O АУТОРУ
ЂОРЂЕ ПИСАРЕВ је рођен 11. фебруара 1957. године у Визићу у знаку Водолије, подзнак Риба. Дипломирао је југословенску и светску књижевност, ради као уредник културе у „Дневнику”.
Објавио је осамнаест сретних књига. Збирке прича: Књига господара прича (1985), Мики Шепард: Страшне приче (1990), Посланице из Новог Јерусалима (1996, изабране приче), Бесмртници (2002, изабране и нове приче) и Велика очекивања (2012). Есеји: Пред вратима раја (2002). Романи: Мимезис мимезис романа (1983), Књиге народа лутака (1988), Готска прича (1990), Ковчег (1992), Пописујући имена ствари (1995), Завера близнакиња (1999, а 2014. је преведен на енглески под називом А Plot of Twin Sisters), Под сенком змаја (2001), У срцу града (2004), Поноћ је у соби успомена (2006, 2010), А ако умре пре него што се пробуди? (2009, 2010) и На стази суза (2010).Лауреат је Награде Лаза Костић, добио је Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године, Награду „Стеван Пешић“, Награду „Карољ Сирмаи”, као и награду Фондације Борислав Пекић. Живи у Новом Саду.
O КЊИЗИ
Шта се дешава када два психијатра из два различита света, од којих један не постоји, започну дописивање? Пред читаоцем се открива свет паралелних стварности Граба, јунака новог романа Ђорђа Писарева, који може бити један од правих модела и за читаочево путовање езотеријским просторима, реалитетима фантастике и фантастиком, што да не, „реалитета“.
Живећи у два живота, у тзв. „реалном времену” усред стварног Новог Сада и у алтернативној стварности Парка, овај Граб пред нас, у вишеструко укодираној метафори „парковског“ света, износи искуства трагача за земаљским и за духовним благом, и креће на дарвиновско путовање бродом назива Pra Bigl ка Галапагосу, ка чудесима речи и слова, тајанствене тачке и лебдеће куле…
Простор путовања, и кроз просторност и кроз време, кроз свет личних фантазми и кроз оно што чини Библиотека, алтернативни свет из Књига, јесте жижна тачка овог романа, сасвим нелинеарно расклопљеног на повести и писма, песме и хронике, у коду речника, могуће личне књижевне историје, те каталога њених тема поступака и увида. У свеопштој маскаради – пратимо стихове маскиране у прозу, прозу у речничку форму, а реченице каткад у приче. Изнад повести, лебди есејизација.
Зрели постмодернизам Ђорђа Писарева показује нам да је роман центар света, езотерично место, брана хипервулгарној свакодневици. Продубљујући своју поетичку позицију да литература попут времена и места збивања, има једнако право да одреди позицију приповедања, он, кроз могућност да се живи паралелан живот, да се поставе питања о његовим границама и могућим алтернативама, да се кроз различите комбинације микро и макро света, видљивог и оног препуног информација о невидљивом и могућем, дође до новог увида у стварност, исписује једну од сурово истинитих прича нашег времена. (Ненад Шапоња)
Остави коментар