ЖЕНСКО АУТОРСТВО У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА КЊИЖЕВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ

Аутор: Мср Владимир Папић

Компликована административна подела Босне и Херцеговине на „Републику Српску, Дистрикт Брчко и Федерацију БиХ (бошњачко–хрватску), састављену опет од десет кантона (шест с бошњачком већином, два с хрватском и два тзв. мјешовита)” довела је до тога да „практично, независно једно од других, образовањем у БиХ управљају: у Републици Српској Министарство просвјете (и културе), у сваком од десет кантона кантонално министарство образовања (и науке, или и знаности, културе и спорта, и сл.), у Дистрикту Брчко владино Одјељење за образовање” (Veličković 2015: 7–8). Таква подела утицала је и на уџбеничку политику сваког од ентитета, односно кантона. Стога ће предмет анализе позиције женског ауторства у наставним програмима и уџбеницима у овом истраживању бити фокусиран на наставне програме и уџбенике у Републици Српској – који су униформни за целу територију ентитета и према којима су написани уџбеници објављени у државном Заводу за уџбенике Источно Сарајево, док ћемо анализу ситуације у Федерацији БиХ заснивати првенствено на уџбеницима издавачке куће Сарајево Publishing, јединог издавача који поседује целовит комплет уџбеника од првог до четвртог разреда гимназије за БХС језик и књижевност на територији ФБиХ. Ово су једини уџбеници који би могли да се (у континуитету) користе током целог средњег образовања у свим кантонима, независно од међусобних разлика у прописаним наставним програмима – хрватски кантони неће бити предмет анализе због тога што се у њима у настави Хрватског језика и књижевности користе прилагођени уџбеници хрватских издавача (уџбеници Накладе Алфа Мостар и Школске накладе Мостар засновани су на издањима загребачке Алфе и Школске књиге).

Наставни планови и програми за гимназије у Републици Српској су од њеног стварања сродни програмима који су у употреби у Србији. Програм из 1993. допуњен је делима Ивана Тургењева, Гистава Флобера, Јанка Веселиновића, Светолика Ранковића, Милутина Ускоковића, Данка Поповића, Томаса Мана и Хермана Хесеа, али суштинских разлика у њиховој концепцији нема (Програм 1993). У актуелним гимназијским програмима (објављиваним у периоду 2011–2014) разлике су још мање и најприсутније у избору алтернативног дела истог аутора који је уврштен и у програм у Србији.[1] Највећа разлика огледа се у допунама наставног програма за четврти разред гимназије, у који је накнадно уврштено поглавље „I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима, геноцид и превенција геноцида”, чији је циљ развијање културе сећања међу ученицима српске националности у овом ентитету. Са изменама у наставном програму и јачањем културних и научних институција Републике Српске, дошло је до стварања првог комплета читанки од првог до четвртог разреда гимназије, чији су аутори искључиво са територије Републике Српске – професори Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Иако су читанке иновиране и објављиване у континуитету од 2018. године, у њима је број ауторки незнатан (по угледу на програм у Србији актуелан до реформе гимназије заступљеност ауторки чини свега нешто око 3%, а њихових дела мање од 5 процената). Писци које су аутори и ауторке читанки уврштавали да би допунили програм (првенствено за четврти разред (Пржуљ–Митрић 2018)) најчешће говоре о тежњи за осветљавањем српске књижевне сцене у Босни и Херцеговини, или неких полемика у српској књижевности ХХ века (нпр. позиција Миодрага Булатовића). Регионалне карактеристике савремене српске књижевности у Босни и Херцеговини су у програмима за стручне школе илустроване и прозним остварењима чији су аутори добитници награде Златна сова, коју додељује Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, у чијем издању се потом објављују награђени рукописи. Роман Зна ли ко енглески Драгана Тепавчевића на тај начин улази у програм за први разред средњих стручних школа, док роман Сатови у мајчиној соби Тање Ступар Трифуновић бива понуђен за интерпретацију матурантима, иако још увек не постоје читанке које садрже одломак из овог дела. За шире афирмисане ауторке попут Лане Басташић и Тање Ступар Трифуновић у гимназијским програмима и даље нема места. О живом женском књижевном стваралаштву у Републици Српској сведочи и оснивање нових издавачких кућа, попут ИК Имприматур из Бањалуке, међу чијим се ауторима налази значајан број жена.

У гимназијским програмима је, стога, заступљено пет ауторки са 12 текстова током четири године наставе Српског језика и књижевности (која обухвата укупно 152 аутора и 247 појединачних књижевних дела). У првом разреду тумаче се дела Десанке Максимовић („Стрепња”) и Јефимије (Похвала кнезу Лазару). У наставне програме за други разред гимназије није уврштена ниједна ауторка, док се у трећем тумаче песме Десанке Максимовић („Пролећна песма”, „Верујем”, „Предосећање”, „Не дам” и др.) и Писма из Норвешке Исидоре Секулић. И у четвртом разреду је заступљена поезија Десанке Максимовић („Шта ли те спречи”, Тражим помиловање), есејистика Исидоре Секулић („О култури”), као и избори из поезије Ане Ахматове и Марине Цветајеве.

