Изложба слика Николе Радосављевића под називом „Утопија” биће постављена у петак 08. маја у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 18. маја. 

Ускоро, све ће ово нестати

,,Silence is like an island in the middle of a turbulent ocean”

M. Abramović, Manifesto

Како се у свом технолошком и теоријском конструкту циклус ,,Аурора” ближио крају, мислио сам да сам испустио идеју, да је поетски налет надјачао и мене и медиј у којем сам је извео. Као циклус који је започет на истраживању штампања вишебојне суве игле великог формата, и истраживања алата којима све сува игла може да се ради, сам рад је реаговао на мој простор, време и емоцију више него што сам ја контролисао њега. Слободно могу да кажем да сам током овог процеса само изводио оне ликовне односе који су се сами наметали. Интроспекција и интересовање за технологију штампе били су кључни водичи током овог трогодишњег периода истраживања.

Права истина зашто се ,,Аурора” приближила свом крају је чињеница да је постало неподношљиво изнова преживљавати оне сусрете са реалним местима приказаним на њима, који су врло често, иако представљени као места уточишта, били места трагедије. Нисам ни био свестан колико је интимног ужаса било учитано у ове радове чији су називи сами по себи иницирали исцељење, обнову, мир и заједништво.

У потреби да зацелим сва болна места која сам отворио у последњих неколико година, креирао сам пејзаж постављен на темељима реалних места од важног значаја за мене. Ове просторе сам публици понудио као потенцијалне инструменте за бег од стравичне реалности у којој се налазимо, као симболични вид исцељења јавности која врло често изостаје из скоро свих уметничких формата. На тај начин постављени пејзажни простор формулисао је интимне портале који су измештали публику дајући јој простора да се самоспозна, боље разуме, удружи и покрене на деловање. Сузбијени друштвеним феноменима отуђења и заборава, сведоци смо, а и актери, доста разуђене атмосфере када говоримо о блискости и приањању човека за човека. Као људи, изгубили смо контакт са природом, са својим ближњима, а потом и самима собом. Све мање се волимо и поштујемо.

Средином деведесетих сећам се да ме је мајка често водила у шетњу до оближње шуме, надомак места где смо живели раније. Имао сам непуних пет година, и тих неколико лета пре бомбардовања 1999. године а после рата с почетка деведесетих, сада ми се чине као временска утопија коју је један од мојих родитеља желео да подели са мном. Иако је мајка волела природу и разумела је, ово време смо проводили у њој како би се сећања на претходне ужасе, прогоне и крвопролића заборавила или потиснула. У нади да ћемо оздравити, да ће нам бити боље, нисмо ни слутили да се још један ужас приближава, а након њега још један, па још један.

Зашто смо икада дозволили да ико узурпира наш мир? Ко су људи који су нам наметнули теорију живота састављену од борбе за превласт и лична добра?

Као дете деведесетих чије детињство остаје растрзано између два рата и бива обележено губицима и недостатцима несагледивих размера имао сам природну потребу да се склоним и заштитим на једини начин који сам знао. Пречишћавањима познатих места у нове просторе покушавао сам да природи доделим њен чист и нетакнут облик који је моја врста нарушила. Свестан да се уточишта пружају само онима који их траже, кроз ове радове тражио сам просторе за свакога ко разуме да ово друштво не напредује. Да ово друштво не ради за колективно добро. Да ово друштво не брине о нама. Да ово друштво користи термин ,,одлив мозгова” а заправо врши ,,прогон”. Све параметре и сав морал који и ако смо икада имали, више их немамо ни у идеји.

,,Аурора” је природни феномен севера који расветљава најмрачније пределе оковане ледом. Овај феномен узет је као полазиште у раду за истраживање светлосних односа ликовног дела. Све то време истраживања, подсвесно, расветљавао сам једну ширу идеју о друштву које само себе прогони и ставља у мрак. Кроз позицију пасивног посматрача покушао сам да сагледам и наслутим она места у нама која ће нас једнога дана окренути једне ка другима, а не ка приземним, монетарним и материјалним посредствима.

