Прича о португалском књижевнику, нобеловцу Жозеу Сарамагу отвара и питање какав је овај свет. „Жозе и Пилар“, португалског редитеља Мигела Гонзалеса Мендеша, био је кандидат за у категорији филмова ван енглеског говорног подручја. Тада најгледанији филм у Јужној Америци, прво је остварење португалске кинематографије које је ушло у трку за најпрестижнију филмску награду. Овај филм дубоко фокусира љубавни однос португалског нобеловца Жозеа Сарамага и шпанске новинарке Пилар дел Рио. Узбудљиви емотивни запис о великом писцу Мендеш је снимао четири године, боравећи све време у његовом дому. Бележећи слојевиту, надахнуту и готово магичну љубавну причу, Мендеш је и сведок последњих година Сарамаговог живота, и настајања последњег романа „Слонов пут“, који је писац створио у драматичној трци са временом. Оно што такође филм чини изузетним, по речима Мигела Гонзалеса Мендеша јесу тренуци разговора током најразличитијих сусрета, у којима Сарамаго, иначе идејно опредељен као левичар и комуниста, открива своје погледе на свет, и своја размишљања о томе каква је судбина човека, и какви смо ми на овом свету... И мада је импресивно бити сведок и бележити последње године живота великог писца, Мендеш признаје да, током четири године колико је провео са Сарамагом и Пилар, није за њега све увек било „разумљиво“. Много тога сам научио од Жозеа и Пилар - мислим да сам у њихову кућу ушао као један човек, а изашао као много другачији, богатији у сваком смислу. Постали смо блиски, веровали су ми, без чега не би ни могао да се направи овакав филм - био сам као њихов усвојени син. Наравно, није сваког тренутка било тако лако „хватати“ овај диван пар - било је дана када бих приметио да су узнемирени, и тада не бих снимао. Умео сам да сачекам и по три - четири дана да поново укључим камеру, био сам изузетно стрпљив. Јер, никако нисам хтео да правим официјелну, уобичајену биографију о славном писцу, већ обрнуто - желео сам причу о човеку, о човеку који се бави писањем, хуманим идејама света, и који је свестан да му истиче време. То сам покушао да ухватим, као и тај кључ његовог живота. А то је управо његова љубав према Пилар, која је била, како је сам говорио, као снага природе - дивна, топла, и дивља. Жозе Сарамаго, један од највећих писаца нашег времена умро је 2010, у 87. години и то, по речима Мендеша, као прави Португалац - импресиван, миран и меланхоличан. Пилар, која га је даривала надахнућем и енергијом, наставила је свој активитет као председница фондације која носи име Жозеа Сарамага, као преводилац његових дела на шпански језик, ангажована новинарка и велики борац за права жена.