Жене у Матињону: Едит Кресон и Елизабет Борн

Аутор: др Александра Колаковић

Француска је након председничких избора, а пре парламентарних 2022. године, добила другу жену на челу владе. Обративши се присутнима у Матињону, француска премијерка Елизабет Борн говор је посветила „свим малим девојчицама“ и позвала их да „следе своје снове“. Додала је и да „ништа не сме да успори борбу за место жене у француском друштву“. Ово је други пут у француској историји да је на челу владе жена, стога је важно да се подсетимо владе Едит Кресон, која је прва имала прилику да постане жена премијер(ка) Француске, као и да осветлимо политичку биографију Елизабет Борн. Током председничке кампање четири жене су се бориле да испишу историју прве жене на месту председника Француске. Иако нису имале успеха, чини се да Емануел Макрон, који је и током свог првог мандата инсистирао на оснаживању жена, женских права и родне једнакости, наставља да подржава снажније присуство жена на највишим функцијама у француском политичком животу.

Прва жена на месту премијера у историји Француске била је Едит Кресон. Ова сада осамдесетосмогодишња политичарка у пензији била је чланица Социјалистичке партије и на место премијера 15. маја 1991. године именована је на предлог Франсоа Митерана. Пре именовања, њена политичка каријера кретала се узлазном путањом од локалног нивоа до националног и европског. Након запажене каријере на локалу, Кресон је изабрана за посланика Народне скуштине 1981. године, а била је и члан Европског парламента. Ипак, важну улогу у француском политичком животу пре премијерске позиције имала је као министарка европских послова (1988–1990), а потом и као министарка за индустрију и спољну трговину (1984–1986), министарка спољне трговине и туризма (1983–1984) и министарка пољопривреде (1981–1983).

Социјална политика била је у фокусу владе на чијем је челу била Кресонова. Вредно је поменути да је донела закон (Урбанистички акти) који је захтевао од локалних власти да „обезбеде услове за живот и становање који ће подстаћи друштвену кохезију и омогућити да се избегну услови сегрегације“. Стамбени додаци су у свим градовима већим од 100.000 становника проширени на сва домаћинства са ниским приходима, док је правна помоћ постала доступнија свим странцима (емигрантима) који су имали пребивалиште у Француској. Одређене мере које је донела омогућиле су побољшање положаја и доступности радних места и јавних зграда особама са инвалидитетом. Прва жена премијер Француске донела је и Закон о водама (јануар 1992) у циљу очувања заштите квалитета и количине воде и водених система. Посебну пажњу Кресонова је посветила како би олакшала конкурентност на међународном плану предузећима испод 500 запослених.

Ипак, кратки мандат Едит Кресон до 2. априла 1992. године (чак и најкраћи мандат у историји Пете Републике) није упамћен по успесима. Била је веома непопуларна међу бирачким телом, а премијерску позицију напустила је након лошег резултата социјалиста на регионалним изборима 1992. године. Остали су упамћени њени гафови, хомофобне изјаве и оптужена је за расизам када је Јапанце упоредила са „жутим мравима који покушавају да преузму свет“. Политичку каријеру завршила је на месту европског комесара за истраживање, науку и технологију, скандалом и оптужбама за корупцију. Касније, Кресон је постала члан Савета жена светских лидера, међународне мреже садашњих и бивших жена председница и премијерки. Овим се посветила циљу ове мреже да мобилише жене лидере на највишим позицијама на глобалном нивоу за колективно деловање, подршку родној једнакости и женским правима.

Када је објављено да је Елизабет Борн 16. маја 2022. године именована за премијерку Француске, другу након три деценије од избора Едит Кресон, одмах су се покренуле дискусије како ће се ова промена у политичком животу Француске рефлектовати на мандат Емануела Макрона и изазов највеће кризе након Другог светског рата. Тада се огласила и Кресонова, прва премијерка у историји Француске, и нагласила како је „француска политика остала мачо средина“, као и да ће новоизабраној премијерки бити потребно „много храбрости“. Ако посматрамо образовање и политичку биографију шездесетједногодишње Елизабет Борн, храброст и сналажљивост је већ показала.

Након основног и средњошколског образовања у Паризу, уписала је и завршила елитну Политехничку школу и постала најпре грађевински инжењер, а потом је 1986. године и магистрирала пословну администрацију. Мајка Елизабет Борн рођена је у Нормандији, док је отац Јеврејин руских корена породично избегао у Француску и био активан члан француског покрета отпора. Борн има велико искуство у раду у јавном сектору. Била је директор урбанистичког планирања за град Париз од 2008. до 2013. године. Од 2013. године Елизабет Борн именована је за префекта регије Поат-Шарант као прва жена на овом положају. Када је потписала први декрет којим је особа добила француско држављанство скренула је пажњу и на породичне корене као симбол успешне интеграција избеглица у Француској. Као дугогодишњи члан Социјалистичке партије била је 2014. и 2015. године приватни секретар Сеголен Ројал, која је тада била на функцији министарке екологије, одрживог развоја и енергетике. Од 2015. године Борн је била на позицији извршног директора РАТП групације, која пружа услуге у области јавног превоза.

