Изложба слика и цртежа Душана Савковића „Приближавање разграничености“ Душана Савковића биће отворена у понедељак 7. августа у 19.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложба ће моћи да се погледа до 21. августа.

Најновију серију цртежа и слика Душана Савковића карактеришу јаке контуре, јасни облици изведени у чистим, јарким бојама, јасна разлика између мотива као што су мушкарац, жена, кућа, пас, облак, дрво, вода. Комбинујући ове мотиве, Савковић представља теме које су биле значајне многим ауторима током историје уметности, у оквиру критичког, чак ироничног, приказивања појава које карактеришу време у којем ствара.

Најзаступљенији мотиви у Савковићевим радовима су облаци и издужене руке. Облаци су јасних облика наизглед имају густину, чврстоћу, тежину и могу, како аутор каже, да сиђу када им досади да висе. Они готово никада нису бели, него су најразличитијих боја, чиме добијају метафоричну вредност и почињу да представљају нешто друго – емоције, силе, меморију, нематеријалне вредности. У Савковићевим радовима облаци су често једини други елементи уз људске фигуре које могу да их дохвате, офарбају, скину или које могу да се трансформишу у њих. Оваквим представљањем односа између облака и човека, Савковић сажима и брише границе између драстичних, наизглед неспојивих поларности, што је подвучено његовом честом употребом полиптиха и модуларних платана које сликама дају дојам слагалица.

Слика у којој се можда најбоље види хармонизовање поларности је Хватач грома која приказује две сцене у два плана. У првом плану видимо спортисте и рекреативце који негују култ лепог, здравог тела, у окружењу које је подређено човеку и у којем осим људи нема ничег другог осим препуних канти за отпатке из којих се прелива ђубре. Далеко иза њих је поетски лик са псом и кућицом и тек у том плану појављује се дрвеће које је у потпуности одсутно из првог плана. Поетски лик има издужене руке и оне допиру до шароликих облака, хватају муње и громове. За разлику од осталих ликова на слици који имају јасно постављене, мерљиве циљеве, он искорачује у нематеријално, непредвидиво, можда недостижно, чак и несказиво, неупоредиво. Ипак, сви ти ликови су део једне реалности, једне слике и Савковић их симболично повезује и уоквирујућим обликом, то јест платном у облику куће са забатом на „две воде“.

Мотив издужених руку се прожима кроз многе Савковићеве радове. Осим што даје посебну ликовну и наративну вредност, мотив издужених руку у слике и цртеже уноси појмове као што су загрљај, гест, покрет, додир, комуникација, тактилни контакт, могућност да се нешто ухвати. Поигравањем на релацијама ових појмова, Савковић представља метафоричне сцене, као што је држање у олуји за дрво ишчупано из корена, или скидање облака из његове зоне у домен додирљивог, присног, па чак и поседованог. Најкомплекснији рад у којем се појављује мотив издужених руку је композиција Тако је све почело у којој Савковић прави референцу на неколико великих тема које су биле присутне у историји уметности. Кроз 13 делова који чине композицију, протежу се издужене руке Еве и Адама, као и делови њихових кућа које могу постати једна заједничка кућа. Ови делови се могу сложити на неколико начина, али их Савковић аранжира тако да у централном делу формирају црни крст, чиме се ствара референца на рад Казимира Маљевича и критику пролазности предметног света.

У радовима Душана Савковића, упркос томе што постоје јасне ликовне границе између ликова, облака и других елемената, те границе на идејном плану бивају ублажене, па чак и избрисане. Људи постају облаци, дрвеће, куће, све постаје на дохват руке, мушкарци и жене постају само метафоре у апсурдним и ироничним приказима шире реалности савременог живота. Слике и цртежи као статични, материјални предмети тако приказују исечке из континуираних и реверзибилних процеса настајања и нестајања, материјализације и дематеријализације у облаке и све оно што они могу метафорично да представљају.

Соња Јанков

smart

БИОГРАФИЈА

Душан Савковић (alias Dukatti) (1984, Нови Сад). Дипломске и мастер студије сликарства завршио на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Јована Ракиџића 2012. годинe. Стручно усавршавање за рестауратора археолошке керамике завршио у Музеју Војводине 2014. године. Од 2017. члан је УЛУС-а и СУЛУВ-а. Од 2022. члан је и Удружења „Ликовни круг“ на Петроварадинској тврђави. Реализовао око 20 самосталних и преко 60 колективних изложби у земљи и у иностранству. Слике му се налазе по приватним колекцијама широм света. Бави се скулптуром, инсталацијом, перформансом и мултимедијима. У сликарству препознатљив по изразито тамним позадинама које „буди“ наративно комичним сценама и провокативним називима. Кроз своје радове често поставља питања шта доноси будућност и у ком правцу ће отићи неизвесност уметника. На својствен начин тумачи поимање света и модерну поетику живљења. Упућује на прошлост, садашњост, будућност, пријатељство, љубав, на оно што буја, јурњаву, помаму, бесмисао, ленчарење, циљану забаву. Најчешће приказује мотив и наглашен симбол човека са продуженим рукама. Један од Савковићевих познатијих радова широј јавности је скулптура-инсталација „Држи ме за руку“ направљена од отпада и постављена 2020. године на Фрушкој Гори. Године 2023. награђен је I наградом на пролећној изложби Удружења Ликовних уметника Србије.

Више на: www.dusansavkovic.com