Изложба Драганa Теодоровићa Зекe „ТО ЈЕ БИЛО НЕКО ЛЕПШЕ И СРЕЋНИЈЕ ВРЕМЕ” биће отворена у понедељак 19. јуна у 20.00 часова у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Изложба ће моћи да се погледа до 27. јуна.

Драган Теодоровић Зеко
Самосталне изложбе:
2006. Народни музеј, Крагујевац
2007, 2010. Галерија Мацола, Мећавник
2007. Галерија Културног центра, Параћин; Opera Bastille, Париз, Француска
2009. Српски културни центар, Париз, Француска
2010. Галерија L’Art Brut, Париз, Француска; ЛТГ Галерија, Бања Лука, БиХ
2011, 2022. Галерија O3one, Београд
2011. Арт галерија СКЦ, Крагујевац; Галерија Европски кутак, Ниш; Национални музеј киноматографије, Лођ, Пољска; Галерија Dea Orh, Праг, Чешка
2012. Галерија Delle Colonne – Биоскоп Едисон, Парма, Италија; Галерија Orsai, Буенос Аирес, Аргентина; Галерија Културног центра, Лакташи, Босна и Херцеговина; Галерија Hotel de Vile, Делемонт, Швајцарска
2022. Галерија СКЦ и Контакт галерија СКЦ, Крагујевац
2023. Велика галерија Културног центра, Зрењанин; Галерија Градског културног центра, Ужице; Велика галерија Културног центра, Требиње, Босна и Херцеговина; Галерија Културног центра, Деспотовац; Галерија КИЦ „Будо Томовић”, Подгорица, Црна Гора;
Галерија Културног центра, Нови Сад

Радови у фото-монографијама: „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“ (Dr studio / Србија 2007); „Time of the Gypsies“ (Palass / Француска 2008); „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 10 godina“ (M.Factory / ГМР, Србија 2010); „Сибирски прозори“ (Balkan production / Русија 2014); „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 20 godina“ (Balkan production / Русија 2019); „То је било неко лепше и срећније време“(ГМР / Србија 2022)

„Пре свега, осећам се привилегованим зато што је Драган Теодоровић Зеко, диван човек и маг фотографије, своју изложбу и ову фото-монографију насловио мојим стиховима: ‘То је било неко лепше и срећније време.’ И јесте било лепше и срећније. Непотребно је рећи да је 80-их година прошлог века југословенска рок сцена била практично трећа на свету, одмах иза енглеске и америчке, предвођена великим ауторима, сјајним инструменталистима, аутентичним и значајним бендовима… Добри Зеко и његова камера сведоци су тог времена и оног што се дешавало касније, а успешно задржало дух 80-их. Сви ти бендови, свирачи, аутори, нису главна тема Зекових бриљантних фотографија. Главни јунаци су они који тим људима на сцени дају своју душу, љубав, снагу, сузе… публика (не волим тај израз, звучи потцењивачки). Боље речено, Зеко слика људе који су важнији од самих извођача, који несебично дају себе без резерве, који повратном спрегом праве концерт величанственим догађајем, двочасовном бајком у којој се привремено заборавља сурова стварност која нас окружује. Сликајући окупљене, Зеко на најбољи начин чини да се то непоновљиво лепше и
срећније време не заборави.„

Борисав Бора Ђорђевић

„Ко је Зеко?
Наизглед малог раста и скромног надимка, Зеко иза себе има стотине хиљада пређених километара, ко зна колико хиљада концерата, реномираних и мање важних, али увек одрађених професионално. Зеко је био тон мајстор, мајстор за светло, бински радник, продавац карата, организатор… и шта све не, али увек исто – profy! Фотографије које су понуђене јавности не одударају од његовог професионалног приступа свему што ради или је радио. Искуство у раду са светлом, пријатељство са бендовима, радозналост и љубав према свему што ради, допринели су да настане хиљаде заустављених тренутака које Зеко сада нуди јавности, не само као изузетна фотографска остварења, већ и као безброј људских прича. Његове фотографије одишу не само аутентичним рок светлом, са свим његовим ефектима, већ и специфичном ликовношћу, која не представља само случајност заустављеног делића секунде, већ нам Зеко на тај начин открива тананост емоција које негује према послу и људима са којима ради. И кад је тонац, кад ради светло и када снима, Зеко је права ‘раја’!”

Бранислав Цоле Ковачевић; јесен, 2006.