Изложба „Цртице о радовима“ ауторке Милијане Радовановић биће отворена у уторак, 26. новембра 2019. године у 19 часова, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и трајаће до 2. децембра.

Милијана Радовановић је академски сликар, професор ликовне културе, дипломирани библиотекар. Расла у Рашкој, живи и ствара у Врбасу. Изразити хуманиста и стваралац, немуштог језика поета, неко ко активно ствара од 1993. године на овим просторима. Ово је њена двадесета изложба  и на неки начин сумирање рада од деведесетих до данас. Садашњи радови су логичан наставак . Од цртежа до слика углавном се бави проблемом фигурације у дводимензионалном простору папира, платна, лесонита, али поставком често искаче у простор и прави објекте од истих. Њени се радови уклапају као вода. Енергија  воде која носи трагове камења. Ово је други пут да се појављује у простору Културног центра Новог Сада. У Католичкој порти направила је инсталацију у оквиру Инфанта 1997. године. Посебно радозналог  и аналитичког темперамента, њен ум се том приликом позабавио калдрмом  и оживео је  цртежима који су ликовне познаваоце могли подсетити на египатску архитектуру, на Храм краљице Хатшепсут, на песак времена,  на Бранкузијеву главу, заметак, семе свега које се опире гравитацији да би расло, да би цветало, да не би прекинуло нагонски, сасвим нормалан ход. Спајајући личну заинтересованост, темперамент и уобличавајући форме на граници је између апстрактног, друштвено-провокативног и модерног –мотивом, а приступом на неки начин сакралног сликарства. Византијско плава која је прогони, сигурно, донеће још много плодова. Издужења и аскетизам њених модела нису намерни него последица притиска који види, осећа и који је наметнут. Вертикалним линијама, облицима који секу небо да чувају оно што је битније, скривено. Да чувају раћање, да чувају  све. Да ли нас  технички усавршенији свет приближава или удаљава од природе човека, да ли нас савремено ипак враћа старом, коренима  цивилизације?  У континуитету, уочавамо органску нит из које једно из другог проистиче и  тиме припада  групи упорних едукатора што показује и у личном животу. Зашто живети у мрежи, кад се може слободно међу коренима дрвећа? (Аватар). Њени Аватари, углавном женског облика, припадају овом свету али и неком другом ког знамо од  много раније. Платна која ће тек насликати можда имају већи укус апокалипсе, луђи одговор ако се посматрач не умоли на разумевање мирног и дипломатског визуелног есеја. Ту границу измећу арт-брута и фине ироније носи образовањем и достојанством. Од критике често одустаје, јер како каже објашњавајући деци, својим полазницима часова цртања, џедај, цртач, стваралац,  не користи своју моћ за напад, но искључиво за учење и одбрану; он/она нема времена за рушење кад се зидати треба и мора.

Милијана Радовановић вас позива на 20. изложбу њених радова у којој можете учествовати и питањима уживо. Изложбу ће отворити академски сликар Лазар Марковић.