Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Посебност Румуније, као и Бугарске, јесте да је у тренутку приступања Европској унији 2007. успостављен Механизам сарадње и верификације (МСВ) као прелазна мера како би се овим државама олакшао наставак реформе правосуђа и јачање борбе против корупције. Оваква мера се завршава када се на задовољавајући начин испуне сва референтна мерила која се примењују на поменуте две државе. Комисија је у својим извештајима 2017. донела свеобухватну процену напретка Румуније током десет година спровођења МСВ-а и утврдила пут према његовом закључењу на темељу 12 коначних кључних препорука које би, ако се поштују, биле довољне за остваривање циљева. Због догађаја који су уследили у Румунији (првенствено се мисли на велике протесте грађана због недовољне посвећености Владе у борби против корупције), Комисија је у децембру 2018. издала 8 додатних препорука. У последњем извештају у оквиру МСВ – а, Комисија је закључила да је и даље неопходан напредак у погледу свих поменутих препорука (дакле њих 20).
Неколико измена Закона о правосудном систему из 2018. и 2019. и даље изазивају забринутост у погледу њиховог утицаја на независност судства. Овим изменама уређује се статус судија и државних тужилаца, организација правосудног система и функционисање Врховног Савета Судства (ВСС). Измене су ступиле на снагу у августу и септембру 2018. али су додатно измењене путем неколико хитних уредби Владе. Додатни проблеми у вези су са оснивањем Одељења за истраживање кривичних дела почињених унутар правосудног система (SIIJ), системом грађанско-правне одговорности судија и државних тужилаца, програмима превременог пензионисања, ступања у службу и именовања високо позиционираних државних тужилаца.
Иако је претходна мањинска влада на челу са Лудовиком Орбаном изразила спремност да са правосудним телима и политичким странкама спроведе дијалог о повлачењу спорних мера, истовремено је истакла да сложена политичка ситуација не омогућава праве услове за постизање широког консензуса и потребне већине у парламенту. Чињеница да те измене остају на снази ствара несигурност за функционисање правосудног система у целини, а посебно за појединачне судије у погледу њихове независности, статуса и каријере.
Јавну расправу о правосудном систему обележиле су снажне напетости и јавни напади који су долазили како из политичких редова, тако и из редова медија, али су се напетости под претходном Владом знатно смањиле. Иако је ВСС реаговао на неке притужбе у погледу одбране независности, угледа и непристраности судија, укупна активност ове правосудне институције у том подручју била је ограничена.
Одељење (SIIJ) и даље постоји упркос бројним критикама. Искључиво је задужено за кривично гоњење кривичних дела која су починили судије и државни тужиоци. Венецијанска комисија напоменула је да се разлог оснивања тог органа не чини оправданим на темељу чињеничних доказа, а његово успостављање и пракса критиковани су због утицаја који имају на независност судија и који би могли имати на ефикасност државног тужилаштва. Претходни министар правосуђа започео је саветовања о нацрту предлога за распуштање Одељења и поновно увођење ранијег организацијског модела државног тужилаштва али су пандемија и политичка ситуација отежали те кораке, а Одељење је и даље активно. Иако надлежна тела извештавају да је од септембра 2019. Одељење престало са праксом повлачења жалби и да се број предмета покренутих против судија смањио, и даље постоји забринутост да се може употребити као средство за вршење притиска на судије. Румунски судови упутили су 2019. Суду правде Европске уније неколико захтева за претходну одлуку, доводећи у питање усклађеност оснивања Одељења с правом Уније и ти поступци су у току.
Европски суд за људска права (ЕСЉП) преиспитао је отпуштање бивше главне тужитељке за борбу против корупције 2018. године. Утврђено је да је Румунија прекршила члан 6 став 1 („Право на поштено суђење“) и члан 10 („Слобода изражавања“) Европске конвенције о људским правима у контексту разрешења. ЕСЉП је закључио да бивша главна тужитељка није могла на суду ефикасно да оспори разлоге за смењивање. У погледу слободе изражавања, ЕСЉП је нагласио и да би разрешење могло имати одвраћајући учинак јер би могло одвратити друге тужиоце и судије од учествовања у јавној расправи о законодавним реформама које утичу на судство. У погледу учествовања судија у јавној расправи, изражена је забринутост због праксе правосудне инспекције да покреће дисциплинске поступке против судија и тужилаца који се јавно оглашавају о реформама судства.
