОХЕЗИЈА У ГРАДОВИМА
Уметност доприноси социјалној кохезији повезивајући велики број људи у различите уметничке процесе, и као учеснике и као публику.
Дискусија. Социјална кохезија подразумева способност једног друштва да осигура добробит свим својим члановима, да сведе на минимум неједнакости и избегне поделе. Уметност има способност да допринесе остваривању социјалне кохезије на неколико начина:
- Смањује изолацију тако што помаже људима да стекну пријатеље,
- Развија друштвене мреже,
- Промовише толеранцију и доприноси решавању конфликата,
- Обезбеђује простор за интеркултурално разумевање и пријатељство,
- Промовише интеркултурални контакт и сарадњу (Студија случаја 1),
- Подстиче контакт између генерација,
- Обезбеђује “пут” за рехабилитацију и интеграцију преступника (Студија случаја 2).
|
Студија случаја 1. Развој сарадње и толеранције У енглеском граду Саутси спроведен је уметнички пројекат који је повезао родитеље и учитеље да раде заједно уз помоћ уметника. Многи родитељи су се укључили у пројекат јер је било речи о уметности, док су изјавили да не би учествовали да се радило о математици или језичкој тематици. Многи су „открили“ вредност заједничког рада: једна бака је описала своје изненађење тиме шта све група може да постигне, док је жена која је била укључена у лондонски карневал изјавила да зато што су сви радили у тиму, то је помогло да се размењују идеје и да сви науче да праве компромисе.
Студија случаја 2. Уметност и преступници У Мелбурну је покренут пројекат „Нечија ћерка“од стране позоришне групе сачињене од жена које су биле у затвору „Fairles“, уз подршку школованих уметника. Ова представа је извођена у затвору, да би се потом изводила широм града како би извођачи пренели сопствена искуства са зависношћу од наркотика и њиховим последицама. Представа је остварила велики утицај не само на њене извођаче, већ и на заједницу. Деца жена које су играле у представи могла су да преиспитају своја осећања и отклоне заблуде везане за њихове мајке и сам затвор што је садржано у књизи „Кад сам одрастао, све сам разумео“. „Нечија ћерка“ је постала фокус и дала подстицај другим женама у затвору и понекад је и њихов политички глас. У школама су уведена обавезна предавања о штетности употребе свих врста наркотика. |
УМЕТНОСТ И ИМИЏ ГРАДА
Уметност доприноси јединствености и имиџу града.
Дискусија. Уметнички и културни објекти омогућавају заједници да разумеју и процене свој историјски, културни, економски и социјални контекст што је битан темељ за формирање слике града. Уметничке, културне и образовне институције својим садржајима и програмима помажу грађанима да своју заједницу и град виде другим, новим очима (Студија случаја 3). Градови све више користе уметничке догађаје како би побољшали своју слику, стимулисали урбани развој и привукли што више туриста и инвестиција. У том смислу, уметност се користи као средство за побољшање имиџа града, дајући „живот“ улицама и омогућавајући локалној заједници да поново врате осећај поноса на оно што их окружује.
