Изложба „Фрагменти“ аутора Милана Зулића биће отворена у понедељак 18. априла у 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада.
Милан Зулић је рођен у Сомбору 1972. године. Мултимедијални уметник у области сликарства, скулптуре, видеа, фотографије и проширених медија. Излагао је на 30 самосталних изложби и преко 150 колективних (Београд, Нови Сад, Подгорица, Ријека, Загреб, Љубљана, Марибор, Пиран, Атина, Напуљ, Трст, Софија, Барселона, Ст. Петерсбург, Марсељ, Цирих, Варшава, Буенос Аирес, Санта Фе, Шилонг…). Члан је УЛУС-а и СУЛУВ-а. Више пута је награђиван за цртеж, фотографију, видео и дизајн.
„Милан слуша своје унутрашње гласове, руководи се емоцијама. Тачно је да је његов опус разгранат, чине га слике на платну, колажи, редимејди, рециклирана фотографија, редизајн, скулптуре, асамблажи, видео сензације, фотографије и још много тога још невиђеног и непоказаног, али у свему томе уочава се једна, њему само својствена особина, а то је окренутост ка финим и лирским осећањима. Иако се понекад могу наћи, трагови осврта на друштвена збивања савременог света, он се углавном креће у свом мисаоном свету, у свом стварном свету, међу предметима који га окружују и који су му инспирација, који му распирују машту и наводе да живи као уметник. Да то све има смисла, показује најновија серија радова у чијем је називу „Фрагменти“ садржан сам уметнички концепт изложбе. Фрагменти су настали од серије филмских фотографија из средине двадесетог века и од скенираних сегмената чипке из бакине шкриње. Те две теме као деталји, фрагменти прошлог времена, првобитно су укомпоновани у електронски ремикс посвећен тајновитој, попут вела покривеној, наслућујућој лепоти жене. Ова дела на свој начин већ представлјају целину у том медијском формату, међутим, у свом стилу, Зулић прави додатни искорак у корист физичког, тактилног, стварног и чулног, убедљивог доживљаја. Електронску фотографију која је реална и видљива, утискује у амбијент отиснутих фрагмената најразличитијих брижљиво и сврсисходно одабраних детаља чипке из породичног наслеђа. Иако ти детаљи (фрагменти) на неки начин садрже омаж прошлом времену, ипак су најпре средство за визуелну креацију у којој се налази префињена и нека чудна грациозност односа форме и материје, нарочито сада када су реализовани ахромијиом. У том стилу је и кратки филм „Циклус живота“ премијерно приказан на Фестивалу у Бомбају. То је анимирани филм сачињен из мноштва појединачних фотографија сваког потеза у плетењу пртље кружне чипке. Шта може да наведе уметника да са толиким стрпљењем данима фотографише, а потом да исто толико употреби времена да би фотографије склопио у филм, осим креативни жар и жеља да види како се идеја претвара у стварност…“ (Радмила Савчић)
Остави коментар