Изложба слика под називом „Савремени иконопис“ на Трибини младих 28.10 са почетком у 19 часова.
Публици ће своја дела представити 12 уметника: Анастасија Протић, Биљана Јовановић, Горан Јовић, Ивана Петровић, Катарина Фајгељ, Љиљана Ривић, Мијалко Ђунишиљевић, Наташа Илић, Никола Сарић, Светлана Седлан, Вишња Деврња и Неда Ковинић.
Добро Дошли!
Тежиште изложбе „Савремени иконопис у Србији“ је на стилској групи таквих модерних икона, које доносе оригиналност и нове ликовне вредности у контрасту с радовима који суштински остају у домену реплике. Такође доприносе тежњи да савременом иконопису буде признат потенцијал да (поново) буде уметност, а не само копија или сувенир.
Овде се византијски узори доживљавају више као јасно препознатљив елемент црквеног континуитета, него као циљ или пак јединствени извор надахнућа. Одатле се аутори, по питању стила, мање или више, разликују међу собом, а конкретна ауторска решења најчешће настају кроз мешавину већег броја разнородних стил(изациј)ских исходишта из оквира целокупне историје византијске уметности, са оним елементима савремене уметности које су аутори пропустили кроз призму сопственог црквеног искуства.
Оваква нова ликовна решења не утичу негативно на православност богословске поруке коју те иконе преносе. Напротив, чине је савременом, динамичном и аутентичном јер сами уметници, поред академског ликовног образовања, опитно познају и литургијско-евхаристијски живот, суштински елемент православне духовности.
Ова изложба је прилика да се на једном месту окупе и презентују своје радове академски сликари из целе Србије који се више година баве темом иконописа, и спајајући традиционално и модерно чине да иконопис не само траје него и напредује. Аутори чије ће иконе бити представљене имају дипломе уметничких академија и долазе из урбаних средина.
Узевши средства савремене комуникације у руке, ова генерација уметника похитала је да по свеже отвореној васељени културне историје прикупља оне плодове који су јој по ауторској процени (у естетском и богословском смислу) припадали. Заиста је тешко устврдити да средњовековни мајстор не би урадио то исто, уколико би му било понуђено, али је факат да аутор из трећег миленијума – би.
На тај начин сведоче да је однос традиције и савремене културе у живопису могуће осмислити изнова, на неограничено много креативних начина, управо на онолико начина колико је и аутора.
Остави коментар