| Студија случаја 3. Тампа, Флорида
Латинска четврт Тампе (Флорида) је позната као центар дуванске индустрије, али и живо, мултикултурално подручје. У XIX и XX веку, ова четврт је била седиште за више од 230 фабрика дувана, као и место становања шпанских, кубанских, афричких, италијанских, немачких и јеврејских имиграната. Током 50-их и 60-их година XX века, неконтролисана градња нарушила је изглед града. Како би очувала архитектонске и бројне уличне специфичности које указују на мултиетнично наслеђе – балкони, китњасти венци и специфичан дизајн плочица, петобалонске уличне светиљке, широки тротоари са калдрмом, украшени излози радњи, клупе од кованог гвожђа и друго – 1959. године, основана је прва архитектонска ревизиона комисија. Током 1983. године, на основу Плана ревитализације историјске четврти, уложено је преко 12 милиона долара. Донета је одлука да се у једном делу дозволи рад угоститељским објектима, само током вечери. Ова одлука је донела позитивне ефекте на економски развој, а место је постало популарно међу младим људима. Међутим, овде се није стало. Укључивањем заједнице, као и сарадњом са бројним институцијама, укључујући и локалне развојне корпорације настављена је ревитализација. Обновљена су бројна историјска здања, многа су добила нову уметничку намену, отворена су нова предузећа. Тиме је овај град почео да ради на промени имиџа града и очувању и прилагођавању мултиетничког наслеђа потребама заједнице. У 2008. години, Седма авенија која се налази у срцу овог града је добила титулу Америчке највеће улице због своје историје, карактера и снажног укључивања локалне заједнице у развој. Латински дистрикт више није познат као центар дуванске индустрије, већ је захваљујући напорима и заједничким деловањима локалних власти и резидената кроз уметничке пројекте добио другачију, уметничку ноту (Hodgson, 2011). |
ЕКОНОМСКИ УТИЦАЈ УМЕТНОСТИ У ГРАДОВИМА
Уметност доприноси позитивно економији града. То се види кроз способност генерисања милијарди долара инвестиција и издатака за различиту опрему, хотеле, ресторане, улазнице, одећу, транспорт, туризам и слично. Осим тога, уметност привлачи бизнис, индустрију и обучену радну снагу.
Дискусија. Развој, производња и потрошња (конзумирање) уметничких активности подразумева коришћење ресурса који доводе не само до личних користи за учеснике већ и до економских ефеката. Ови економски ефекти се могу мерити како би обезбедили процену укупних ефеката које уметничке активности и догађаји имају на привреду једног града, регије или читаве земље (Студија случаја 4). Потрошен евро за посету галерији, куповину књиге, присуствовање концерту или позоришној представи циркулише неколико пута у економији једног града, мултипликујући ефекте. Директна потрошња у уметности доводи до потрошње у другим секторима привреде, што резултира повећањем богатства и доводи до отварања нових радних места, а сам град чини много атрактивнијим за грађане и компаније.
| Студија случаја 4. Ел Пасо, Тексас
Ел Пасо има срећу да буде „дом“ живог, креативног сектора. Овај сектор је врло значајна индустрија у Ел Пасу – генерисао је око 91,5 милиона долара у локалну економију у 2017. години (табела 1).
Табела 1. Директан и укупан економски утицај културне индустије Ел Паса
Уметничке и културне организације остварују активан допринос у пословној заједници. Оне су послодавци, произвођачи и потрошачи. Оне су чланови привредне коморе, али и кључни партнери у маркетингу и промовисању својих гардова, региона и држава. Уметничке и културне организације у током 2017. године оствариле потрошњу од 44,1 милион долара. Ова потрошња је ипак далекосежнија: организације исплаћују плате запосленима, купују робу, уговарају услуге и набављају средства своје заједнице. Ове акције, заузврат, стварају нова или подржавају постојећа радна места, стварају приход домаћинствима и генеришу прихог локалне и државне власти. Уметничка и културна индустрија организујући бројне догађаје, генеришу значајну потрошњу захваљујући публици. На пример, када људу долазе на неки културни или уметнички догађај, они паркирају аутомобил у јавним гаражама, купују вечеру у ресторанима, конзумирају дезерт након представе, а неки плаћају бебиситерке да им чувају децу док се не врате кући. Ова потрошња има врло позитивне економске утицаје на локална предузећа као што су ресторани, паркинг гараже, хотели или малопродајни објекти. У истраживању је учестовало 65 културних и уметничких организација које су доставиле детаљне финансијске извештаје, на основу којих је установљено да је догађајима присуствовало око 1,9 милиона људи који су потрошили 47,4 милиона долара (искључујући трошкове улазница) (табела 2). Од укупног броја посетилаца, 82,9% су били резиденти. Табела 2. Потрошња посетилаца културних и уметничких догађаја у Ел Пасу (искључујући трошкове за улазнице за догађаје)
Страни посетиоци (нерезиденти) су потрошили 195% више по особи него локални посетиоци (54,64 спрам 18,50 долара) (табела 3.). Ови подаци демонстрирају чињеницу да када заједница успе да привуче културне туристе, добија за то значајну економску „награду“. Табела 3. Потрошња посетилаца догађаја по категоријама (искључујући трошак за улазнице)
Истраживање је показало да улагањем и подржавањем уметности, не само што се побољшава квалитет живота, већ се подстиче и економски раст Ел Паса (http://www.elpasotexas.gov/mcad/_documents/ArtsEco.pdf). |
УМЕТНОСТ И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ГРАДОВА
Велики је значај уметности у ревитализацији и оживљавању градова. Ово је доказано у многим градовима током последњих неколико година – градови као што су Квивленд и Питсбург где су покренути културни дистрикти што је “убризгало” нови живот граду, након година пропадања.
