ЕЛИЗАБЕТА МАТОРКИЋ, ЈА САМ ПРЕГЛАВНИ, објекти од сунђера

„Јастучићи“ Елизабете Маторкић Бисенић, као по њој „одговарајућа форма за текућа питања свакодневнице“ настају од 1999. године до данас. При томе свакодневица није безазлени проток времена, већ континуирано прожимање утисака и утицаја, у широком распону, од пригоде до принуде. Способност уметнице да у делићу трајања примети опште правило, омогућило је настанак прве серије објеката-јастучића „Ја сам преглавни“. Наиме, објекти од сунђера малих димензија изрезани су текстом, кратким секвенцама, транскриптима разговора из случајних животних ситуација. Секвенца по јастучету, коју чини углавном по пар исказа двоје учесника. Искази се крећу од расправе за својину, преко, супротно-заједништва, опет борбе за предоминацију, међусобног одбијања и низа спорова, до својатања интелектуалног добра. Понегде инфантилан тон исказа, као да до апсурда доводи конфликтност социјалног позиционирања, само дотичући дневну политику и говорећи о базичном у лјудској природи. Кроз једноставне моделе лјудског опхођења, суптилно је назначена она мање светла страна приче о саздаји света.
Текст видимо помоћу сенке у унутрашњости јастучета од тананог материјала. Једноставни низови или групе јастучића одају утисак чистоте, мира, али и аскетског реда. Ред подразумева неопходни минимум доброг укуса, за скупа веома садржајан исказ. Сама форма јастука прва нас уводи у сферу интиме. Она је, као контест, од суштинског значаја за утисак непосредног сусрета са аутентичном истином. Ипак, то је квалитативно различита, за овај утисак и само дело конститутивна „уметничка истина“.
Постигнути баланс између сна и несанице, мира и немира, истине и уметничке истине, уводи нас у пределе сопствене имагинације, где се поводима придодају низови асоцијација, посредованих слика из сопственог искуства. То својство Гастон Башлар назива „имагинативном ауром“, својством успелих уметничких дела. Нјегово становиште о имагинацији, као о одређеном типу „духовне покретлјивости“, практично се показује на примерима одношења са свакодневлјем кроз све серије објеката-јастучића („Ја сам преглавни“, „Ја сам се зарекла“, „Ја сам из Београда“, „Ово може, ово не може“, „Одлично мацо, одлично“ и „Боли ме“) и шире деловање Елизабете Маторкић Бисенић.
У распону од наговештаја до рудиментарне директности, њен изразито култивисани израз крије способност да уметничком процесу подвргне готово све из света и живота који је окружује, и без изузетка уверава да је по среди нешто лично проживлјено. То уверење и пажлјиво одношење према општим и тзв. „малим темама“ (провокацијама), способност сложених структурирања, примерен и освешћен поступак творбе, и пре свега особена сензибилност, издвајају личност Елизабете Маторкић на домаћој уметничкој сцени.
Милан Ристић

ЕЛИЗАБЕТА МАТОРКИЋ – БИОГРАФИЈА
Рођена је у Београду 1964. године. Студирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класама проф. Стевана Кнежевића и Бранка Протића. Дипломирала је 1991. и магистрирала 2000. године у класи проф. Чедомира Васића, а докторирала 2014. под менторством проф. Владете Живковића. Ванредни је професор на на Факултету уметности у Нишу, где предаје Пластичну анатомију. Учесник је групних изложби у землји и иностранству.
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:
1993. Београд, Галерија Андрићев венац
1996. Београд, Галерија ДОБ-а
2000. Београд, Галерија ФЛУ
2000. Београд, Медиа центар
2006. Београд, Галерија ДОБ-а
2008. Смедеревска паланка, Народни музеј, Галерија модерне уметности
2008. Велика Плана, Галерија Дома омладине
2009. Ниш, Павилјон у тврђави (са Добрицом Бисенићем)
2009. Прокуплје, Народни музеј
2009. Горњи Милановац, Модерна галерија културног центра
2010. Београд, галерија задужбина Илије М. Коларца
2010. Неготин, дом културе Стеван Мокрањац
2011. Крушевац,Народни музеј,Градска галерија
2012. Смедерево, галерија савремене уметности
2012. Нови Сад, Културни центар Новога Сада
2013. Ниш, Галерија НКЦ
2013. Пожаревац, Народни музеј Пожаревац
2014. Београд, Галерија ФЛУ
2015. Ниш, Павилјон у тврђави (са Иваном Драгутиновић Соколовски)

АУТОРСКЕ ИЗЛОЖБЕ :
2000. Београд, Галерија ФЛУ, „Библиотека чуда“( у сарадњи са проф.Чедомиром Васићем)
2001. Београд, Павилјон Цвијете Зузорић, „Библиотека чуда“ ( у сарадњи са проф.Ч. Васићем)
2001. Ужичка Пожега, Градска галерија, „Библиотека чуда“
2001. Крушевац, Народни музеј – уметничка галерија, „Библиотека чуда“
2002. Бања Ковилјача, „Библиотека чуда у парку“
2004. Чачак, ДК Чачак, „Читачи“

НАГРАДЕ:
1989. ИИ Лубардина награда ФЛУ-а у Београду за сликарство
1990. Награда ФЛУ-а у Београду за портрет из фонда Ђорђа Бошана
1991. „Перспективе ИX“
2008. „Златна палета“, награда Пролећног салона УЛУС-а за 2008.годину