Четврта књига прича Милорада Грујића броји шест приповедака дужих обимом, а које бисмо најпрецизније могли одредити као приповести – жанр који представља корак од приче ка роману. Могло би се рећи да у том погледу аутор наставља поетику опширног приповедања из претходне књиге прича, У помрчини архива, објављене 2010. године. С друге стране, оно што књигу Без граница везује за збирке Новосадски ноктурно и У поноћ, из неке мрачне куће негде у свету, па и за романе У засенку Дунавском сокаку и Бог Вадраца и Маџара, јесте историјски потдекст и фасцинација биографијама (стварним и домаштаним) личности које су обележиле културни и политички живот Новог Сада и Војводине у деветнаестом и двадесетом столећу. Управо покушај да се у причу смести читав један живот, да се обухвати што више детаља и протагониста, јесте оно што чини приповедачки свет Милорада Грујића динамичним, живописним и узбудљивим. Драгана В. Тодоресков

Милорад Грујић је рођен 1950. године у Зрењанину.
Објавио је књиге:
Све песме (1977)
Песме, опет (1977)
У поноћ, из неке мрачне куће негде у свету (1986, приче)
Само песме (1987)
У засенку Дунавском сокаку (1999, роман)
Шекспиров врт у Паризу (2000, путописи)
Новосадски ноктурно (2000, приче)
Бог Вадраца и Маџара (2001, роман; превод на мађарски, 2010)
Водич кроз Нови Сад и околину (2004, на српском и енглеском језику)
У помрчини архива (2010, приче)
Књижевни радови превођени на енглески, француски, немачки, мађарски, словачки, румунски, русински…
Живи у Новом Саду.