Никола Радосављевић

О аутору

Никола Радосављевић рођен је 1991. године у Ужицу. Основне и мастер студије завршио на Факултету примењених уметности у Београду, атеље Графика и књига, 2015. године. Докторирао на студијама Факултета примењених уметности у Београду, Одсек примењених уметности и дизајна, 2020. године, на тему Књиге уметника и новомедијских графичких пракси.

Добитник је више од двадесет различитих награда и признања из области цртежа и графике, од којих су посебно значајне:

– Награда Учитељског факултета у Ужицу, на XI Међународном графичком бијеналу суве игле, у Ужицу, 2013.

– Специјална награда жирија за иновацију у стрип-уметности, Међународни салон стрипа, СКЦ, Београд, 2014. и 2016. Награде су додељене за уметничку књигу.

– Био је део тима који је освојио Златну медаљу Прашког квадријенала, For provoking a dialogue, националног наступа студентске секције, Праг, Чешка, 2015.

– Награда ФПУ за најбољи графички лист на мастер студијама из Фонда „Михајло С. Петров“, МПУ Београд, 2016.

– Награда за допринос техници суве игле и графички лист, VI Међународни бијенале EX LIBRIS-a, Историјски архив, Панчево, 2016.

– Награда на 28. Регионалном ликовном салону у Ужицу, Градска галерија, Ужице, 2016. Награда је додељена за цртеж великог формата.

– Плакета за допринос, Светско бијенале цртежа, Остен, Македонија, 2017.

– Прва награда на Јесењем ликовном салону у ЦЗК „Масука“, Велика Плана, 2017. Награда је додељена за графику Свети додири.

– Прва награда и награда публике за уметничку књигу Међународног салона стрипа у Ваљеву, Центар за културу Ваљево, 2018.

– Награда Међународног бијенала колажа, Центар за културу Војводине, Нови Сад, 2018.

– Награда за графику на Међународној изложби Нишког графичког круга, Павиљон у Тврђави, Ниш, 2019.

– Награда Youth Heroes EXIT Фондације за културу и уметност, 2019.

– Награда Светског тријенала графике малог формата за технолошки допринос и ликовни домен, Урал, Русија, 2019.

Учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Холандија, Немачка, Кина, Швајцарска, Русија, Бугарска, Македонија, Мађарска, САД, Индија, Грчка…).

До сада је организовао тридесет једну самосталну изложбу по конкурсу и позиву (Београд, Нови Сад, Панчево, Сомбор, Котор, Краљево, Кикинда…).

Стипендиста неколико различитих фондова. По избору уредника рубрике магазина ELLE „39 најуспешнијих млађих од 30”, сврстан у најуспешније младе људе у земљи, област визуелних уметности, новембарско издање, 2016. године. Учесник графичке колоније „Графика 2016” и „Графика 2018”, Центар за културу Смедерево. Финалиста клуба СУПЕРСТЕ у области визуелних уметности, фондација Ерсте банке за 2014.

На тему „Књиге уметника и примене новомедијских уметничких пракси“ одржао низ јавних предавања: Народна библиотека Србије; Галерија „Жад”, Музеј примењених уметности; Мала галерија ДКСГ, Нови Београд… Учесник Међународног симпозијума у оквиру Међународног бијенала графике, Дом културе у Чачку, јавно предавање на тему „Мултиоригинала – књига уметника, цртеж и публика“.

Део сазива Ликовне колоније Власина 2019. године, у организацији КЦ Лесковац, на позив селекторке сазива, Нине Тодоровић.

Члан УЛУС-а, графичка секција.

Члан УЛУПУДС-а, графичко-сликарска секција.

Члан УВУУ-а, графичка секција.

Бави се графиком, цртежом и књигом уметника.