Извор: Борба, информативни портал
Пише: Горан Шарић
Лутајући кроз беспућа интернета, тешко се не сусрести са људским злом. Са моралним олошем (попут аутора ових новина). Са онима који се радују туђој муци и несрећи. Са онима који би из анонимности своје собе убијали, силовали, палили….
Испод разних чланака посвећених „Олуји“ као и испод многих мојих емисија могуће је прочитати коментаре: „Хвала Богу да смо се пред 30 година ријешили Срба, па сад уз кокице уживамо и гледамо како опанчари пропадају.“ (иначе опанак је и хрватска обућа био до прије 70, 80 година). На насловници „Хрватског тједника“ стоји: „Трактористи, сретан пут!“.
Тог јутра, 5. коловоза 1995. пробудио сам се по обичају рано. На телевизији су пуштали ратне пјесме. Трауматични догађаји увијек остану утиснути у сјећању. Кад затворим очи враћају ми се ријечи оца мог пријатеља, Србина: „Крајина није пала“. Не знам како, али знао сам да је пала.
У том оцу видио сам само једног малог, уплашеног човјека. Његови снови тог се дана порушени, она југославенска Ријека у којој је растао, запослио се, оженио, добио четверо дјеце, она Ријека искреног пријатељства и суживота Хрвата, Срба, Муслимана и свих осталих више се никад неће вратити.
Истог дана Хрвати су славили. Коначно су добили своју толико сањану и жељену Хрватску.
До 1990. постојала су два ступа хрватства: Мит о „слободној Хрватској“ и католичанство. Хрват је био онај тко се сматрао католиком и тко је маштао да једном Хрватска буде самостална. То је најмање 30-40 посто Хрвата у тадашњој Југославији.
Кад је Хрватска постала самостална држава, мит о „слободној Хрватској“ се разбио о реалност. Прво, показало се да Хрвати не желе самосталност, него желе да нису са Србима у истој држави.
Хрватима не смета ако им се одлуке доносе у Бруxеллесу и Wасхингтону, важно је да се не доносе у Београду. Хрвати су брже боље своју сувереност и самосталност утопили у Еуропску Унију, све вриједно распродали странцима и мит о „слободној Хрватској“ је пропао.
Ништа у Хрватској није ни слободно ни хрватско. Хрватска сама не може доносити геополитичке одлуке, а није ни да жели. Вањска политика се своди на угађање САД-у. Хрвати само могу изабрати да ли ће по налоге у Бруxеллес ићи ХДЗ или СДП?
Мит о „слободној Хрватској“ додатно је уништен кад се открила тајна
да нема тог освајача, ни окупатора, који Хрватску може опљачкати као Хрвати сами.
Тако је први ступ пропао, а пропада и други, католичанство.
Модерни Хрвати немају претјеране симпатије према Ватикану. Већина Хрвата западно од „Шешељеве линије“, односно линије турских освајања су либерали и секуларни, католицизам једноставно није њихов сет животних вриједности. Клеро-фашистичка Хрватска, она у којој доминирају покатоличени Влаји, да не кажемо Срби, има проблем са папом Фрањом јер им не канонизира Степинца.
Модерног Хрвата занима Нетфилx, а не света миса, а конзервативни Хрват све теже у католичанству може имати ослонац, када Ватикан више није конзервативан.
Но, деведесетих израстају 3 нова ступа хрватског идентитета: „Вуковар“, „Олуја“ и ногометна репрезентација, с тим да је ногомет далеко највећи кохезивни фактор хрватског друштва. Репрезентацију воле сви, осим једне секте зване Торцида и покојег мрзитеља свега, али оставимо то сад по страни.
Фокусирајмо се на прва два ступа, „Вуковар“ и „Олују“.
„Вуковар“ сам по себи није споран. Нормално је да се Хрвати као и сви други народи, сјећају својих жртава, оплакују их, памте. Ипак, истине и правде ради, треба се тада сјетити и српских цивила убијених у Вуковару прије почетка рата и током рата, од стране припадника ЗНГ-а, ХОС-а, мерчеповаца.
„Олуја“ је сама по себи спорна. Јер је цијели један народ, а Хрвати ближег рода од тог народа немају, протјеран са својих вјековних огњишта. Ако су Мартић и Бабић били криви за оружану побуну, за злочине и сл., за шта су точно била крива дјеца на Петровачкој цести?
Нисам још упознао Србина који не пати за својим завичајем, било да је протјеран 1991. из хрватских градова или 1995. из Крајине. Једна Српкиња, протјерана из Книна као дјевојчица, поновно га је недавно посјетила. Рекла ми је да је ово гдје сада живи за њу према Далмацији „Чернобил“.
Све да је „Олуја“ била „етички чиста“ како је то цинично говорила помало заборављена Колинда, зашто славити оно што неког другог боли? Није то славље битке у којој се 250 000 хрватских војника тукло са 250 000 српских војника, па их побиједило, него гдје је 250 000 хрватских војника (плус армија БиХ и НАТО) јурило 200 000 српских цивила, а оне најслабије, који су остали, побили су по Груборима, Вариводама и осталим крајишким селима.
Шта точно славите 5.8.? Враћање Крајине у међународно признате границе Хрватске? Можда. Враћање Хрвата протјераних из Крајине својим кућама? Можда. Протјеривање Срба? Сигурно.
И како онда замишљате односе са Србијом? Ви ћете сваке године славити „Олују“, ви ћете сваке године јести кокице и викати „трактораши, опанчари…“ а Србија ће се попут Нове С и Н1 правити да се се ни „Олуја“ није догодила ни да се ваше славље не догађа?
Док ви једете кокице, демографска ситуација вам је из дана у дан све гора. Према подацима Еуростата, највећи пад броја становника у цијелој ЕУ имају Бугарска и Хрватска. Сваки 10 становник напустио је Хрватску.
У посљедњих 13 година, само природним путем (више умрлих него рођених) Хрватска је изгубила 210 000 људи! 2023. родило се рекордно најмање дјеце.
Стари умиру, млади се исељавају, а странци се усељавају у Хрватску (лани се уселио рекордан број странаца).
Демограф Тадо Јурић каже: „Процјењујемо да ће у наредна три десетљећа и у Хрватској сваки четврти становник бити странац. Ту треба разликовати стране раднике, илегалне мигранте, азиланте, богате њемачке умировљенике и украјинске избјеглице.“
Демограф Стјепан Штерц је још песимистичнији: „Имамо демографску девастацију Хрватске. Већ четврту годину заредом расте број исељених хрватских грађана, а истодобно се повећава број усељеника, те бројке потврђују да се у Хрватској догађа замјена становништва.“
Најдраматичнији је професор Анђелко Акрап: „Одлазе нам млади и нема тко више ни рађати у Хрватској и, ако се овако настави, ми не можемо проблем ријешити само усељавањем радне снаге и у том случају можемо затворити школе…“
И шта ћемо сад? Док ви једете кокице и славите одлазак Срба, иза ваших леђа одлазе Хрвати.
То ваше инзистирање на кокицама, тракторима и „Олуји“ сигурно би у будућности довело до нових сукоба, кад би Хрвати као народ опстали. А неће. Мора се десити чудо да опстану. Чудо може направити само Бог. А Бог не воли оне који се радују туђој несрећи, с кокицама или без њих.
Сретан вам пут!
(Мишљења и ставови објављени у рубрици „Други пишу“ нису нужно и ставови редакције портала „Борба“)
Остави коментар