Изложба Маје Гајић „Ожиљци“ моћи ће да се погледа од 16. до 27. новембра у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите, или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.

Ожиљци

Свака органска форма има опну која јој служи као заштита и као граница, физички контакт са окружењем или баријера између унутрашњег и спољашњег света. У физичком смислу то може бити кора, кожа, љуштура, док је у психолошком смислу то избор гардеробе, шминке, фризуре, начин говора, понашања, енергија. Штитимо се и одбрамбеним механизмима, често несвесним.  Бирамо како желимо да изгледамо у зависности од тога како желимо да нас други виде, шта желимо да сакријемо, шта да истакнемо, и од чега да се сачувамо. Освешћивањем одбрамбених механизама, сецирањем сваке болне тачке или ране, анализом сваког сегмента личности, чинимо да овај механизам одбране нестане и рана се прочисти.

Болна сећања и емотивне ране остају, видне – свесне, или оне друге, прикривене – потиснуте или заборављене. Оне утичу на целокупни емотивни склоп, што резултира принципијалним уверењима, лошим реакцијама, очекивањима и предубеђењима, погрешним изборима и самим тим, новим повредама које временом постају ожиљци. Психолошком терапијом можемо ревидирати и фокусирати одређену рану – догађај, ситуацију и преиспитати је. Стављајући је под лупу откривамо нове аспекте старих ожиљака, сазнајемо о себи и учимо нове начине живљења. У свакој следећој сличној ситуацији, кад би след околности наводио на стару ситуацију, захваљујући наученом можда ћемо умети да га препознамо, применимо ново, свесно понашање очишћено од негативних емоција. Ми се мењамо кроз свако ново учење и примену знања, и сваки дан постајемо неко други, нова целина, састављена од оних истих старих повреда, истих искустава, али сада реструктуирана, боље постављена, чвршћа.

Када скинем ожиљак с дрвета, чвор који се направи на месту где је дрвету одсечена грана или на неки други начин оштећена кора, онај следећи који се формира уместо старог, нови чвор, бива све мање упадљив, све је правилнији, све савршенији, као посебна врста дискретног плода, специфичног за свако дрво, чак и исте сорте. Ипак, ако бих други, трећи пут одстранила исти чвор, сваки нови био би све дискретнији док коначно не почне да изгледа као да је одувек био део коре, а не резутат трауме. За такаво прилагођавање су потребне године, па чак и деценије.

Емотивне ране, као и ожиљке на кожи немогуће је залечити, они временом само мењају облик или интезитет. Издвајањем чворова са коре дрвета и аплицирањем на платно, посматрањем и стављањем у нови амбијент, они добијају нову стварност, нову улогу, постају тродимензионални цртеж, сам себи довољан.

Исцртавањем ових чворова, као и опни органиских форми, њиховим проучавањем до тренутка апстраховања, понављам њихов пут тражећи нове начине размишљања.

Бележим ове студије продуцирајући сваки сегмент као идеју за графички лист. Колорит преузимам из природе која се може наћи непосредно око нас. Претходних година је моје истраживање водило проучавању органских форми. Кроз дугогодишњи процес цртања заокружујући једну целину дошла сам до графичког приказа својих истраживања. Све ово ме доводи до продукта који има за циљ ликовни склад, а који за свој почетак узима нешто тешко, засновано на трауми. Ипак, ни једна кора не би била занимљива да нема неправилности, ожиљке и камуфлаже. Траума резултира пријатним визуелним искуством.

О аутору

Маја Гајић je рођена 1991. године у Новом Саду. Завршила Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, смер ликовни техничар. Основне академске студије Сликарства на Факултету ликовних уметности у Београду, завршила у класи професора Чедомира Васића (2013), а мастер студије Сликарства на истом факултету у класи професора Радомира Кнежевића (2015). Похађала Летњу академију уметности у Салзбургу (Аустрија), предмет Фотографија, у класи професора Тобијаса Зелонија (2015). Исте године уписала је докторске уметничке студије на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку Сликарство. Учесник резиденцијалних програма у Оригиналној графичкој бази, Гуанлан, Кина (2016), у AGALAB Amsterdams Grafisch Ateilier, Амстердам, Холандија (2018). Од 2020. године предаје у Средњој школи за дизајн „Богдан Шупут“.

Самосталне изложбе:
2016. Галерија ’73, Београд (слике)
2017. Галерија Hass Living, Сан Франциско, САД (графике)
2018. Галерија Коларчеве задужбине, Београд (слике, скулптуре и графике)
2018. Галерија Центра за графику ФЛУ, Београд (графике)
2019. Галерија Културног центра Ковин (слике)
2020. Галерија Графичког колектива, Београд (графике)

Излагала је на преко 50 групних изложби у земљи и иностранству.

Награде и стипендије:
2011. ФЛУ за цртеж прве године основних академских студија
2015. ФЛУ „Риста и Бета Вукановић – сликари“
2014. Међународна изложба студентске графике  Grafična pomlad, Марибор, Словенија
2014 – 2015. Стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“
2015 Стипендија за студенте уметности Источне Европе, од Аустријске савезне канцеларије и Интернационалне летње академије у Салзбургу
Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја:
2011 – 2014. Годишње стипендије за најбоље студенте
2015 – 2016. Стипендија за изузетно надарене студенте
2016 – 2020. Стипендирање студената докторских академских студија