Када се Емануел Макрон кандидовао за председника 2017. године препознала је његов потенцијал и подржала његову кандидатуру, да би потом постала члан La Republique En Marche. Од овог периода креће њена министарска каријера. Елизабет Борн била је министар саобраћаја (2017–2019), а потом и за еколошку и инклузивну транзицију (2019–2020). Током својих министарских мандата Борнова се суочила са незадовољством радника и штрајковима. Посебно је током 2017. године имала проблема приликом укидања система пензија и бенефиција за раднике на железници. То је препоручило да 2020. године постане министар рада, запошљавања и економске инклузије у влади премијера Жана Кастекса. На овој позицији успела је да смањи стопу незапослености у Француској на најнижи ниво у последњих 40 година.

Шта су приоритети владе Елизабет Борн? Одмах их је након именовања Борнове навео Емануел Макрон, написавши на Твитеру: „Екологија, здравство, образовање, пуна запосленост, демократски препород, Европа и безбедност: заједно, са новом владом, наставићемо неуморно да делујемо за француски народ“. Центристичка политичарка, са социјалистичком прошлошћу, емотивно је доживела именовање. Медији су потенцирали њено искуство и способност да се суочи са непријатним и тешким проблемима као министар. Посебно су наглашене промене које су отежале незапосленима да добију бенефиције и смањене месечне исплате за неке незапослене, што је изазвало критике радничких синдиката и левице, као и успешно суочавање са великим штрајком железничке компаније против планова да се мрежа возова отвори конкуренцији и укине право новозапослених радника да задрже посао и доживотне бенефиције.

Први задатак Елизабет Борн као новог премијера био је да се побрине да Макронова партија и савезници прођу добро на француским парламентарним изборима. Истовремено, веома је било битно и да она буде изабрана за посланика у својој изборној јединици, што је и реализовала. Како је Емануел Макрон обећао предлог закона који ће се бавити растућим трошковима живота у Француској (раст цена хране и енергенета), велики изазов за Борнову биће управо ови проблеми уз сповођење Макронове идеје за усвајање закона о подизању старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 65 година. Радници, синдикати и левица су велики противници ових идеја, а након резултата парламентарних избора, који су показали да Емануел Макорон није освојио апсолутну већину, ови изазови постали су већи и готово недостижни. Макрон је такође обећао да ће нови премијер бити директно задужен за „зелено планирање“, што је још један од великих изазова за Борнову. Већ након примопредаје премијерског мандата Елизабет Борн указала је на значај проблема климатских промена за нову владу. Нагласила је да је пут решавања проблема у овом сектору „снажније уједињавање снага наших региона“, као и да ће она настојати да остане „близу француског народа“.

Борнову француски медији описују као технократкињу, дискретну и марљиву особу. Наглашава се да ће њено велико искуство и знање о функционисању државе помоћи Макрону да прогура тешке реформе, посебно пензионе. Пријатељи истичу да је прецизна и заљубљеник у математику. Французи су је често гледали у телевизијским емисијама током врхунца пандемије ковид 19. Настојала је да објасни Французима значај рада од куће и придржавања владиног плана о заштити запослених. Ипак, изненађујуће је да су анкете показале како је испитаници не препознају по имену (чак 45% испитаника). Борнову сарадници описују као радохоличарку која „може да ради до три ујутру и да се на посао врати у седам ујутру“. Стога и не чуди да је добила надимак „Борн aут“ (игра речи, burn out – сагорети) због захтева које је постављала својим сарадницима. Макронови противници и са крајње левице и са крајње деснице осудили су именовање Елизабет Борн. Жан Лик Меланшон је оценио да је Борн „наставак континуитета за Макрона“, као и да се „отвара нова сезона друштвене и еколошке злоупотребе“. Такође, Меланшон наглашава да Борнова није жена левице, као што је представљена од стране провладиних медија. Сличну изјаву дала је и Марин ле Пен: „Именовањем Елизабет Борн за премијера, Емануел Макрон показује жељу да настави са својом политиком презира, друштвеног разарања и фискалног рекетирања“. Кључно питање јесте да ли ће се друга жена на позицији премијера у историји Француске дуже задржати на овој позицији од Едит Кресон и да ли ће имати више успеха, посебно у захтевним околностима француског политичког живота и економске кризе са којом се суочавају и Француска и свет.