Све је више приметан недостатак људских ресурса у правосудном систему. У децембру 2019. било је слободно више од 12% положаја судија и готово 20% положаја државних тужилаца. Постоји забринутост да би судство могло имати све већи мањак особља након ступања на снагу новог програма превременог пензионисања за судије виших судова. Мањак особља вероватно ће утицати и на ниже судове јер је новим одредбама продужен период оспособљавања и стажирања за будуће судије, а због пандемије су одложени нови поступци запошљавања.
Стратешка правосудна управа је институција која је успостављена 2017. са циљем решавања главних стратешких питања за правосудни систем. Она је одговорна и за осигуравање примене Акционог плана Стратегије за развој судства за раздобље 2015–2020, која је постала главни покретач реформе правосудног система. Ова Управа од успостављања није оперативна како је планирано, а Акциони план и даље се углавном не спроводи.
Румунија има добар степен дигитализације судства која се и даље унапређује. Тренутно је за већину судова могуће послати судски позив и пратити фазе поступка путем интернета и поднети предмет електронским путем али су само неке пресуде доступне онлајн. Тренутно се настоји да се побољша систем вођења предмета.
Правосудни систем ефикасно управља предметима. Трајање првостепених поступака у грађанским и трговинским предметима 2018. благо се смањило у поређењу са 2017, док је за управне предмете остало готово непромењено. Стопа решавања предмета повећала се и сада је изнад 100 %, што значи да је правосудни систем способан да реши већи број предмета од поднесеног. Трајање поступака који се односе на одређена подручја права ЕУ релативно је кратко, осим у предметима који се односе на прање новца. Законодавне измене које утичу на људске ресурсе могле би ометати настојања Румуније да додатно скрати трајање судских поступака.
Румунија, у начелу, има законодавни и институционални оквир за борбу против корупције. У току је примена постојеће Националне стратегије за борбу против корупције која обухвата раздобље 2016–2020. Посебно антикорупцијско државно тужилаштво и Национална управа за борбу против корупције надлежни су за истрагу предмета корупције на средњем и високом нивоу, а Канцеларија главног државног тужиоца истражује све друге предмете корупције. У Министарству унутрашњих послова постоји посебна управа за борбу против корупције, надлежна за питања интегритета и корупције у погледу особља запосленог у Министарству, укључујући полицију. Национална агенција за интегритет (ANI) одговорна је за праћење и проверу имовине, сукоба интереса и неспојивости, укључујући све изабране функционере. Национална агенција за управљање заплењеном имовином (ANABI) осигурава управљање заплењеном и одузетом имовином стеченом кривичним делом.
Националном стратегијом за борбу против корупције предвиђа се добровољно учествовање великог дела јавне управе, укључујући локалне власти и предузећа у државном власништву, органа кривичног гоњења, државног тужилаштва, судова и цивилног друштва. Алати за превенцију темеље се на плановима за спречавање корупције које свака институција развија путем самоевалуације и процене ризика. Ефикасност стратегије увелико зависи од политичког ангажмана, а њена примена у раздобљу 2017–2019. била је прилично ограничена, упркос роковима које је Влада одредила у августу 2016. Преданост претходне Владе борби против корупције у другој половини 2019. године довела је до новог подстрека за примену Националне стратегије за спречавање корупције.
У раздобљу 2013–2017. резултати институција укључених у истрагу, кривични поступак и одлучивање о корупцији на високом и средњем нивоу, били су добри и доследно одржавани. Иако су институције наставиле са истраживањем и санкционисањем кривичних дела корупције на високом нивоу, у извештајима у оквиру МСВ-а из 2018. и 2019. забележен је образац притиска на кључне институције за борбу против корупције и све већа забринутост да је стални притисак имао штетан учинак. Чини се да се у првим месецима 2020. ситуација побољшала са смањењем политичког притиска и именовањем стабилних управљачких тимова. Ипак, и даље постоји несигурност у погледу текућих истрага и суђења у предметима корупције на високом нивоу.
