Изложба графичких радова „Човек и уметност (данас)“ ауторке Вање Игњац биће отворена у понедељак 10. априла у 20 часова у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада. Поставка изложбе траје до 23. априла.
ВАЊА ИГЊАЦ:
ЧОВЕК И УМЕТНОСТ (ДАНАС)
На трећој самосталној изложби графика Вања Игњац нуди интимни поглед на живот и уметност, непосредно увлачећи посматрача у остварења у којима смело обједињује стваралачку праксу и свакодневицу. Размишљајући о нераскидивој вези између уметности и (традиционалних) излагачких простора у којима дела постају доступна публици, ауторка се опредељује за неочекивано удвајање реалне и виртуелне стварности: она спаја галерију у којој се налазе њене графике са духовним пољима која несебично открива посматрачима. Притом, Вања Игњац врши инспиративна преплитања апстракције и фигурације: она одабира оп арт као доминантну визуелну матрицу остварења приказаних у измаштаној излагачкој соби, смештајући у њу случајне пролазнике, познанике и пријатеље, укључујући, сасвим дискретно, и себе међу посетиоце (сопствене) изложбе. Тиме јасно упућује на чињеницу да јој свет беспредметног још увек није довољан, желећи да успостави Равнотежу између уметности и егзистенције, указујући да је стваралаштво за њу Сврха и циљ живота. Ово је потврђено у свих осам графика изведених у техници линореза, које би се могле поделити у две независне целине, на основу улога које су додељене представљеним личностима. Једна целина, просторно омеђена конкретним изложбеним простором, посвећена је промишљању односа између посматрача и посматраног, између конзумената дела и њиховог ствараоца, док друга покушава да понуди публици место унутар уметности у чије је варљиве одаје позвана да ступи као на позорницу живота.
Хипнотишући црно-бели вазарелијевски квадрати који се „померају“ и „пулсирају“ пред очима посматрача, са графика постепено прелазе у излагачке собе стварајући шаховску таблу по којој се крећу протагонисти из Вањине уобразиље и њене свакодневице. Према ауторкиним речима, она жели да нагласи суштински значај који стварање има за човека, упућујући на уметност као на насушну људску потребу. Уметност и њен творац не постоје без публике: посматрач обликује и довршава уметничко дело, вршећи коначан одабир између онога што је за њега допадљиво или што ће, једноставно, одбацити. Црно-бели свет на Вањиним графикама симболички одређује право на индивидуални избор, на наредни животни Корак који ће омогућити реципијенту да се „смести“ у уметност доживљену као сферу повлачења и бекства или можда, као крајњег пребивалишта. Игњацева инсистира на Сличности и Једнакости изостављајући индивидуалне црте на лицима представљених особа које пушта у свој имагинаријум, остављајући отвореном могућност да свако од нас (у контакту са понуђеним графикама) замисли себе или неку драгу особу у улози гледаоца и/или критичара. У Три сегмента живота ауторка жели да избрише линију између живота и уметности и поведе нас пут идеалног света: у њему се, као у калеидоскопу, преплићу различити визуелни слојеви, а људи се лако крећу из једне у другу просторну сферу без страха да ће их на границама неко зауставити.
Дијана Метлић, историчарка уметности
О ауторки:
Вања Игњац (Нови Сад, 1992)
Студент је четврте године Академије уметности у Новом Саду, одсек графика, у класи професора Радована Јандрића. Излагала је цртеже, фотографије, скулптуре и графике на завршним групним изложбама.
Самосталне изложбе:
2015.Лице и наличје, Спомен збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
2014.Лице и наличје, Културни центар, Стара Пазова
Остави коментар