Dobar dan ti želim „nepoznati gostu”

„…figuralnost predstavlja silaženje umetnika sa nebeskih visina, kada se samo imaginacijom dokučivao lik boga,
ili bogova sa svima izrazima dobrog i zla…”

Sreten Stojanović, „O umetnosti i umetnicima”, 1952.

Pokret je jedno veliko poglavlje u umetnosti grafike. Da bi se izrazila njegova lepota potrebno je i tehničko znanje i velika senzibilnost koju može imati samo neosporni talenat. Ono što čini osnovu svake vizuelne umetnosti uopšte, a to je gledanje i zapažanje, čini i osnovu za shvatanje lepote pokreta. NJega treba uočiti, usaditi ga u dušu i tako ga preneti na grafički list – inače je nemoguće raditi! Poznato je da velikim umetnicima čak ni voće nije dovoljno dobro „poziralo”, jer se lagano sušilo, a time menjalo boju i oblik. Zato je nemoguće osloniti se samo na model i stoga umetnik mora ne samo da vidi, već i da oseti i proživi ono što želi  da oživi.

Proživeti i tako oživeti portret i psihologiju lika je posebno zahtevna poetika u grafičkom izrazu. Složene tradicionalne tehnike u grafičkoj umetnosti mogu ograničiti ekspresiju lika. Bilo je vremena kada su predstavnici izvesnih pravaca i škola naneli figurali u grafici ozbiljne udarce, svodeći portret na izveštačene i šture linije. Zato je bilo potrebno stvoriti ozbiljan balans između htenja umetnika i njegove veštine grafičara da bi se postiglo ono što, primerice, vidimo u suvim iglama ciklusa „Div”.

„Divovi”, „Robovi”, „Posmatrači” – svetlost, simultanitet akcije dualnog kolorita, vladanje ritmom. Rečju, pokret u svojoj nezaustavljivoj energiji kao proces ispitivanja psiholoških procesa, ili onoga što Meterlenk zove „nepoznat gost”. Po svojim jasnim i određenim sredstvima izražavanja grafika se u ovom slučaju pokazala kao efikasan umetnički jezik za poetiku figuralnosti. Ovi listovi su tako snažni i uzbudljivi sadržajem, tako visokih poetskih i izvedbenih kvaliteta, poput Sviječnjakovih i Detonijevih grafika, ili, moj je lični izbor, Hegedušićevih crteža.

Izražena jezikom pristupačnim svima, zadojena pročišćenom formom ljudskog obličja i njegove psihologije, utekla od danas prečeste proto – estetike, ova serija grafičkih listova pokazuje dve stvari: espresivnost sa direktnim delovanjem i majstorstvo tehnike.

„Još nije dovoljno jasno”, napisao je Edmond Fleg, „Koliko pokret može doprineti predstavljanju psihološkog života. On adekvatnije izražava od reči, jer naš unutrašnji govor nije govor reči, već govor slika i asocijacija”.

Slađana Palčić

BOJAN OTAŠEVIĆ – biografija

Rođen je u Kragujevcu 1973. godine. Diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1998. , a magistrirao 2001. godine u klasi Biljane Vuković. Član ULUS-a od 2000. godine. Samostalno izlagao na 30 izložbi u Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Smederevu, Rumi, Užicu, Vrnjačkoj banji, Požegi. Čačku, Novom Sadu i Kvebeku (Kanada). Grupno izlagao na izložbama u zemlji i svetu, u Japanu, Italiji, Makedoniji, Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Švedskoj, Češkoj, Francuskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Španiji, Kanadi, Koreji, Norveškoj, Meksiku i Kini. Dobitnik je velikog broja nagrada iz oblasti grafike i crteža. Docent je na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu na Odseku za Primenjenu umetnost.