Континуирана неизвесност у погледу измена Кривичног закона и Закона о кривичном поступку угрожава борбу против корупције. У априлу 2019. парламент је донео измене Кривичног закона, Закона о кривичном поступку и посебног Закона о корупцији. Измене које су уследиле након почетног неуспелог покушаја слабљења кривичног закона у 2018. наишле су на бројне критике, па су у јулу 2019. проглашене неуставнима и нису ни ступиле на снагу.
Национална агенција за интегритет (ANI) и даље остварује добре резултате али је њена ефикасност под притиском због слабљења законодавног оквира и смањења ресурса. АNI је одговорна за испитивање административних сукоба интереса, неспојивости и неоправданог богатства и у томе остварује добре резултате. Санкционисање неспојивости и сукоба интереса важан је чинилац у спречавању корупције. Неколико законодавних измена које су ступиле на снагу 2019. ослабило је систем неспојивости и сукоба интереса. Због тога је ANI морала да закључи знатан број текућих истрага, а неки предмети су поништени на суду.
Последњих година су за посланике у парламенту и чланове владе уведени етички кодекси и кодекси понашања, уз постојеће кодексе за јавну службу. Међутим, ефикасност механизма за спровођење кодекса понашања посланика тек треба доказати, с обзиром на то да постоји само неколико случајева кажњавања посланика у парламенту.
Национална агенција за управљање заплењеном имовином (ANABI) у потпуности је активна. Мисија ANABI је да осигура делотворну стопу извршења налога за одузимање који се издају у кривичним стварима ефикасним управљањем заплењеном имовином.
Румунија од 2004. има посебан Закон о заштити узбуњивача. Законодавним одредбама осигурава се заштита од јавних власти, институција и других субјеката за особље које пријављује кршења закона. Међутим, постојеће законодавство не обухвата приватни сектор. Лобирање је уређено необавезујућим правом, посебно успостављањем добровољног регистра транспарентности.
Када је реч о трећем стубу, У Уставу је садржано право на слободу изражавања и право на приступ свим информацијама од јавног значаја. Законом о аудио-визуелним медијима утврђује се мисија и састав медијског регулаторног тела, од њега се захтева да осигура транспарентност организације, функционисања и финансирања масовних медија у аудио-визуелном сектору.
Регулаторно тело у подручју аудио-визуелних медија је Национално веће за аудио-визуелне медије (CNA). Његова мисија је утврђена у Закону о аудио-визуелним медијима. CNA је аутономно јавно тело под парламентарним надзором и гарант јавног интереса. Одлуке и мишљења CNA јавно су доступни на његовој интернет страници. Веће се састоји од 11 чланова на мандат од 6 година, на темељу предлога Сената (3 члана), Представничког дома (3 члана), председника Румуније (2 члана) и Владе (3 члана). Независност и ефикасност надлежног тела за медије оцењени су оценом ниског ризика. Међутим, забележена је ограничена стручност неких именованих чланова и недостатак консензуса о нормама.
Чини се да је транспарентност власништва над медијима непотпуна. Државно оглашавање наводно се користи као метода уплитања државе. Наводи се висок ризик за медијски плурализам у том погледу. У законодавству постоје недостаци у погледу захтева за објављивање, што се сматра чиниоцем који доприноси недостатку транспарентности и могућности злоупотребе. Осим тога, дискрециона дистрибуција државних средстава за оглашавање алат је којим се државна тела користе за уплитање у медије, посебно на локалном нивоу.
Иако је слобода изражавања призната Уставом, неки пријављени проблеми произлазе из примене правног оквира. У резултатима праћења медијског плурализма наводе се недоследности у тумачењу закона и тежини санкција примењених на новинаре у том контексту. Међутим, клевета и увреда декриминализоване су након ревизије Кривичног закона 2014.
Постоје препреке у примени уставног права на приступ свим информацијама од јавног значаја. Проблеми су у погледу примене тог права када се ради о приступу документима у поседу јавних тела. Одговори често касне и/или су непотпуни. Међутим, у свим спорним предметима који се односе на питања као што су приступ новинара документима и њихова употреба или заштита извора, одлуке се доносе на суду у складу са судском праксом Европског суда за људска права.
