О аутору
Нил Јанг, прослављени канадски музичар, један од највећих текстописаца и извођача, у периоду 1966-1968 био је члан Буфало Спрингфиелда, једних од утемељивача фолк и кантри рока, потом су уследиле године са Crazy Horseom (1968-1969), као и наступи с групом Кросби, Стилс, Наш & Јанг (1969-1970). Бавио се и филмом под псеудонимом (а Јонг је обожавао псеудониме) Bernard Shakey, режирао је или учествовао у више остварења: Journey Through the Past (1973), Rust Never Sleeps (1979), Human Highway (1982), Greendale (2003) i CSNY/Deja Vu (2008).
Истовремено, Нил Јанг је истакнути хуманитарац и активиста: залаже се за прелазак на електрична возила и очување животне средине, један је од суоснивача Farm Aida, традиционалног годишњег добротворног концерта за помоћ америчким пољопривредницима и њиховим породицама, помаже деци с инвалидитетом. Youngovo име везује се и за политички ангажман, његов протест против ратова и насиља манифестује се кроз музику – чувени албум „Living With War“ бескомпромисна је критика тада актуелне владе Џорџа Буша.
Јанг је за свој рад добио многе награде и признања. Постао је члан Канадске музичке куће славних 1982, два пута је уписан у Рокенрол кућу славних (први пут као соло уметник 1995, а две године касније као члан групе Буфало Спрингфиелд), Америчко музичко удружење проглашава га за Уметника године 2006, а за свој хуманитарни рад 2011. примио је Награду „Allan Waters”, иако годинама живи и наступа у Америци, веома је цењен у родној Канади, а томе сведочи „Youngtown Rock & Roll“ који је отворен у његовом родном граду Омемеју.
О књизи
Легендарни музичар и текстописац Нил Јанг овим искреним и духовитим мемоарима води нас на гитарско, хипнотичко путовање кроз своју каријеру која траје више од 40 година. Тешко извојевани мир сумира успоне и падове јединственог уметника. Ово није једна од оних аутобиографија рок звезда на које смо навикли.
Будући да ју је писао Young лично, без ghostwritera, она је у ствари зборник рефлексија о љубави, музици, дрогама, породици, а уз све то дочарава и узбудљиве тренутке његовог живота: детињство у Канади, учешће у рок буму шездесетих као члан бендова Буфало Спрингфиелд и Кросбy, Стилс, Наш & Јанг и Крејзи Хорс, политички и еколошки активизам, као и многобројне личне изазове… Своју животну причу Young нам не приповеда хронолошки. Кроз опуштено ћаскање с читаоцем, он прави скокове: од вожње у већ легендарном „морту“, преко пројекта PureTone, до идиличних тренутака с породицом на ранчу Сломљена Стрела. Интимни тон ове књиге ствара утисак који најбоље описује The Houston Chronicle: „Ово је прича коју вам приповеда добар пријатељ у мрачном бару, уз пиво, текилу и врхунску музику из џубокса.“
„Елиптична и лична… Књига „Тешко извојеван мир“ занемарује хронологију и заобилази свођење рачуна и пикантерије других рокерских биографија. Ипак, Јанг открива понешто и смеје се за свој рачун… Како књига одмиче, екстравагантност рокерског живота даје предност значајним догађајима из породичног живота, анализама музичких сарадњи и промишљањима о свету природе. Тешко извојеван мир је у мањој мери хроника, а у већој дневник процењивања самог себе.“
Њујорк Тајмс
„Сјајна: скромна, искрена, духовита и често дирљива… Књига Тешко извојеван мир има форму дневника, животописну структуру која даје Јангу маневарски простор док нас проводи кроз своје успомене… Најближа претеча овој књизи умногоме је ремек-дело Лоренса Стерна Тристрам Шенди из 1760…“
Вал стрит Журнал
„Инспиративна приповест о трагедији, тријумфу и возовима играчкама… Ако волите Нила Јанга, допашће вам се његова аутобиографија… У његовом приступу има хумора и заокупљености осећањима, звуком и светом душе и духа… Ово је прича једног хероја, човека који се изнова суочава с изазовима и који се и даље духовито, одважно и силовито бори да буде што упечатљивији и што оригиналнији уметник.“
Тајмс
„Пуна узгредних дигресија, непредвидивих тангенти и отворених питања док се Нил Јанг осврће на живот у 66. години… Саркастично урнебесна, јетка… Тешко извојеван мир показује да је Јанг и даље тврдоглав, бриљантан и јединствен. Не иде увек где бисте можда волели да иде, нити се задржава довољно дуго кад тамо стигне, али да ли је ико очекивао нешто другачије од њега?“
Ролинг Стоне
Остави коментар