Дискусија. Уметност се често посматра као централни елемент за ревитализацију запуштених урбаних центара (Студија случаја 5). Културни развој, често у партнерству са другим стратегијама, је доказао да је један од ефикаснијих механизама за обнову многих делова градова – области са напуштеним, некоришћеним, пропалим објектима и просторима који умањују виталност и економски развој градова. Културне установе и бројни уметнички догађаји могу допринети урбаној ревитализацији на много начина. Уметност улепшава, оживљава и анимира. Уметност и њене пратећи сектори као што су администрација и маркетинг, обезбеђују нова радна места. Културне активности привлаче резиденте и туристе, који утичу на развој других делатности – ресторани, намештај, малопродаја и друго. Обновљени уметнички центри доприносе повећању вредности имовине, профитабилности сродних и других сектора и повећању износа пореза који се уплаћују у градску касу. Уметност ће привући радну снагу која је кључни подстицај за развој нових предузећа. Коначно, ревитализовани уметнички центри ће допринети креативности и иновативности једне заједнице.
| Студија случаја 5. Мичигенски оперски театар
Мичигенски оперски театар је почео са радом 1961. године и током свог постојања одржао је много успешних представа, радионица, концерата. Како театар није имао своје стално место, односно зграду, и како се повећао број програма, одлучено је да се нађе простор који ће имати довољно велику позорницу за извођење опера. Тадашње руководство и одбор одлучили су да реновирају стару, напуштену филмску палату “Гранд Циркус”. Не само да је зграда била руинирана већ је окружење око ње било такво “као да је ту управо пао пројектил”. Палата је била отворена на кратко када су се током једне деценије приказивали филмски хитови и изводиле уметничке представе. Запостављена је и препуштена пропадању у раним 80-им годинама XX века док Мичигенски оперски театар није одлучио да му да нову намену. Компанија је одлучила да реновирање обави у три фазе: прва је подразумевала реновирање позоришта како би се вратила његова функционалност, друга је подразумевала прикупљање средстава како би се покрили трошкови градње Бродвеј куле и у трећој фази су извршени декоративни радови, уређење паркинга и отварање Форд центра за уметност и учење. Компанија је спровела врло успешну кампању прикупљања средстава, али је пројекат привукао велику пажњу када је оперски певач Лучано Павароти дао обећање да ће певати на свечаном отварању. Отварање је прошло и више него успешно уз присуство великог броја познатих личности, резидената и туриста. Тадашњи председник Америке Бил Клинтон је изјавио: “Нудећи најбољу оперу, плесни и музички театар, Мичигенски оперски театар и палата у којој се налазимо чине да јача дух заједнице Детроита, окупљајући најразличитију публику која ће славити уметност. Ово позориште ће бити трајни извор поноса не само за људе у Мичигену, већ и за целу нацију.” Јавност је изнела утисак да је захваљујући овом позоришту, град поново постао динамичан (http://www.indiana.edu/~spea/pubs/undergrad-honors/volume-4/kenner_stephanie.pdf). |
УМЕТНОСТ И “ЖИВОСТ” ГРАДА
Уметност даје кључан допринос “живости” града. Она доноси испуњење и срећу за миллионе људи сваке године. Многи људи се неће настанити у градове који немају квалитетне уметничке организације и активности – галерије, музеје, позоришта, плесне школе, симфонијске оркестре, уметничке центре, представе, концерте и вечери поезије.
Дискусија. Термин „жив град“ обухвата факторе као што су „карактер“ места, квалитет живота и многобројне социјалне, економске, еколошке и културне особине. Комбинација фактора који чине град привлачно место за живот обухвата „опипљиве“ облике као што су јавни простори, градски превоз, здравствене и образовне услуге, ефикасно одлагање отпада, али и „неопипљиве“ облике попут „духа места“, препознатљивог локалног идентитета и добре успостављене друштвене мреже.
