Представа „Мајке“ биће изведена у уторак, 10. марта у Великој сали Културног центра Новог Сада, с почетком у 18.30. Представу је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије, а она је настала у продукцији Удружења Уметничка Утопија – УУУ, уз сарадњу са културним центром МКМ и Битеф театром. Цена улазнице је 700 динара. Карте се могу резервисати на билетарници или путем броја телефона 062 791 120.

Представа пропитује и трага за суштином одговора на питање бити или не бити мајка кроз ликове Мајке, Пра-мајке и Пост-мајке, три генерације жена, у извођењу Марте Келер, Сање Крсмановић Тасић и Јоване Михић. Концепт, текст и режију представе потписује Сања Крсмановић Тасић, а музику уживо изводи њен аутор, Југослав Хаџић. Костимографкиња представе, у сарадњи са Хлеб театром, је Оља Стојановић, док је за тотал дизајн задужена Анастасиа Тасић.
Представа трага за суштином мајчинства, појмовима који су у мајку уткани, као што су брига, кривица, нежност, али уједно даје и критику институционализованих пракси материнства у савременом друштву, потрошачког контекста трудноће, мајчинства, одрастања, као и националног страха од беле куге.

Фото: Сара Ревишин

Хлеб театар
„МАЈКЕ”
Текст, концепт и режија: Сања Крсмановић Тасић

Крива сам што не бринем
Крива сам што превише бринем
Крива сам јер не спавам јер чекам
Крива сам што спавам што сам уморна

Крива сам што нећу да одрасте
Крива сам што желим да одрасте

Крива сам јер га превише мазим
Крива сам што је страшно размажено
Крива сам што сам строга мајка
Крива сам што сам превише блага
Крива што не знам да будем мајка
Крива што сам мајка

Кроз визуру три генерације жена, које могу бити бака, ћерка и унука, или симболички ликови Прамајке, као архетипа, свих мајки, Мајке садашњости, остварене у својој улози, и Постмајке, младе девојке која је на прагу мајчинства, мајке будућности, која сагледава све предности и мане мајчинства уз дилему “бити или не бити мајка”, проговара се о мајкама и мајчинству.
Све песме, од оперских арија до нежних успаванки се изводе уживо, уз музичку пратњу Југослава Хаџића који је и аутор музике за представу.
Представа трага за суштином мајчинства, појмовима који су у мајку уткани, као што су “брига”, “кривица”, “нежност”, али уједно даје и критику институционализованих пракси материнства у савременом друштву, потрошачког контекста трудноће, мајчинства, одрастања, као и националног страха од “беле куге”.

Улоге:
Мајка: Марта Келер
Пост-мајка: Јована Михић
Пра-мајка: Сања Крсмановић Тасић

Музика: Југослав Хаџић
Костим: Хлеб театар и Оља Стојановић (ВИВИД)
Сценографија: Никола Тасић
Израда сценографије: Столарија АРБОС
Реквизита: Бојан Голубовић
Дизајн програма и плаката: Анастасиа Тасић ПР и протокол: Славица Хинић
Шеф технике: Љубомир Радивојевић
Инспицијенткиња: Маја Јовановић
Светло: Драган Ђурковић и Игор Миленковић
Тон: Мирољуб Владић и Југослав Хаџић
Гардероберка: Марта Наранчић
Декоратери: Горан Гавранчић, Александар Маринковић, Владан Милошевић

Продукција: УУУ-Уметничка Утопија и Хлеб театар, уз подршку Битеф театра и Културног центра МКМ
Подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије

Мајка је свачија домовина. Мајка је универзална категорија свих људских бића, од памтивека. А опет, “свака мајка није од кајмака”*, и можда будућност крије одлазак из заједничке нам државе Мајчинства.
И то ће се ускоро десити. Нестаће та једина спона која нас веже, то да смо изашли сви из утробе неке жене. Да нам је заједничко порекло Мајка. Постаће нова тема апгрејда после паметних справа, кућа и возила. Ускоро ће се производити машине са облим вратима налик на веш машине, кроз чије стакло ће се пратити развој и напредак ембриона храњених кроз цевчицу закачену за трбух проћишћених и проверених гена, ослобођених свих наследних болести али и особина које ће се сматрати непожељним.
Оно што следи је нова издаја и подела, оних које је мајка изнедрила, и оних које је машина.
Ова представа је посвета мајци. Не само оној посвећеној, брижној и доброј. Свим мајкама храбрости и кукавичлука. Мајкама истрајавања и одустајања, мајкама које су уткане у нама, било ког да смо пола и опредељења.
Овa представа је о рађању и умирању мајке, и њеној бесмртности.
Овa представа је о љубави.

Сања Крсмановић Тасић
(*Мони де Були)