Округли сто „Искуство завичаја“ – у присуству песништва Мирослава Антића одржан је у среду, 16. марта у клубу „Трибина младих“. Скупу су присуствовали многи познаваоци и поштоваоци лика и дела великог уметника коме је посвећена манифестација „Антићеви дани“.
Програм је водио Бошко Петров, који је на почетку свог излагања још једном истакао колико је важно што постоје „Антићеви дани“. Уводну реч имао је Вања Вученовић, члан Градског већа за културу града Новог Сада. Он је све присутне поздравио у име градоначелника и целокупне градске управе.
– Велика ми је част што присуствујем оваквом догађају. Морам да изразим задовољство због чињенице да смо из године у годину све бољи и да све више радимо на афирмацији лика и дела Мирослава Антића. Антић је много дао културном развоју, не само Новог Сада већ целе земље и лепо је знати да постоје они који су се одважили и кренули његовим путем. Данашња тема која се тиче завичаја у песништву Мике Антиће је веома значајна јер остаје питање да ли је то само просторна чињеница или нешто више од тога, да ли је то машта у коју је често одлазио и тражио инспирацију – рекао је Вања Вученовић
Присутнима се обратио професор доктор Бошко Сувајџић са Филолошког факултета у Београду. Нагласио је да је Мика Антић свој завичај тражио у речима које је овековечио.
-Мирослав Антић је више пута истицао како нема другог завичаја сем себе. Завичај је оно што човек јесте и што може да буде, што није, а можда би желео бити – објаснио је Сувајџић
О томе колико су лик и дело Мирослава Антића још увек неистражени и инспиративни говорио је и професор Ђезе Бордаш. Професор Бордаш причао је о сарадњи Мирослава Антића и Ференца Фехера, о њиховом раду на збирци „Боје и речи“. Истакао је да је код Антића веома доминантан локални колоритет када је у питању појам завичаја.
Ненад Шапоња, лекар и песник, нагласио је да је важно што се појавила нова тема о којој ће се дуго говорити.
– Нови Сад Мику види као свој духовни завичај. Зато су биле потребне храброст и истрајност да би се основала и утемељила манифестација „Антићеви дани“. Драго ми је што овде видим неке нове генерације, јер Антић и јесте нека неухватљива есенција због које га вреди читати – рекао је Шапоња
О Антићевом стваралаштву које је посвећено деци, говорио је професор и књижевни критичар Јован Љуштановић. Он истиче да је детињство један од значајнијих топоса осећања завичајности код Мирослава Антића који је приметан већ у његовим најранијим радовима као што су песме „Исповест“ и „Баки“.
Бранислав Михајлов, историчар уметности који се бави истраживањима на пољу вредности и културе и успостављању вредности, рекао је да је величина Мирослава Антића још увек неописива.
– У времену када размењујемо мисли и речи, ми се градимо и растемо. Расту наши критеријуми и вредности које носимо у себи. Величина Мике Антића још увек је несагледива – нагласио је Михајлов
О Мирославу Антићу, о завичају у његовом песништву говорио је и др Драшко Ређеп који је велики део свог живота и рада посветио управо овом уметнику. Ређеп је истакао да читаоци Антићевих дела још увек немају увид у све оно што је он створио.
Новинар и књижевни критичар Илија Туцић, надовезао се на причу Драшка Ређепа о томе колико публика још увек не познаје Антића.
– Недостаје нам читав један увид у дело Мирослава Антића. Он је неко ко има позитиван предзнак и сви знају за њега али нико не зна много да нам каже о њему. Када је реч о завичајности, то је много више од слика поља сунцокрета и сата на тврђави. У схватању тога ми је помогао управо Мика Антић – рекао је Илија Туцић
Свестрани уметник Мирослав Антић био је неко ко је свој траг оставио и у позоришту. О том сегменту његовог живота говорио је театролог Мирослав Радоњић. Он је истакао да је Антић недовољно и неравномерно читани песник.
– Интересовање за театар није било пролазно код Антића. Откривши песму у себи за цео живот и бављење њоме као судбином, Мика је открио и љубав према позоришту.
Да је о статичном термину какав је завичај тешко говорити када је у питању Мирослав Антић, објаснио је Виктор Шкорић. Он је такође истакао да се код великог уметника јавља дијалог култура.
– Мирослав Антић је био путник који је након многих путовања себе боље упознавао – рекао је Шкорић
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=EdXsPEbdwkY[/youtube]
Фото: Милица Стојанац
Остави коментар