Утицај светске хипотекарне кризе на привреду Србије

Утицај светске хипотекарне кризе на привреду Србије

Аутор: Богдан Кукић

Мешавина више узрока, довела је цео финансиjски систем Америке, па самим тим и света до ивице колапса. Обим пословања финансијским дериватима се повећавао и чинило се да овом ланцу секјуритизације нема краја и да је једино могућ само раст. Међутим, на ово треба додати и информацију да се од 70-тих година 20. века дешавала снажна дерегулација финансијског тржишта, такође и веома снажна асиметрија информација и моралног хазарда. Агенције су захваљујући покрићу државе преузимале велике ризике, а рејтинг агенције су по инерцији финансијске деривате рангирале као најмање ризичну класу. Инвестициони фондови и банке су биле заслепљене профитом и зато су ове хартије масовно куповали. Ово је све у једној узрочно-последичној вези, ставарало један велики балон који је кад тад морао пући.

Тржиште хипотекарних кредита је осетило прве јаче потресе средином 2007. године и ова мала паника код инвеститора широм света је испрва довела до све мање продаје ризичних хартија од вредности. Међутим, оно што је био окидач за почетак веће кризе, је смањење редовности отплате другоразредних хипотекарних кредита, због раста каматних стопа.

Како је растао број клијената који није био у стању да регулише обавезе према банкама, банке су услед нарасле понуде некретнина и пада цена на тржишту, постале суочене са проблемом безвредних хипотека. Чак и да их успеју продати, што је мало вероватно услед презасићености тржишта, банке не могу надокнадити уложена средства тако да разлика у њиховим билансима представља нето губитак. Као последица свега тога, 100-тинак великих хипотекарних зајмодаваца су банкротирали током 2007. и 2008. године. У септембру 2008. године долази до ескалације финансијске кризе и правог суноврата америчких гиганата. Прва је стечај прогласила банка Lehman Brothers и Wachowia. Држава је национализовала Fannie Mae и Freddie Mac, које су контролисале око 50% свеукупних хипотекарних зајмова у САД. Merrill Lunch је преузета од стране Bank of America за приближно половину стварне вредности, а ЈP Morgan је преузео Wachington Mutual. Morgan Stanley и Goldman Sachs су били принуђени да промене свој статус из инвестиционих банака у регулисаније универзалније банкарске институције. Највеће америчко осигуравајуће друштво American Internаtional Group је спашено од банкротства откупом дуга од стране FED-а.

Током септембра 2008. године, финансијска криза је била у најкритичнијој фази, јер су дневна повлачења са тржишта износила 144 милијарде долара, док су недељу дана раније износила 7-8 милијарди.

Са хипотекарног тржишта криза се већ почетком 2008. године пренела на тржиште акција и обвезница, почела је озбиљно утицати на реалну економију, а због изузетне међународне повезаности финансијског и робног тржишта, она се пренела на цео свет, у првом маху на земље развијеног запада, а касније и на остале државе, па је тако неминовно криза погодила и Србију.

И у Србији, ефекти глобалне финансијске кризе су прво били видљиви на берзи. Већ крајем септембра месеца обим укупног промета је преполовљен, а број трансакција је смањен за трећину, а најатрактивније акције попут  BELEX15 су изгубиле 43% своје вредности, док је доста шири берзански индекс изгубио BELEXline 36,4%.

Међутим, овде је јако битно истаћи да постоји суштинска разлика између монетарне политике у Србији и Америци. Народна Банка Србије је у годинама пред кризу, водила рестриктивну монетарну политику, која подразумева високу референтну каматну стопу и стерилисање вишка ликвидности.

Уз овакву монетарну политику, Народна банка Србије је уводила и врло строге административне мере, попут: врло високих обавезних резерви на девизну штедњу и задуживање банака у иностранству, строго лимитирање задуживања становништва на првобитних 30% од нето прихода (касније је овај праг био повећан), ограничавање односа бруто пласмана становништву и капиталу.

Оваквом строгом политиком Народне банке Србије је спречена могућност преливања финансијске кризе у национални банкарски сектор и оваква политика се исплатила и показала као снажан први бедем пред налетом светске финансијске кризе.

Ипак, Србија није била у могућности да избегне катаклизму која је задесила свет, и у први мах је дошло да наглог смањења кредитне активности у Србији, у виду смањења прилива инвестиција и смањеној расположивости финансирања. Ово се пре свега одразило на раст каматних стопа и раст премије ризика.

Ескалација финансијске кризе, крајем септембра 2008. године је довела до масовног повлачења девизних средстава код банака, тако да је само у последњем кварталу 2008. године (значи од почетка октобра до краја децембра) из домаћих банака повучена једна милијарда евра. Комерцијалне Банке у нашој земљи су на ово реаговале тако што су повећале каматне стопе на орочена средства, а Народна Банка Србије је повећала гарантни износ са 3.000 евра на 50.000 евра. Након тога је држава укинула и порез на каматну стопу остварену при штедњи.

Светска финансијска криза је довела до масовног пада ликвидности, односно смањења кредитних средстава, а ово самим тим има за последицу мање инвестиција, што за даље као последицу има пад светске привреде и самим тим ће доћи до пада светске тражње.

Тако је нпр., првобитна процена са почетка 2008. године о расту БДП-а на нивоу региона са 6,5% на 1,3%.  Све ове последице финансијске кризе које се огледају у редуковању кредитних пласмана, паду цена сировина, успоравању извоза и генерално смањење привредне активности, су заједно довеле до снажног инфлаторног притиска.

