Учествују:
Слободан Антонић
Радомир Ђорђевић
Бојан Јовановић
Културни центар Новог Сада
Клуб „Трибина младих“
Среда, 20. мај 2015, 19,30 сати
(Orpheus, Нови Сад, 2014)
Књига Памћење u самозаборав резултат je ауторовог истраживања феномена меморисања и заборављања у традицији и култури српског народа у чијим предањима откривамо како се тај народ односио према битним историјским догађајима и личностима и како je успостављањем одређених наратива као стабилизатора меморије креативно памтио своју прошлост. To памћење није објективна слика сегмента прошлости већ израз доживљаја колектива који сугестивном причом успоставља контролу своје емоционалне енергије. У том контексту и памћење оног што се није догодило има важност психолошке, социјалне и духовне чињенице чије je значење удаљено од тумачења које садржај испричаног поистовећује са стварношћу. Вера у њену истинитост има снагу ауторитета традиције која се преноси генерацијама и потврђује идентитет колектива. Kao што језик памтећи нашим заборавом постаје примарно наша најсложенија културна творевина, тако и у колективној меморији преовладавање фиктивног потврђује значај креативног памћења као духовне доминанте градилишта на којем непрестано стварамо себе.
O АУТОРУ:
Бојан Јовановић је рођен 1950. године у Нишу. Дипломирао и докторирао етнологију на Филозофском факултету у Београду. Ради као научни саветник Балканолошког института САНУ. Осим бројних научних и стручних радова, аутор је и следећих антрополошких дела: Српска књига мртвих (1992, 2002), Магија српских обреда (1993, 1995, 2001, 2005), Тајна лапота (1999), Дух паганског наслеђа (2000, 2006), Клопка за душу (2002, 2007), Карактер као судбина (2002, 2004), Говор пећинских сенки (2004), Блискост далеког (2005), Судбина и магија (2007), Пркос и инат (2008), Речник јавашлука (2009), Љубав и опраштање (2011), Читање пророчанства (са М. Демићем, 2011), Играње с ништавилом (2011), Околни пут (2013)
Приредио је низ ауторских зборника тематски посвећених поетици сажетости, алтернативним знањима, британској антропологији, негативној утопији, теорији ритуала, магији, месијанству, етнопсихологији, тамној страни људске природе, српској Византији, карактерологији Срба, мистици, мушкарцу и жени, Џојсовој поетици, Фројдовом антрополошком песимизму и делу Мирчеа Елијадеа. Разматрајући опусе еминентних домаћих и страних научника писао је о Веселину Чајкановићу, Сими Тројановићу, Тихомиру Ђорђевићу, Петру Џаџићу, Слободану Зечевићу, Војину Матићу, Карлосу Кастанеди, Карлу Густаву Јунгу. Резултати његових истраживања уграђени су у приступе савремених антрополошких и етнолошких проучавања. Аутор је Антологије снова, објављене 2012. Књига његових изабраних интервјуа Мехури запенушаних година објављена је 2013.
Снимио је преко четрдесет алтернативних филмова и објавио преко десет књига песама. Важан аспект Јовановићевог књижевног рада чине тематски есеји и текстови о домаћим и иностраним писцима. Песме су му превођене на енглески, француски, немачки, италијански, мађарски и словенске језике. Заступљен је у више антологија.
Остави коментар