Изложба слика Горана Митића у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, моћи ће да се погледа од 20. јула до 03. августа.

Горан Митић, посредник између празнине и тамног вилајета

„Ништа се не може упоредити са добром сликом на којој нема ничега“

Марк Ротко, 1943.

„Млади сликар Горан Митић није до сада водио дневне белешке о далекој прошлости својих слика, али се сложио са мном и мојим предлогом да уз неколико речи које ћу прибележити о његовим радовима додам и наведену мисао чувеног сибирског сликара Марка Ротка, кога је преузео Њујорк, да су најбоље оне слике на којима нема ничега.

Ничега, осим пророчке снаге као у доброј музици. Кад год бих говорио о сликарима који вуку енергичне узајамне потезе четком, правећи „фашине“ притегнуте опутама које их снаже и чине убојитијима, сматрао бих да поседују снагу Игора Стравинског који својим капричосима ломи сибирски лед, или моћ Модеста Мусоргског који клавиром енергично црта слике за изложбу или Велики кијевски сабор, чекајући Равела да их оркестром обоји.

На Горановим сликама најгласији су дуги, опори серважи, затим мрље и остали цртачки атрибути, готово редовно сучељени бескрају белине, док приповедају о лому енергије која се ослобађа из утробе овог црног космоса, који ипак тоне и тоне вољом и моћи дубоког безнађа.

Лице и наличје, chiaro scuro су оне карактеристике које на први поглед скрећу пажњу на Горанове драматичне слике и цртеже.

Шта су заправо његове слике?

Виђене су у натпису једног „судије“ као контраст текстура и линија, које повремено стекну самосталну визуелну вредност. Овим описом, међутим, слике су само постројене и разврстане као регрути. Групно.

Пажљиви посматрач запазиће да млади сликар Горан Митић поседује ретку астролошку вештину да се сећа „унапред“, да антиципира догађаје који су ту, више наше главе и прете нам.

Можда су његове слике општи лапидаријум остатака коначног и очекиваног армагедонског боја.

Горанове слике су јасно подељене, са једне стране на тамни адски вилајет, тартар који кључа тамним флекама и палаца фашинама које шибају свет, док са друге стране имамо белину другог дела слике, која срећом полако тоне у тамнину адског вилајета, у сопствени тартарски муљ.

Овај знак оптимизма ‒ премоћ светлости над мраком ‒ уписује Горана у спасиоце  и велике добротворе људских надања. Отуда његова сагласност са спокојем Марка Ротка који на својим сликама слави лепоту ничега, која се спокојно таложи на пучини његових слика ‒ као када вече пада на спокој одлазећег дана.

Иако по цртачкој неурози више припада цртачима Цао Вукију и Масону, срећом  преовладава она сагласност са загонетном белешком Марка Ротка из ратне 1943. године о лепоти племените доколице и спокоја једне празнине препуне ‒ ничега.”

Миодраг Анђелковић Даја

О аутору

Горан Митић, рођен у Нишу, 1989. године. Завршио Средњу уметничку школу 2008. године, у Нишу. Дипломирао на Факултету ликовних уметности Универзитета у Нишу, на Одсеку за сликарство, 2012. године у класи професора мр Катарине Ђорђевић. Мастер-академске студије завршио 2013. године на Факултету ликовних уметности у Нишу.

Приредио је седам самосталних и учествовао на педесет и осам групних изложби у земљи и иностранству.

Самосталне изложбе:

1. Ниш, Галерија Арт55, изложба слика и цртежа ,,Имагинарни свет”
2. Ниш, Концертно-изложбени простор Факултета уметности, изложба слика
3. Књажевац, 52. Фестивал културе младих Србије, изложба слика
4. Галерија Завичајног музеја Књажевац, изложба слика и цртежа
5. Ниш, Галерија Арт55, манифестација Ноћ музеја, изложба слика ,,Трагови сумрака”
6. Ниш, Галерија СЛУ – Павиљон у Тврђави, изложба слика и цртежа
7. Ниш, Галерија клуб Академија, изложба слика „Парче слободног неба“

Учесник Летње школе мозаика у визиторском центру Теодора у Царичином граду код Лебана.

Учесник Ликовне колоније Сићево 2015.

Учесник Ликовне колоније Погановски манастир 2017.

Учесник Ликовне колоније Ластва у Требињу, Република Босна и Херцеговина, 23‒30. 08. 2019.