Аутор: мср Вања Вученовић, политиколог
Aмерика улази у нову еру. Више нема сумње, демократа Џо Бајден је нови 46. амерички председник са преко 80 милиона освојених гласова. Одлазећи председник, Доналд Трамп, недорастао озбиљно организованој противничкој машинерији, ниje имао реалне шансе, на шта сам покушавао да укажем у мојим ранијим ауторским текстовима. Трамп напросто није издржао у комплексној и вишеслојној „игри унутар игре“ коју су од почетка до краја водили „тамни коридори моћи“ Deep Stаte-a и где је победник био унапред познат.
Ипак, да ли је ова изборна победа била баш толико чиста?
Свако онај ко јe макар и површно пратио и анализирао друштвено-медијски контекст у којем се одвијала изборна трка није могао да не увиди да је нешто труло у држави Америци. Није претерано констатовати и то да су пређашњи председнички избори били пука формалност која је требало да створи привид поштовања какве-такве демократске процедуре. На крају крајева, бар годину дана пре одржавања председничких избора, кроз канале највећих мејнстрим медија у САД, даноноћно је пласирана теза према којој су исти само пука формалност и на којима ће извесно победити кандидат Демократске странке.
По чему су то ови избори били толико јединствени и шта то провоцира потребу да исте детаљније анализирамо? Кроз „историјски“ изборни двобој Трамп – Бајден можда je по први пут у америчкој историји, ако ништа онда макар делимично, разобличен један сложени и компликовани изборни механизам, који иза фасаде самопрозване посебности у својој најдубљој суштини крије полуге конспиративног и манипулативног деловања.
У првом плану претходних председничких избора није био број освојених гласова, а још мање њихова валидност. Питаћете се како је тако нешто уопште могуће да се догоди у држави која се толико несуздржано дичи својом неприкосновеном демократском традицијом, и која нас већ деценијама нас уверава у своју цивилизацијску и месијанску предодређеност.
Ипак, да ли постоје довољно снажни аргументи који поткрепљују озбиљну тврдњу о упитној регуларности и легитимности америчких избора? Наравно да постоје, они су овог пута толико очигледни да ће само они злонамерни незаинтересовано одмахнути руком, правећи се како је у изборној трци све било савршено исправно. Нити је било савршено, а још је мање било исправно. Управо ћемо у редовима који следе покушати да укажемо на трагове оних спорних ситуација које су изборне резултате учинили недовољно легитимним. И да се разумемо. Овај текст не представља сврставање ни за Трампа, с једне, нити за Бајдена, с друге стране. Зато би другачије читање овог текста било потпуно погрешно.
Феноменолошки посматрано, мање је важна информација да је Бајден победио, а Трамп изгубио. Јасно је да једни морају да изгубе да би други победили. И заиста, не би било ничега спорног у резултатима ових америчких избора да су постојале макар и назнаке здравог равноправног надметања политичких програма и идеја, као и изблиза једнаког медијског и друштвеног третмана оба председничка кандидата. Сасвим је за очекивати да тековине једног савременог демократског друштва налажу минимално уважавање ових принципа.
Међутим, ово није случај са америчким политичким институционалним системом који већ дуже време, у многим аспектима, испољава свој, најблаже речено, постдемократски карактер. Тријумвират медији-корпорације-финансијске организације представља паралелни, отуђени ток реалне и ванинституционалне моћи која „по дубини“ управља Америком, а чија сенка је надвијена над најважнијим државним институцијама.
Отуда су и потоњи председнички избори индикативни понајпре због злокобне матрице по којој се, иза завесе званичних токова, одвијају најважнији процеси у америчком друштву. По правилу, овде су на губитку искључиво амерички грађани који на мало шта могу да утичу, па ни на исход унапред пројектованих избора. Кључ је у томе да су они своје право свесно пренели на другог субјекта над којим не постоји ефикасан механизам контроле или надзора. Реч је о сложеном електорском систему који је, у ствари, тако „наштелован“ да готово никада не осликава истинску вољу већинске Америке. Тако постављен, амерички изборни систем већ у својим темељима руши основни демократски принцип о владавини већине.
Парадокс је да не побеђује председнички кандидат који је освојио највећи број гласова грађана изашлих на изборе, већ онај са већим бројем електорских гласова. Овакав систем заснован на историјском легату „очева оснивача“, препознаје и одваја важне од оних других, мање важних држава иако критеријуми за такво раздвајање тешко могу имати своје уставно-правно утемељење. Свака од ових савезних држава не завређује једнак број електорских гласова, што упућује на стартну дискриминацију у погледу вредновања и поштовања сваког појединачног гласа америчког бирача. Уколико се свему овоме придода и то да овако прикупљене гласове „обрађује“ посебан софтвер, непознатог и нејасног алгоритма, чија je поузданост на овим изборима стављена под велики знак питања, потенцијали постизборне манипулације и намештања резултата могли би да добију готово несагледиве размере.
Узимајући у обзир све претходно изречено, аутор овог текста је мишљења да је на оспорену регуларност и коначни исход америчких избора поред претходно изнетог, директно или посредно, утицало неколико значајних фактора, догађаја и момената о којима ће бити речи.
