Самостална изложба „Кроз воду“ ауторке Иване Живић, са инсталацијом у простору, биће отворена у среду 12. априла са почетком у 19 часова у дворцу Еђшег, Антона Чехова 4, Нови Сад. Изложба траје до 26. априла.
Изложба „Кроз воду“ је друга у низу изложби у оквиру пројекта Културно наслеђе и савремена уметност у дворцу Еђшег, Нови Сад. Претходила јој је изложба „Савремени наратив у скулптури“, реализована у оквиру манифестације НОА2016. Идејну основу наведеног пројекта представља однос савремене уметности и културне баштине са фокусом на реакцији уметника на задати простор. Начин на који уметник по позиву кустоса, својом интервенцијом уобличава просторну атмосферу и даје специфично значење тренутку у савременој уметности, даје производ Site specific уметности настао као јединствена релација кустоса, уметника и простора.
Ивана Живић је својим досадашњим ликовним стваралаштвом уобличила препознатљиву ликовну поетику, суреалистичку, проистеклу из недифинисаног времена, између старог и новог, обједињујући имагинативно време и простор, у које смешта особе, сведоке и носиоце особина савремне реалности који се препуштају постигнутој атмосфери. Управо је тај специфичан избор тема и мотива био разлог Иванине уметничке интервенције у дворцу Ешђег са инсталацијом и преношењем комуникације са слика на простор и посматрача. Иванину изложбу „Кроз воду“ теоријски је разрадила истакнута историчарка уметности, Зорица Атић, чији текст следи.
Кустос изложбе „Кроз воду“ и
пројекта „Културно наслеђе и савремена уметност“
Биљана Јотић, историчар уметности
Ивана Живић
КРОЗ ВОДУ
Стваралачки рад Иване Живић започиње у појавном, уоченим призором и издвојеним детаљем, а завршава богатом и надреалном ликовном причом. Беспрекорно изведена уља на платну у маниру реализма и старих мајстора, суочавају нас са увреженим представама о слици и уметности, затим уметности и њеној функцији, као и местом уметника у друштву и заједници. Снолики, надахнути и вишезначни, радови из циклуса „Кроз воду“ у флуидном и преплављеном свету данашњице представљају њену личну и уметничку зрелост.
Ивана Живић серијалом „Кроз воду“ и пратећом инсталацијом „Базени“ у салонском простору новосадског дворца Еђшег чини ликовно опипљивим и проблематизује искуства затворених простора, имагинарних и стварних, у којима тражимо уточиште и сигурност, било да су јавни или приватни, простори интиме или сусретања. Радови су настали по фотографијама пливача у базену чија су тела измештена и постављена у ентеријер потпуно другачијег значења. На сликама их сагледавамо одоздо, са дна базена односно тла галерије, док их у оквиру инсталације посматрамо одозго, кроз воду. Пливање као једини вид кретања простором слике намеће снажан доживљај простора сна, док водени флуид и атмосферу подводне реалности стварају и шире из себе сами пливачи. Лакоћа и слобода покрета њихових тела је у наглашеној супротности са доживљајем заточености и самоће у простору слике.
Сценографски интерпретирани као кулисе велелепних здања, слично дворани у којој су изложени, зидови међу којима се крећемо постају простори жеља и контемплације, али и потребе за контролом и рационализацијом. Уметница комбиновањем три мотива којима гради простор слике – воде, раскошног ентеријера и усамљене фигуре, посматрача сигурном руком води у ликовну нарацију која полази од видљиве реалности. Служећи се реализмом и вишезначношћу, Ивана Живић постиже зачарану и поетску атмосферу слике коју присуство воде наглашава својим вишеструким симболичким значењима. Нестварни амбијенти такође су богати симболима, док је оденута фигура у промишљеном и асоцијативном односу са простором којим се креће без задржавања.
Ликовно путовање завршава се надреалним доживљајем појединца који је без суштинског ослонца, ваздуха и поверења у будућност. Апокалиптична димензија представа ублажена је лакоћом и лелујавошћу, непрекидним кретањем пливача који, из собе у собу, трагају за излазом из сна у посмодерну стварност из које их прати посматрач.
Зорица Атић, историчарка уметности
Остави коментар