Фасцинација градовима и њена истовремена иронијска филтрација, признање усуда понављања туђих гласова и мантрична преданост старим поступцима вишегласја, те дуга прозна реченица савијена неколико пута у исто толико стихова – све иде у прилог двострукости као основном поетском моделу Зорана Ђерића, које је у овој збирци резултирало децентном одбраном сопствених поетичких начела, зрелошћу иронијског промишљања и маштовитошћу у хибридизацији исказа. Ако песме и нису убедљив одговор на задатости лирике у изворном смислу, оне дискретно потцртавају њене кључне особине уочене просејавањем Ђерићевог искуственог блата кроз густо сито читаоца српског поетског писма у времену данашњем. Оне су виспрени и суптилни одговор интелектуалца, у исти мах светског путника и читача-монтановца, који баштини (пост)модернистичко поетско искуство претапања слика и догађаја, али који дискретно указује на импресију као кључан датум у аутобиографији, у уметности уопште. (Драгана Белеслијин)

О АУТОРУ

Зоран Ђерић (рођен 1960). До сада објавио следеће песничке књиге: Талог (1983), Зглоб (1985), Унутрашња обележја (1990), Сестра (1992), Одушак (Химноде, 1994), Воглио диментицаре тутто (изабране песме, на италијанском језику, Бари 2001), Азбо виде (Азбучне молитве, 2002) и књигу изабраних и нових песама: Наталожено, Нови Сад, 2007. Сачинио избор из пољске емигрантске поезије – Поwрóт до дому/Повратак кући (2002) и изборе: Васкрс у српској књижевности (2006, 2010) и Божић у српској књижевности (2007). Објавио десетак монографија из области књижевности, позоришне и филмске уметности. Превео више књига са руског и пољског језика (Владимир Набоков, Данил Хармс, Витолд Гомбрович, Кшиштоф Варга…).