Изложба Милана Ж. Коњевића „Присуство одсутног – одсуство присутног” моћи ће да се погледа од 21. јуна до 2. јула у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, уз прописане мере заштите или на линку Виртуелне галерије ликовног програма.
ПРИСУСТВО ОДСУТНОГ – ОДСУСТВО ПРИСУТНОГ
Екстремна количина података о истом, свакодневно попуњава наш физички и ментални простор у времену информатике. Где настаје засићење примљених информација? Питање је где је граница засићења и да ли постоји потенцијална могућност самопоништења својим „бесконачним” понављањем (преклапањем).
Фотографски, креативни поступак који користим сажима цео период развоја фотографске технике, од предфотографије (камера обскура) до дигиталне ере. Реализујем рад кроз мултипликовану слику насталу истовременим коришћењем великог броја рупица (као на камери обскури) пројектованим на сензор дигиталног фотоапарата. Пројекције у ствари нису исте, већ је за по мали отклон померена визура једна од друге. То значи да ни угао виђења (пројекције) није исти па ни преклопи нису исти. Сваки центар (објектив – рупица) има различит (многоструки) међуоднос са сваком пројекцијом што истовремено истиче реалитет, специфичност и јединственост свих прожимања.
Мултипликованом сликом засићујем простор слике дистанцирајући се од могуће крајње границе апсолутног изједначавања – једног тона.
Титрај, устрепталост који проистиче из начина рада побуђује тек наслућивање садржаја, креирајући другу стварност, где фотографија прелази у виртуелни свет убрзаног времена и згуснутог простора.
Путања убрзања и засићења информацијама непрекидно превазилази актуелни тренутак што структури „бесконачне” умножености даје неслућена суочавања у разумевању и доживљају себе и динамике света у којем живимо.
Милан Ж. Коњевић
Милан Ж. Коњевић (1964, Перлез) oсновне академске студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду, Департман ликовних уметности на студијској групи – фотографија (2016). Студент је Мастер студија – модул Цртање, на Академији уметности у Новом Саду. Аутор је фотографија у публикацијама: ,,Светска баштина Србија”, Министарство културе РС, РЗЗСК (2010. и 2017), ,,Културна добра Новог Сада”, ЗЗСКГНС (2009) и ,,Архитекта Ђорђе Табаковић”, Владимир Митровић, ПЗЗСК (2005).
Остави коментар