Поред свих ових фактора, највећи притисак на инфлацију је од стране депресијације националне валуте. Као што је апресијација последица високих капиталних прилива, тако је и депресијација последица застоја капиталних прилива. Опасност од депресијације имају све земље које бележе висок трговински дефицит и висок ниво спољњег дуга. Депресијација доводи до повлачења страних инвеститора, а може имати за последицу и повлачење штедних депозита. Нажалост, Србија у овим случајевима није изузетак и управо се у Србији десила снажна депресијација динара недуго након избијања кризе.

Србија је 2008. годину, упркос великој финансијској кризи солидно завршила, иако је имала раст у првом тромесечју од 8,4%, на крају је завршила са растом од 6%, а за ово постоји и веома логично решење које се огледа у вођењу експанзивне фискалне политике. Наиме, експанзивну фискалну политику су водиле скоро све државе Источне Европе, кроз њихове периоде транзиције и приближавања ЕУ, а међу њима је и Србија. У Србији је непосредно пред избијање кризе у 2006. и 2007. години, реални раст државне потрошње износио 12%, односно 10.3%. У овом периоду је БДП растао 5,7% за 2006. годину, и 7,5% за 2007. годину. Већа државна потрошња у периоду снажног привредног раста даје додатни импулс економској активности, али истовремено и повећава дефицит текућег рачуна платног биланса, тако да је у периоду од 2006. године, учешће укупне државне потрошње у БДП, порасло са 39,7% на 42,8% у 2007. години. Оваква експанзивна фискална политика је вођена уз очекивање да ће високи капитални приливи бити непрестан извор финансирања платно билансне неравнотеже. Међутим, таква очекивања су била погрешна.

Генерално, велике последице и лоше вођење економске политике од 2000-те, уз завршетак ружичасте транзиције и рекордан раст стопе незапослености, Србија није из кризе изашла јача, како је својевремено то обећавао министар Ђелић, него је мање или више у односу на друге земље претрпела озбиљну штету и упала у цикличан период стагнације, рецесије или благог раста БДП-а, који траје скоро 10 година.

Са хипотекарног тржишта криза се већ почетком 2008. године пренела на тржиште акција и обвезница, почела је озбиљно утицати на реалну економију, а због изузетне међународне повезаности финансијског и робног тржишта, она се пренела на цео свет, у првом маху на земље развијеног запада, а касније и на остале државе, па је тако неминовно криза погодила и Србију.

И у Србији, ефекти глобалне финансијске кризе су прво били видљиви на берзи. Већ крајем септембра месеца обим укупног промета је преполовљен, а број трансакција је смањен за трећину, а најатрактивније акције попут  BELEX15 су изгубиле 43% своје вредности, док је доста шири берзански индекс изгубио BELEXline 36,4%.

Међутим, овде је јако битно истаћи да постоји суштинска разлика између монетарне политике у Србији и Америци. Народна Банка Србије је у годинама пред кризу, водила рестриктивну монетарну политику, која подразумева високу референтну каматну стопу и стерилисање вишка ликвидности.

Уз овакву монетарну политику, Народна банка Србије је уводила и врло строге административне мере, попут: врло високих обавезних резерви на девизну штедњу и задуживање банака у иностранству, строго лимитирање задуживања становништва на првобитних 30% од нето прихода (касније је овај праг био повећан), ограничавање односа бруто пласмана становништву и капиталу.

Оваквом строгом политиком Народне банке Србије је спречена могућност преливања финансијске кризе у национални банкарски сектор и оваква политика се исплатила и показала као снажан први бедем пред налетом светске финансијске кризе.

Ипак, Србија није била у могућности да избегне катаклизму која је задесила свет, и у први мах је дошло да наглог смањења кредитне активности у Србији, у виду смањења прилива инвестиција и смањеној расположивости финансирања. Ово се пре свега одразило на раст каматних стопа и раст премије ризика.

Ескалација финансијске кризе, крајем септембра 2008. године је довела до масовног повлачења девизних средстава код банака, тако да је само у последњем кварталу 2008. године (значи од почетка октобра до краја децембра) из домаћих банака повучена једна милијарда евра. Комерцијалне Банке у нашој земљи су на ово реаговале тако што су повећале каматне стопе на орочена средства, а Народна Банка Србије је повећала гарантни износ са 3.000 евра на 50.000 евра. Након тога је држава укинула и порез на каматну стопу остварену при штедњи.

ЛИТЕРАТУРА

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine
2. http://www.academia.edu/12426559/Kreditni_derivati
3. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-srbiju.html
4. http://stednja.blogspot.rs/2011/10/hipotekarna-kriza-pocetne-okolnosti.html
5. www.sef.rs ( Svetska ekonomska kriza- uzroci, posledice i politike za prevazilazenje)
6. Charles Morris „ The two trillion dollar meltdown“
7. https://en.wikipedia.org/wiki/Derivative_(finance)
8. https://en.wikipedia.org/wiki/Credit_derivative
9. Коста Јосифидис, Макроекономија:Принципи и Теорије политике,Нови Сад, 2008
10. Манкив Грегори, „Макроекономија“, Cekom Books, Нови Сад
11. Предраг Јовановић Гавриловић „ карактеристике савременог међународног финансиског тржишта“, Врућица 2007