COVID-19 у служби специјалне операције:
Пандемија COVID-19 је у Америци, поред осталог, искоришћена и у сврху политичког и медијског обрачуна са Трамповом администрацијом којој се приписује неспособност у управљању последицама корона кризе. Невесела америчка статистика говори о скоро 10 милиона заражених и 250.000 умрлих, што би у први мах могло да указује на катастрофално руковођење системом социјалне и здравствене заштите у САД. Међутим, поставља се логично питање, да ли у свету постоји држава која је спремна дочекала пандемију COVID-19, а чији су здравствени капацитети и ресурси били довољни како би се у потпуности сузбило ширење инфекције? Наравно да не постоји и тога су сви свесни. Међутим, у контексту америчких избора, поменута пандемија је послужила као ефикасно политичко оружје које је у великој мери одредило коначан исход.
Ова специјална пропагандна операција, предвођена најутицајнијим медијима требало је, поред осталог, да код највећег броја америчких грађана створи слику о председнику као човеку лишеном сваке људске емоције и емпатије, коме животи Американаца не значе ништа. И успели су у том задатку. Тактика тенденциозног сваљивања кривице на Трампа довела је до урушавања његовог ауторитета, што је код великог броја грађана препознато као слабост првог човека коме се више не може у потпуности веровати. Друго, специјална операција је била усмерена и на свакодневно медијско распиривање страха од „невидљивог корона непријатеља“, што је довело до тога да превремено путем поште гласа близу 100 милиона застрашених Американаца. По правилу, ове гласачке листиће требало би да преузму она лица која за то имају посебно овлашћење и легитимацију. Бројни видео снимци који и данас круже интернетом указују на то да су приступ гласовима имала и лица која за то нису била овлашћена, па се с пуним правом питамо каква је судбина ових гласова и ком председничком кандидату су исти придодати. Добар део гласова на одредиште је пристизао и након 3. новембра, али нико од надлежних и одговорних за законито спровођење изборног процеса у томе није видео ништа нерегуларно. Ови гласови, према свему судећи, неће бити одбачени као неважећи и поред многих жалби које су поднете с циљем њиховог оспоравања. Међутим, неспорно је да су ови накнадно пристигли гласачки листићи утицали на неочекиван и помало нестваран преокрет у такозваним колебљивим државама („swing states“) које представљају најважнији плен и које традиционално одређују исход америчких избора. Иако је у овим државама Доналд Трамп одржавао извесну предност, накнадно пристигли гласови су дали ветар у леђа Џоу Баједну, обезбедвши му сигурну победу. Да ли се зна, а до сада би морало да буде познато, који је број таквих неважећих листића и колико „мртвих“ Американаца је остварило право гласа?
Напокон, ко је све имао овлашћење да штампа ове гласачке листиће ако поједини медијски извори указују на то да је у неким државама утврђен већи број заокружених гласачких листића од броја грађана уписаних у бирачки списак? Наравно, да ствар буде још занимљивија, у највећем броју случајева на свим овим листићима заокружен је кандидат Демократске странке Џо Бајден. Неочекивано? Ни најмање. Очито да је један сложени и гломазни механизам био „ангажован“ у сврху његове „извесне“ победе.
Америчка медиократија:
Свеобухватни медијски рат против републиканског кандидата Доналда Трампа, други је важан фактор који је у садејству са манипулативним системом гласања одлучио победника избора и много пре него што су званично одржани.
Раније поменути медијски могули и „опинион-мејкери“ који моделирају и суштински формирају америчку друштвену збиљу, а пре свих CNN, ABC, NBC, AP, инаугурисали су Бајдена у новог америчког председника још средином 2020. године, одбацујући и саму помисао о могућности Трамповог реизбора. У многим специјалним емисијама посевећним америчким изборима, даване су пројекције које су Бајдену обезбеђивале сигурну победу и недостижну предност од најмање 50 електорских гласова. Још је 3. новембра, у касним поподневним сатима, док је гласање у најважнијим „колебљивим“ државама било у пуном јеку, CNN објавио „незваничне“ изборне резултате који су демократском кандидату давали предност од најмање 30 електорских гласова иако је стварност на изборном терену била сасвим другачија. CNN je пресудио исход избора, државне институције надлежне за спровођење избора више се нису оглашавале. Њихови резултати су стављени у други план. Створена је нова реалност, она званична је одбачена јер није одговарала „агенди“ коју је требало спровести до краја. Прослава је могла да отпочне, Бела кућа је добила новог станара. Све је легло. Изборни круг је затворен. Успешно је и окончан мрежни рат против целокупног америчког друштва с циљем насилног наметања унапред пројектованог победника.
Зато, теза према којој америчког председника не бирају грађани посредством „недодирљивог“ електорског колеџа, већ неформални и невидљиви центри моћи који се налазе ван сваке уставне или законске контроле, није још једна теорија завере која ће доживети лаку дисквалификацију. Теорија је на овим америчким изборима добила своју практичну примену и то више нико и не крије. Цар је го, само што се мало усуђује да то гласно саопшти или објави. Правићемо се да је све било по закону.
Којим правцем ће се кретати оваква Америка ако се узме у обзир да су правна држава и демократске институције у овој земљи трајно и бесповратно суспендоване? Несумњиво да је Доналд Трамп доживео хладно сервирану освету елите дубоке државе која је и на овом примеру показала да се још увек „дрма“ и да је довољно добро организована да одлучујуће утиче на све најважније процесе у америчком друштву. А нарочито на ове изборне, противно свим прописаним процедурама, јер она је, тобоже, изнад сваког правила. Говоре да је Америка постала заробљена држава. Није ли она то већ одавно? Слобода тамо, преко Атлантика, већ одавно не уме да пева.
Остави коментар