Антологија која је пред вама јесте моје могуће виђење прозе настале на румунском језику у Војводини у другој половини двадесетог века. Намера ми је била да између корица сакупим дела која су створена у одређеној седини и у одређеном периоду да би и читалац који не говори језик на ком су писани оригинали имао увид у ком смеру су се кретала интересовања мањинских аутора. Сигурно је да овом антологијом ни близу нисам обухватила све што је вредно у прозном стваралаштву, јер ми није била намера да се даје вредносни суд (ја нисам књижевни критичар). Покушала сам да информишем читаоце о прози насталој на румунском језику јер се показало да књижевно преводилаштво и издавачи све мање пажње поклањају „малим књижевностима“, нарочито књижевностима насталим у нашем окружењу, а поготово прозном стваралаштву. Поезија је увек лакше нашла пут и до читалаца и до преводилаца те се срећемо с једним парадоксом: по свим истраживањима показатељи су да се проза више чита, а ипак је поезија та која се више преводи.

        Тематски низ прозних остварења углавном се задржао у оквиру румунске заједнице, на локалном и регионалном плану, на обичајима и традицији, ткајући прозно штиво као причу са поруком, управо за румунског читаоца из одрђеног региона. Наши аутори су се задржали у оквирима своје заједнице не само тематски, већ и језички; мало је њих марило за токове прозе у ширем (књижевном) окружењу, као и за представљање исте другима. …

Илеана Урсу