Влада Мишела Барнијеа

Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Институтa за политичке студије

Након изненадних парламентарних избора у Француској дошло је до незапамћене ситуације да не постоји апсолутна већина да се одмах формира влада. Иако је освојила највише места у парламенту, групација левих партија – Нови народни фронт, показала је своју разноликост кроз предлоге и договоре око заједничког кандидата за премијера Француске. Истицањем разноликих кандидатура за које се унапред знало да не могу бити окупљајући фактор разбијеног параламентарног нуклеуса Француске, личним и политичким суревњивостима на линији Непокорена Француска и Жан Лик Меланшон и други умеренији лидери са левице, изгубило се драгоцено време за политичко деловање. Ово време је проактивни и непредвидиви политичар Емануел Макрон користио најбоље што може, искористивши и одржавање Олимпијских игара током којих је владало „политичко примирје”, а потом је креуно у потрагу за премијером. Док је левица инсистирала на мало познатој политичарки Луси Касте, Макрон је игнорисао предлоге Новог народног фронта, а наглашавао да је Француској потребан искусан, умерен и кохезивни премијер, који ће бити далеко и од левих и од десних екстрема. У време консултација које је спровео у два круга, са паузом током које је боравио у званичној посети Србији на изненађење и критику дела јавности, а пре свега политичких противника, помињала су се имена некадашњих лидера и министара и са левице и са деснице. У јавности је најдуже фигурирао као могуће решење Бернар Казнев, некадашњи премијер Франсоа Оланда, али и човек који је изгубио поверење француских левичара и неко ко нема поверење умерене деснице.

Динамично и врело француско изборно лето и постизборна грозница завршила се 5. септембра 2024. године доласком Мишела Барнијеа на чело француске владе. Након неуобичајено одржаних избора, а потом периода преговора током којих се Емануел Макрон консултовао са најзначајнијим личностима француске политике, у Матињон је дошао са циљем да формира владу националног јединства у служби земље конзервативни политичар, републиканац и некадашњи европски преговарач за Брегзит. Реакције на избор Барнијеа су очекивано оштре, посебно оне које долазе са левице. Жан Лик Меланшон, најудаљенији лидер левог спектра и Непокорне Француске, која је у овој групацији најбројнија, одмах је позвао на мобилизацију и протесте против овог избора. Макрону се замера да је оповргао резултате парламентарних избора јер није изабрао премијера из редова Новог народног фронта као групације која је освојила највише гласова. Додатно, Барније се након трке за позицију у Републиканској партији 2021. године када је пооштрио дискурс о имиграцији, перципира као политичар чија су уверења од умерено десних у овим сегментима ближа ублаженим ставовима Националног окупљања Марин ле Пен и Жордана Барделе. Док се у делу јавности овај избор перципира и као скретање у десно, Марин ле Пен, која све наде улаже у изборе 2027. године и нову предеседничку кандидатуру, тактички одмах наглашава да неће бити део нове владе нити ће је рушити, али и да ће дати простор Барнијеу да формира нову владу и одреди приоритете.

Ко је Мишел Барније? Рођен у малом месту у Алпима 1951. године, Мишел Барније је најстарији премијер Француске у њеној историји. Потомак је занатлија и политички декларисаних деголиста, а у политички живот Француске улази са 27 година, као посланик у Народној скупштини. Барније је био на више државних функција у Француској: од 1993. до 1997. године био је министар животне средине, а потом до 1997. године државни министар за европска питања, министар иностраних послова 2004/2005, као и министар пољопривреде и рибарства од 2007. до 2009. године. Ипак, најпознатији је као бивши европски комесар у два наврата (за регионалну политику, потом европски комесар за унутрашњу трговину и услуге) и преговарач ЕУ за Брегзит, који је јануара 2021. године именован и за специјалног саветника Урсуле фон дер Лајен, само неколико недеља након закључивања споразума ЕУ и Велике Британије. Пре него што ће постати Републиканац био је члан низа партија које су баштиниле деголистичко наслеђе, што му је једно време омогућило и позицију потпредседника Европске народне партије. За његово име везује се афера из 2016. године око операције упада у логор Буаке, а против владе Лорана Гбагбоа током кризе у Обали Слоноваче (2004). Пажњу Француза на десници је имао и током кандидатуре за представника републиканаца на председничким изборима 2022. године, када је ипак изгубио од Валери Перкрес и тако није био противкандидат Макрону. Од тада је дао више изјава које су у јавности оцењене као блиске крајњој десници, а неке од њих подразумевају позив на мораторијум на имиграцију и позивање да Француска поврати свој правни суверенитет и не подлеже пресудама Суда правде Европске уније и Европског суда за људска права. Његови ставови и политичко искуство које смо сада поменули у кратким цртама, већ се на почетку мандата препознаје у плану рада нове владе Француске.