Наставни програми за средње стручне школе су доскора били део реформских програма средњег стручног образовања, које финансира Европска унија. Њихова тежња било је изједначавање курикулума на нивоу читаве Босне и Херцеговине, те је списак дела предвиђен у настави Српског/Хрватског/Босанског језика и књижевности врло сличан. Још једна карактеристика ових програма јесте подела наставе матерњег језика и књижевности на три целине – наставу језика, наставу књижевности и наставу чији је циљ развијање вештина комуникације (предвиђене наставне области из овог одељка јесу: Комуникација на радном мјесту, Вјештине изражавања и презентације, Медији, Пословна комуникација и Тражење посла). Цео први разред посвећен је теорији књижевности, док се књижевна периодизација следи у другом, трећем и четвртом разреду. Канонска дела светске и јужнословенских књижевности у поглављима која следе књижевну периодизацију, најчешће прате гимназијски програм, док је списак дела која се читају у првом разреду знатно слободнији и шири (посебно у погледу жанровских примера преузетих из савремене књижевности).

У Читанци за 1. разред средњих стручних школа за трогодишња занимања заступљена су дела српске народне књижевности, као и класика 19. и 20. века, савремених аутора са подручја Републике Српске (Ного, Рисојевић, Сладоје, Тепавчевић), али и незнатно већег броја жена – у читанци чије су ауторке професорке београдске Филолошке гимназије (Стакић Савковић – Вучић 2022), присутне су песме „Чежња” и „Балканац” Десанке Максимовић, као и бајка „Маслачак” Гроздане Олујић. Када говоримо о родној сензитивности као интенцији савремених програма књижевности, важно је поменути и роман Моме Капора Белешке једне Ане, чији је одломак такође уврштен у овај уџбеник, али не и у гимназијске читанке. Читанка за 1. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања истог ауторског тима (Вучић – Стакић Савковић 2023) прати концепцију претходно представљеног уџбеника, с разликом у заступљености књижевних текстова Десанке Максимовић (уз поменуте песме тумаче се и „Сребрне плесачице”) и Гроздане Олујић (уместо бајке „Маслачак” тумачи се ауторкина бајка „О капљици и цвету”).

У односу на наставни програм по ком су писани уџбеници за трећи и четврти разред средњих стручних школа (ауторки Жељке Пржуљ и Маријане Митрић), Републички педагошки завод Републике Српске иновирао је наставне садржаје. У „Списку литературе и извора за реализацију НПП из предмета Српски језик за 3. разред средњих умјетничких и музичких школа” налазимо „Плаву гробницу” Ивана В. Лалића, избор из дела Исидоре Секулић (за тумачење су понуђена Писма из Норвешке или Госпа Нола или „Круг”), поезију Аполинера, Бена, Тракла, Неруде, Тагоре и Цветајеве, као и Драинца, Дединца, Матића, Вуча и Давича, док се у избору домаће лектире налазе и Ибзенова Луткина кућа, Госпођа Даловеј Вирџиније Вулф и Фицџералдов роман Велики Гетсби.

„Списак литературе и извора за реализацију НПП из предмета српски језик за 4. разред средњих стручних и техничких школа” обухвата и „Неповратну песму” Мирослава Антића, „Очију твојих да јесте” Драгана Марковића, песме Душка Трифуновића, Добрице Ерића, Матије Бећковића, Ђорђа Сладоја, Боре Ђорђевића и Милице Бакрач, док се међу остварењима савремене прозе налазе и романи Књига о Милутину Данка Поповића, Читач Бернхарда Шлинка, Орвелова Животињска фарма или 1984, Сатови у мајчиној соби Тање Ступар Трифуновић, као и Путовање у путопис Виде Огњеновић.

Курикуларна реформа се у актуелном тренутку одвија у два кантона ФБиХ – Сарајевском и Зеничко–добојском кантону и у њеном фокусу су исходи учења.[2] Обласна структура предметног курикулума БХС језика и књижевности у ЗДК подразумева читалачку писменост, језичку писменост и медијску писменост, док КС предметне области дели према језичким вештинама: темељне способности читања и писања, писање и усмено изражавање и слушање. Усмереност ка исходима уместо ка садржајима, промена је коју су пре ФБиХ у настави (са мање или више успеха) почели да имплементирају Црна Гора, Хрватска и Србија. Проблеми са којима се сусрећу наставници у ФБиХ јесте непостојање уџбеника који би пратили курикуларну реформу, већ је нужно коришћење постојећих уџбеничких средстава. Увидом у нови курикулум Зеничко–добојског кантона, стиче се утисак да он није писан да би по њему настајали нови уџбеници, већ су у курикулум имплементирани програмски садржаји већ постојећих и умногоме застарелих и превазиђених уџбеника. Након ратних издања читанки за основну и средњу школу, једини целовити уџбенички комплет намењен средњошколским ученицима јесу читанке (Књижевност) и граматике (Наш језик) у издању Сарајево Publishing-а, први пут објављене пре више од двадесет година. У њима примећујемо незнатно већи број ауторки него што је то случај у уџбеницима осталих земаља српскохрватског говорног подручја (5,8% ауторки са 4,7% текстова унутар читанки), али и доминацију модерне женске књижевности (након Сапфо долазе Ферида Дураковић, Алма Лазаревска, Вирџинија Вулф, Маргерит Јурсенар, Весна Парун, Дара Секулић, Јасмина Мусабеговић, Марина Катнић Бакаршић – као есејиста). Једина босанскохерцеговачка ауторка коју налазимо у уџбеницима Сарајево Publishing-а, а да не припада савременој књижевности јесте Умихана Чувидина, једина позната алхамијадо песникиња која је стварала у десетерцу и духу народних песама, док један од претходних наставних програма Кантона Сарајево (Program 2018) помиње и Стаку Скендерову, прву јавну и културну радницу међу Србима у Сарајеву, али њеног имена ни дела нема ни у бошњачким ни у српским уџбеницима у које смо имали увид. Курикуларна реформа ЗДК донекле следи канон ауторки чија су дела уврштена у поменуту уџбеничку серију (Сапфо, Умихана Чувидина, Б. Аликадић, Ф. Дураковић, Ј. Даутбеговић, А. Лазаревска, В. Вулф, В. Парун, М. Јурсенар, Л. Басташић), док се листа дела у КС знатно проширује када су у питању препоручена дела класичне и савремене светске, босанскохерцеговачке и других јужнословенских књижевности.

