Чарлс је Американац који је обишао пола света, али је за дом изабрао БАШ НОВИ САД: Ево чиме га је освојила Српска Атина, а за једну улицу каже да је НАЈБОЉА НА ЦЕЛОМ СВЕТУ!

Извор: Блиц

За себе у шали каже да је српски гастарбајтер из Америке, а свако ко га је упознао рећи ће да бољег амбасадора у свету нисмо могли добити.

Чарлс Кетер је Американац кога је прст судбине довео у Србију далеке 2010. године када је први пут дошао на наговор пријатеља. Да би апсурд био већи, реч је о пријатељу ког је упознао на Фејсбук групи посвећеној људима који не воле Сједињене Америчке Државе.

Након безброј новинских наслова о његовом животу овде и исто толико градова и села које је обишао, сели смо са Чарлсом да чујемо како са ове временске дистанце гледа на боравак у нашој земљи и посебно Новом Саду, граду који осам година уназад назива својим домом.

– Мој живот је тренутно подељен на пола, негде до априла сам у Новом Саду, а онда путујем у Америку и тамо радим наредних пар месеци, јер само од српске плате не би могао да живим – кроз осмех нам каже Чарлс и додаје да због тога може да каже да је српски гастарбајтер.

Када је тек стигао у нашу земљу, боравио је у Зрењанину, а наредних година обишао је Србију уздуж и порпеко, много више него што неки Срби учине за цео живот. Од југа до севера, истока и запада, сваки наш град оставио је на Чарлса посебан утисак, али један се ипак издвојио – Нови Сад. Стога нас је интересовало зашто баш војвођанска престоница.

„Новосађани причају лала – веома споро“
И Чарлс Кетерић (ово -ић додали су му Срби који га већ одавно сматрају својим „братом“ и сународником иако је званично пасош наше земље добио тек прошле године), имао је штошта да каже на рачун Српске Атине. Нови Сад описује као идеално место за живот због своје мултикултуралности, отворености али и спорог говора, јер српски језик још није довољно савладао.

– Највише ме муче падежи и није ми јасно зашто морам да тражим „једну пљескавицу“, а не „једна пљескавица“. Пријатељ из Лесковца ме је, шалећи се са мојим изговором позивао да дођем да живим тамо, јер „у Лесковац нема падежи“ – прича нам Чарлс истичући како га одушевљавају различитости које у нашој земљи може да сретне.

Живећи у Новом Саду нисам ниједном сео у ауто

Иако је у родном Илиноису био менаџер за продају аутомобила и није могао да замисли живот без свакодневног управљања четворочкашем, живећи у Новом Саду готово да би могао да заборави како се вози.

– Када живиш у Новом Саду свуда можеш да идеш пешке. На посао, у кафић, у продавницу… Све ти је на дохват руке и у близини. Зашто бих дођавола хтео да возим ауто овде – каже Американац у свом препознатљивом тону.

Рутина од 10 километара
Тако је једна од његових омиљених рутина које има у Новом Саду да пешке оде Дунавском улицом до кеја, па преко моста до Петроварадина и Сремске Каменице, само да би јео у малом ресторану чија груба спољашњост крије савршену храну. Затим, се преко моста Слободе пешке врати до куће и тако пређе око 10 километара пешке.

– Предиван поглед на Петроварадинску тврђаву, куће уз реку Дунав, шетња кроз Каменички парк и та преукусна храна чине ми се као добар начин да одржавам своју кондицију – препричава Чарлс.

Такође воли да сваког јутра прошета до пекаре у близини свог стана како би доручковао бурек, а успут узме за понети један XЛ капућино.

То је уједно и једна мала замерка коју је амерички Новосађанин приметио – недостатак заиста великих шоља кафе за понети у граду. Како нам је објаснио, разуме да Новосађани воле да седе и пију своју кафу, али Американци су навикли да понесу кафу где год да су пошли и да је пију успут.

– Многи кафићи имају еспресо за понети. Када то видим помислим „Ма дајте, па у еспресу једва да има икакве течности!“ Зашто би неко желео еспресо за понети? – пожалио нам се Чарлс и додао да становници Новог Сада можда не воле да ходају свуда са кафом у руци, али шетњу обожавају.

– Одушевљава ме што у Новом Саду можеш видети људе како шетају и по највећем минусу, центар града је пешачка зона, а у Чикагу на пример немаш тротоара, јер сви возе аутомобиле. Ишли би и до продавнице прекопута аутом, ако је икако могуће.

Овде је скоро читав центар града намењен пешацима
– Живео сам у Дунавској улици дужи низ година и не би променио ниједан детаљ… Кафићи, различито обојене зграде, људи који шетају, деца се смеју и то све без обзира на доба године – нема боље улице на свету од Дунавске!

Искрени, поштени и ведри људи
Поред свега што сам град пружа, Чарлс ипак издваја једну ствар – људе!

– Новосађани су заиста фантастични људи. Јак утисак на мене је оставила ситуација када сам у једном кафићу заборавио свој мали „Apple Macbook“, а један момак је трчао за мном улицом да ми га врати – препричава нам Кетер(ић) и додаје да има јако добре комшије.

– Једна старија бака Вера која живи у мојој згради увек ми доноси предивну питу са вишњама, а родитељи мојих пријатеља шаљу ми своје специјалитете да пробам, нарочито у време слава, знајући да нисам превише добар кувар.

„Мој стомак поручује да је требало да се родим у Србији“
За Дан захвалности се частио ћевапима и кајмаком, а за рођендан је поручио три велике порције сарме. Озбиљан је љубитељ свих домаћих специјалитета, а највише му се допада што постоји толико много прилога за пљескавицу.

– У Сједињеним Државама бургер можеш добити само са кечапом, мајонезом и сенфом. То је све. Овде у пљескавицу стављаш шта год ти падне на памет. Само у мом случају мораш научити да правилно изговараш прилоге – ајвар, тартар, салата…

„Грађевине у Новом Саду су фасцинантне“
Са Петроварадинском тврђавом као једном од најважнијих грађевина у нашем граду Чарлс се сусрео далеке 2011. године када још није живео у Новом Саду, већ је дошао на Егзит фестивал.

– Био сам одушевљен самим фестивалом и атмосфером у граду, а Петроварадинска тврђава је на мене оставила посебан утисак. Ми у Илиноису немамо тако старе грађевине, па ми је на неки начин било и жао када сам видео ту гомилу људи како скачу по тврђави. Имао сам утисак да некако треба да буде заштићенија – присећа се Чарлс.

Поред тврђаве коју је одмах упознао, највише му се допада како каже „стара наранџаста зграда са витезом на њој“ која гледа на Трг Слободе.

– Моја канцеларија је смештена управо у тој згради и уживам у погледу са балкона уочи дочека нове године и других догађаја на тргу – прича нам Чарлс и додаје Палату Српске банке, односно „Зептер“ на крају Милетићеве улице чија масовност, детаљи и колорит су га одушевили.

Нови Сад је заслужено Европска престоница културе
– Нема бољег града који би могао бити изабран за престоницу културе јер је број дешавања која се свакодневно организују у Новом Саду импресиван. Сваки дан је све више туриста, компанија које долазе да послују овде, зграда које се граде… Зато се трудим да га промовишем где год и како год могу – закључује Чарлс у разговору за Блиц и додаје да је будућност светла за све нас Новосађане.