Питања буџета и организовање Самита Франкофоније (октобар 2024) први су задаци пред новом владом Француске. Наравно, актуелни сукоби у свету и промене у међународним односима рефлектују се и на почетак њеног рада, али је то ипак подручје у коме је пресудан став Емануела Макрона. Унутрашњи политички проблеми су у фокусу Мишела Барнијеа, који је 1. октобра 2024. године, пред Народном скупштином изнео своју општу политичку декларацију. Смањење буџетског и еколошког дуга уз поштовање и дијалог између Владе и парламента, социјалних и локалних партнера кључне су на мапи пута нове владе. Представљно је пет великих пројеката и мера. Побољшање животног стандарда Француза, посебно у условима високих трошкова живота, главни је циљ и прво побољшање обећано већ за наредну 2025. годину.  Стога је Барнијеова мисија оснаживање економије и међународне привлачности Француске, што подразумева нова радна места, повећање удела добити запослених и борбу против сиромаштва. У овом циљу предвиђено је смањење потрошње становања и транспорта, улагања у изнајмљивање (нешто што би се сматрало социјалним становањем) и стамбену градњу. Организовање Параолимпијских игара Барније види као основу да се побољша положај инвалида, инклузија рањивих група и борба против дискриминације, посебно у запошљавању. Развој пољопривреде је након периода овогодишњих излива незадовољстава француских пољопривредника очекивано важно и влади Мишела Барнијеа.

Обезбеђивање бољег приступа квалитетним јавним услугама, које је Француској потребно, обухвата у политичкој декларацији новог премијера јачање јавних служби, школства и здравства. Интересантно је да и у Француској, као и у Србији, ово подразумева рад на привлачности наставничке професије, уз решавање проблема замене наставника, приступа спорту и култури. У контексту бриге о здрављу Француза нова влада ће покушати да пронађе решења за недостатак неговатеља, повећа број лекара и унапреди теренска решења која би задовољила пацијенте и лекаре, посебно у унутрашњости земље. Предвиђено је анагажовање пензионисаних или страних лекара, измена закона о медицинским сестрама (проширивање делокруга њиховог рада ка фармацији и физиотерапеутским вештинама). Премијер је нагласио подстицање међугенерацијске кохабитације и јачање палијативног збрињавања, подршку породицама, посебно једнородитељским, као и волонтирања. Поменуто, уз идеје развоја очувања културног наслеђа, јавне службе за рано детињство је и брига о менталном здрављу, које је прокламовано за национални циљ 2025. године. Ствара се утисак да нова француска влада, иако се сматра центристичко-десничарском, ипак прихвата критике које су у претходном периоду стизале са левице, а не само са деснице, а посебно у овом сегменту бриге за бољи животни стандард, школство и здравство.

У циљу обезбеђивања свакодневне сигурности на основу наступа Мишела Бернијеа, може се очекивати веће присуство органа за спровођење закона и доношење конкретних и брзих акција. Како се у безбедносном смсилу метод рада током Олимпијских и Параолимпијских игара наметнуо као одлично организован, очекивано је најављена генерализација ка свим службама и секторима безбедности.  Координација надлежних служби, као и сарадњи тужилаштва са полицијом, жандармеријом и општинском полицијом предвиђена је с циљем борбе против трговине дрогом и организованог криминала, као и смањења времена суђења пре свега малолетним лицима. Ово подразумева кратке и хитне затворске казне, друштвено корисни рад и проширивање  затворских капацитета. Једна од области где влада Мишела Барнијеа посеже за оштријом реториком и плановима сличним крајњој десници јесте простор имиграције. У складу са Барнијеовом умереношћу и вишегодишњим политичким искуством, наглашено је да премијер жели да имиграцији приступи са прагматизмом, избегавајући идеолошке контроверзе. Контрола имиграције и интеграција оних који су добродошли у Француску већ годинама су кључна питања. У овом контексту, може се очекивати оснаживање контроле граница и сарадње са ЕУ преко Европског пакта о миграцијама. Познато је да се број захтева за визама и азилом броји у милионима, као и да се многе одбијају што је делом решење. Барније је као кључни проблем препознао обавезе напуштања територије које се слабо примењује. Предлог који долази од новог премијера јесте побољшање обраде захтева за азил и продужење притвора илегалних странаца.

Иако је Француска кренула до сада, за њен политички живот неуобичајеним путем, и стабилизовање прилика је на првом месту, унутрашњи и спољашњи догађаји указују да је достизање стабилности у земљи још увек упитно. Прећутна подршка деснице, незадовољство левице и први потези нове владе, као и њен састав који указује на континуитет уз настојање да се реше кључна питања и консолидује Република, оквир су који ће будућим догађајима одређивати правац деловања. Најава кандидатуре за председника од стране некадашњег премијера и садашњег градоначелника Авра –  Едуара Филипа, који је на овим изборима био део коалиције Макрониста, уз неке од изјава и доскорашњег и најмлађег премијера у историји Француске – Габријела Атала, указује и на могуће промене у редовима центриста. Поред комплексног питања буџета и сталне могућности испливавања незадовољстава на француским улицама, пред владом Мишела Барнијеа су пре свега изазови имиграције, безбедности и оснаживања животног стандарда Француза. Процене су да и поред огромног политичког и преговарачког искуства премијера ова влада неће бити дугог века, али је кључно питање њених домета и да ли ће се зауставити раст екстрема у политичком животу Француске.