Пријављене су и претње румунским новинарима због њихових професионалних активности. Платформа Савета Европе за промовисање заштите новинарства и безбедности новинара објавила је 2019. и 2020. четири упозорења која се односе на Румунију: два упозорења повезана са злоупотребом тужби за клевету, једно с претњом смрћу усмереном на истраживачког новинара и једно с обуставом емитовања телевизијске станице.
Када говоримо о четвртом стубу владавине права, Румунија је полупредседничка представничка демократска република. Румунски парламент дводоман је и састоји се од Сената (горњи дом) и Представничког дома (доњи дом). Уставни суд гарант је надређености Устава и одговоран је за преиспитивање закона. У складу с Уставом, парламент је законодавно тело, док Влада има само делегирана овлашћења у законодавном поступку. У редовном законодавном поступку предвиђено је да нацрт законског акта треба да подрже јавна тела која су одговорна за његову примену и да подлеже јавном консултовању. Законодавно веће, које је саветодавно стручно тело парламента, даје мишљење о свим новим нацртима закона.
Редовни законодавни поступак често је потиснут раширеном употребом хитних уредби Владе (ХУВ). Уставом је одређено да је доношење хитних уредби могуће само у ретким и оправданим хитним случајевима, али не за одређене категорије закона као што су уставни закони или закони који утичу на темељна права. Међутим, узастопне румунске Владе користиле су хитне уредбе за доношење закона у многим подручјима, између осталих, у правосудним и изборним питањима као и у подручјима која утичу на основна права, што је изазвало забринутост у погледу квалитета законодавства, правне сигурности и поштовања поделе власти. За разлику од редовног законодавног поступка, не постоји обавеза саветовања и није могуће спровести институционалне провере. Иако јавни правобранилац може пред Уставним судом оспорити употребу хитних уредби, то се право ретко користи. На саветодавном референдуму у мају 2019. који је организован на иницијативу председника републике, већина грађана подржала је забрану доношења хитних уредаба владе у подручју правосуђа.
У контексту пандемије проглашено је ванредно стање. Ванредно стање прогласио је председник републике 16. марта, уз сагласност парламента. Након захтева јавног правобраниоца повезаног с новчаним казнама које се могу применити због непоштовања правила о карантину, Уставни суд је утврдио да су спорне одредбе неуставне јер су морале бити донете законом, а не хитном уредбом владе, с обзиром на то да ограничавају или утичу на темељна права и слободе грађана.
У различитим областима политике, парламент је у последње три године покренуо и донео бројне законодавне измене истих закона, укључујући контрадикторне промене. Током законодавног поступка, Законодавно веће често користи своје право истицања контрадикторности нацрта измена и могућих неусклађености с Уставом, али су његова мишљења саветодавна. Велики део законодавних предлога које доноси парламент оспорава се пред уставним судом пре проглашења.
Упркос постојећем оквиру, процене учинка и јавне консултације недовољно се примењују. Многа локална тела не објављују предложено законодавство за потребе јавне расправе те се често позива на хитне или разлоге националне безбедности и тиме ограничава транспарентност.
Независна тела имају улогу у заштити основних права и владавине права. Румунски институт за људска права (IRDO) неакредитовани је придружени члан Европске мреже националних институција за људска права и бави се широким распоном заштите људских права у Румунији. У 2020. покренут је законодавни поступак како би се појаснила улога и овлашћења IRDO, чиме му се додељује надлежност за давање мишљења на захтев парламентарних одбора о нацртима или другим питањима у вези с људским правима која се разматрају у парламенту. Јавни правобранилац је овлашћен да брани права и слободе појединаца у њиховим односима с јавним телима. Реч је о аутономном и независном јавном телу. Његова овлашћења укључују упућивање закона и уредаба владе, укључујући хитне уредбе владе, уставном суду на ex post оцену уставности. Румунско цивилно друштво активно штити владавину права и активно је реаговало на покушаје ограничавања активности невладиних организација. Између 2017. и 2019. цивилно друштво активно је критиковало контроверзне реформе и изразило снажну потпору владавини права.
Остави коментар