На овој изложби Фриц Рупрехтер нам презентује серију својих новијих слика које се настављају на опус који је оствариван током последњих неколико године. Дакако, и у овим његовим новим геометријским сликама постоји ехо неопластицистичких принципа установљених епохалним сликарским концептима Мондријана (Piet Mondrian), Дусбурга (Theo van Doesburg) и других. Рупрехтер у својим сликама константно сугерише идеје склада и хармоније, одлучан да управо те принципе наметне свом посматрачу али и целокупном друштву “забављеном” свим тим заводљивим конзументским сликама које доминирају актуелном билбордовском “иконосфером”. Те слике су уз то прилично “немилосрдне” јер су, осим што су углавном машинског или компјутерско-технолошког порекла, увек постављене са добро прорачунатим циљем да нас натерају на најразличитије обавезе, поступке и односе, јер агресивно атакују на наш духовни мир, на наше емоције, јер утичу на најразличитије животне ситуације. У том и таквом контексту слике Фрица Рупрехтера испуњавају једну сасвим другачију мисију: оне нам дарују искрену, тиху, умирујућу, чак некако свечану и елегантну пиктуралну естетику и поетику; оне нам обезбеђују наду и поверење у стваралачке потенцијале човека и уметника. А управо такво сликарство нам је данас потребно. Јер: “уметност не може променити свет, али се ради о томе да га може учинити бољим и сношљивијим” (Достојевски). Сава Степанов

БИОГРАФИЈА – Фриц Рупрехтер (Fritz Ruprechter)

Рођен је у Матрају, у источном Тиролу, 1950. године. Сликарство је студирао у Бечу, а касније у Гринингену, у Холандији, од 1972. до 1975. године. Провео је пола године на стручном усавршавању и у ирском граду Корксу. Учествовао је на бројним групним и самосталним изложбама у Аустрији, Немачкој, Чешкој, Пољској, Италији, Холандији и Јапану. Ове године ће одржати чак три изложбе у Србији, од којих једна и Београду, а две у Новом Саду.