„Идентитет“ места обично се пре повезује са квалитетом и разноврсношћу културних активности и услуга него са економским и комерцијалним функцијама. У исто време, динамичан културни сектор и добро место за резиденте да „живе, раде и уживају“, је из економске перспективе, место „за инвестирање и прављење новца“.
Уметност и култура директно доприносе „живости“ градова кроз разноврсне и живе активности као што су културни догађаји и прославе (Студија случаја 6). Уметност и јавни уметнички радови посебно доприносе добром дизајну простора, креирајући тако атрактивна, приступачна места где људи желе да остварују нове социјалне везе.
| Студија случаја 6. Мелбурн
Уметност и култура имају кључну улогу у стратешком позиционирању Мелбурна као међународног центра културне изврсности, динамичног центра креативности и иновација и као међународна дестинација за културни туризам. Престоница Викторије, Мелбурн, поседује конкурентску предност у Аустралији и Новом Зеланду као значајна културна туристичка дестинација. Истраживањем тршишта закључено је да је Мелбурн најживљи, кретиван и „опуштен“ аустралијски град. Младалачка супкултура, мноштво барова и пабова, занимљива музичка сцена, висококвалитетна храна и мода чине да се овај град рангира много боље у односу на друге градове у региону. Његова архитектура, паркови, шеталишта, музеји, галерије и многи други уметнички садржаји пружају јединствен доживљај града (Arts Victoria, 2008). |
Може се закључити да уметност и култура могу:
- деловати као стимуланс на комплементарне привредне активности,
- могу ревитализовати и допринети ефикаснијем коришћењу недовољно коришћене имовине,
- уколико су укорењени у заједници, да изграде јак и позитиван идентитет места на локалном, националном и међународном нивоу,
- демистификовати разлике у заједници и окупити различите културе,
- ангажовати заједнице и подстицати активније деловање грађанства и
- бавити маргинализованим групама пружајући им могућност да учествују у колективној акцији и помоћи им да остваре свој потенцијал (Regional Cities East, 2010).
Уметност је кључна у економском, социјалном, друштвеном и многим другим развојима за један град. Уметност доприноси економском развоју не само због новца који доноси заједници кроз продају и изложбе, већ стварајући тако узбудљиво место за живот и рад. Уметничка индустрија привлачи талентоване појединце и предузећа која су спремна да улажу у тај град, омогућавајући уметницима да напредују.
Улагањем у уметност и културу и њиховим укључивањем у планове економског развоја, градови могу остварити бројне предности – економске, социјалне, друштвене и културне, а који омогућавају стварање стабилније и креативније радне снаге, нових облика туризма и здравије заједнице.
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА
- Arts Victoria (2008). The Role of Arts and Culture in Liveability and Competitiveness – Precis. Arts Victoria, Australia.
- Fray, B. (2008). Cities, Culture and Happiness. ETHOS, World Cities Summit Issue, pp. 102-111. Civil Service College, Singapore.
- Guetzkow, J. (2002). How the Arts Impact Communities: An introduction to the literature on arts impact studies. Paper for the Conference: Taking the Measure of Culture Conference, Princeston University , June 7-8, 2002, New Jersey, USA.
- Hodgson, K. (2011). How arts and cultural strategies create, reinforce, and enhance sense of place. Prepared by the American Planning Association, as part of a collaborative project. Chicago, USA.
- Regional Cities East (2010). Bigger thinking for smaller cities, How arts and culture can tackle economic, social and democratic engagement challenges in smaller cities. Regional Cities East, London, England.
- World Tourism Organization (2012). Global Report on City Tourism – Cities 2012World Tourism Organization, Madrid, Spain.
- http://www.elpasotexas.gov/mcad/_documents/ArtsEco.pdf
- http://www.indiana.edu/~spea/pubs/undergrad-honors/volume 4/kenner_stephanie.pdf
Насловна фотографија преузета је са сајта: www.theskinny.co.uk
Остави коментар