У оквирима курикуларне реформе КС препоручена су дела Џоан К. Роулинг (Хари Потер), А. Ахматове, Д. Максимовић, В. Вулф (Госпођа Даловеј), Виславе Шимборске, Алме Лазаревске (Смрт у музеју модерне умјетности), Силвије Плат, Елиф Шафак (Црно млијеко, 40 правила љубави), Фериде Дураковић, Лејле Каламујић, Селме Асотић, Весне Парун, Адисе Башић, Јасмине Мусабеговић и Мартине Млинаревић Сопта (Букача).

Проблем наставних програма и уџбеника националне групе предмета у Босни и Херцеговини видљив је и када су у питању читанке. Делује да је наклоњеност сопственом народу још увек непремостива – уџбеници за Републику Српску и хрватске кантоне писани су искључиво из перспективе народа ком аутори и већина ученика припадају, док се у уџбеницима БХС књижевности и језика примећује тежња ка објективном сагледавању заједничке књижевне прошлости, али је упркос томе очигледна фаворизација књижевности народа ком аутор припада (Lešić 2006; Lešić 2008; Spahić 2003; Spahić–Kunić 2005). Најуспешнији подухват на пољу наднационалног приступа књижевности остварио је ауторски тим читанки Свезаме, отвори се намењених ученицима од V до IX разреда основне школе, док је на средњошколском нивоу то у највећој мери пошло за руком Неџаду Ибрахимовићу и Енверу Казазу у Читанци за IV разред гимназије (Ibrahimović–Kazaz 2003). У питању је једина читанка на српскохрватском језичком подручју која поседује посебно поглавље „Феминизам и женска књижевност”. У њему су приказане историја и теорија феминизма и гинокритике, теоријски текстови Емили Мартин („Нарације тијела, границе тијела”) и Сузан Бордо („Тијело и репродукција женствености”), као и избор из поезије и прозе шест савремених босанскохерцеговачких ауторки: Фериде Дураковић („Беба с косом”), Бисере Аликадић („Врт наслада или шта урадити са својим старим тијелом“), Мубере Пашић („In memoriam”), Нермине Омербеговић („Писати”), Шејле Шехабовић („Шминка”) и Александре Чворовић („Породично стабло”). Ова читанка представља добро полазиште за ауторе који би писали нове уџбенике у ФБиХ, засноване на курикуларној реформи.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

1. Veličković, N. (2015). Školokrečina: nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim čitankama. Sarajevo: Mas Media – Fond za otvoreno društvo BiH.
2. Вучић, К., Стакић Савковић, М. (2023), Читанка за 1. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Ibrahimović, N., Kazaz, E. (2003). Čitanka za IV razred gimnazije. Sarajevo: OKO.
4. Lešić, Z. (2006). Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
5. Lešić, Z. (2008). Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
6. Пржуљ, Ж., Митрић, М. (2018). Читанка за 4. разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
7. Програм (1993). Наставни план и програм за гимназију. Пале: Република Српска Министарство образовања, науке и културе.
8. Program (2018). Nastavni plan i program gimnazija: izborno područje – Opća gimnazija. Sarajevo: Ministarstvo za obrazovanje nauku i mlade Kantona Sarajevo.
9. Spahić, V. (2003). Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
10. Spahić, V., Kunić, M. (2005). Čitanka za treći razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
11. Стакић Савковић, М., Вучић, К. (2022). Читанка за 1. разред средњих стручних школа за трогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

[1] Наставни планови и програми за гимназије и средње стручне школе у Републици Српској доступни су на веб страници Републичког педагошког завода РС: https://www.rpz-rs.org/.

[2] Курикуларна реформа за КС доступна је на страници http://kurikulum.ks.gov.ba/, док је реформа ЗДК кантона доступна на страници https://kurikulumpzzdk.ba/.