“…Izuzetne muzičke nadarenosti, uz to nemirnog duha, čije je impulsivne misli, ništa manje vrckaste ideje katkad teško pratiti, još teže ih razumeti it umačiti, Cvetkovićevo slikarstvo u nekim segmentima/zapisima izmiče koherentnoj analizi. Nije ga lako pojmiti niti pročitati njegov kontekst, čak i pored toga što mu je slika sazdana od elemenata prividno vidljivog sveta, što mu stvaranje na mah izgleda jednostavno i u skladu toga, naširoko cenjeno u krugovima ljubitelja likovnog dela. Malo je onih koji su uspeli da jednako budu prihvaćeni od stručne kritike i javnog mnjenja. On je jedan od retkih koji je te paralele dosegao predanim zalaganjem u kome nije bilo kompromisa. Prilagođavanje ukusu nije dovodio u pitanje. Držao se osvedočenog likovnog standarda. Uočljiva je njegova spremnost da ovlada svim aspektima delanja, time, razume se, poniranja u tajnovite koliko beskrajne prostore likovnog tvorenja. Repere njegovog umeća teško je sasvim osvetliti, još teže ih je smestiti u dojam nama poznatih stilskih usmerenja. To pravda podatak što je u pitanju slikar složene konotacije, čije se sopstvo ne miri sa uobičajenim shvatanjima, što ga pružaju mogući primeri u slikarstvu…”