Изложба Гордане Каљаловић „Нулти степен књиге” биће отворена у пондељак, 1. априла, у 19.00 у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 21. априла.

Нулти степен књиге
Књига уметника као специфичан израз уметничког истраживања односно различитих ликовних/визуелних обликовања и интерпретација формалних, конвенционалних карактеристика, садржаја штампаних или на други начин кроз текст и слику структурираних целина представља право поље изазова за бројне теоретичаре, историчаре уметности, библиографе у покушајима да нађу заједничке именитеље, обједињујуће идејне оквире и дефиниције за ово, суштински, интердисциплинарно деловање. У тексту под називом Typologising the artist’s book шкотски библиотекар и истраживач Duncan Chapell на сложеност феномена указује кроз саму терминологију која се најчешће користи у категоризацијама разних видова књиге уметника или сличних формата присутних у уметничким контекстима. Artist’s book, altered book, anti-book, book object, bookwork, fine book, livre d’artiste, metamorphosed book… само су неки од термина који показују широк спектар тумачења и перцепција шта јесте и шта књига уметника може да буде, што Chapella наводи на закључак да иста не заузима подручје консензуса било у теорији или у пракси, већ да се налази унутар територије на којој су двозначност, флуидност граница и неодређеност уобичајена појава. У том смислу књига уметника остаје у процесу континуираних редефинисања и проширења, трајне отворености за експеримент без обзира да ли уметнике у креацији интригира материјалност књиге или њени потенцијали као медија за ширење и циркулацију информација, знања, идеја, уметности. Управо ће активна димензија циркулације и дистрибуције за мексичког теоретичара и концептуалног уметника Ulisesa Carrióna, аутора манифеста The New Art of Making Books (1973), бити кључна у његовим радикалнијим приступима и предлозима нових облика, употребе и изгледа књиге као средства за стратешку културну акцију. „Правити књигу уметника не значи бавити се примарно естетиком, већ културном политиком.”
Данас, упркос све присутнијим дигиталним форматима, популарност књиге уметника не опада, о чему сведочи на интернациналном нивоу низ специјализованих манифестација, издавачких платформи и радионица, као и интересовање бројних уметника да своје идеје артикулишу и изразе управо кроз форму којој је иманентан трансмедијски карактер. И у приликама на овдашњој арт сцени књига уметника такође привлачи посебну пажњу, посвећене су јој тематске изложбе (квадријенале Књига – уметнички објекат) и догађаји, научно-теоријски радови уз неретке примере аутора, попут Гордане Каљаловић, код којих феномен књиге уметника предстваља значајан део опуса, уметничке продукције и праксе. Каљаловићкин иначе вишедеценијски уметнички ангажман пре свега је везан за истраживања у пољу скулптуре и померања његових медијских граница кроз откривања нових могућности у изражајности трансформативних, сензоријалних и симболичких потенцијала материјала. На трагу тих искустава, али и са жељом и потребом да их константно проширује, Каљаловић развија и приступ проблематици књиге уметника којом се интензивно бави последњих неколико година када реализује већу групу радова премијерно приказаних на самосталним изложбама Књига изван књиге и Простор књиге, књига у простору. У радовима, које у идејном и продукцијском смислу дефинише као литерарне рефлексије у визуелном, уметница процес трансформације и интерпретације књиге започиње промишљањем њених многоструких аспеката од материјалности и формата, структурних садржајних чинилаца до друштвено-културне еманципаторске функције, неретко реферишући и на конкретна књижевна дела, писце и историјске појаве либрицида. Пажљивим избором различитих материјала (папир, дрво, метал, филц, глинене сировине…), њиховим међусобним уодношавањем, увезивањем са другим медијима, наменском применом класичних скулпторских или монтажних поступака, интервенцијама у књигама, третирањем текста као посебне обликовне материје и вредности, Каљаловић реализује перцепцијски и значењски вишеслојне конструкције и форме. Са најновијом серијом радова уметница прави додатне искораке у концепцијској разради књиге уметника тематски развијајући неколицину остварења најпре око питања језика као система. Потенцирајући његове основне или најмање јединице (слово, реч), Каљаловић нас враћа на прапочетак сваког облика комуницирања и језичке размене којима ћемо артикулисати и исказивати наша осећања, мисли преносити сећања, знања итд. Подсетиће нас на снагу речи, на њену тежину али понекад и немоћ да опише страхоте, људске трагедије, ратна страдања баш као у песми „Тражим реч” пољске песникиње Виславе Шимборске, чије стихове уметница чита уводећи нови градивни елемент у раду са књигом – звук. Такође, упозориће нас ауторка да реч може бити и средство манипулације и хомогенизације друштвеног мишљења, начин да се контролише маса и убеди да је рат заправо мир, слобода ропство а незнање моћ попут пропагандних слогана у Орвеловој визији тоталитарне дистопије у роману „1984”, које данас увелико живимо. Конфротираће Каљаловић тој опасној моћи речи њену другу светлију субверзивну страну – средства у отпору и борби против репресивних система и деструктивних идеологија, оружја у одбрани слободе и људског достојанства, једнако насушне као и хлеб што нам сугерише у једном од својих видео-радова. Загледани у екране наших мобилних уређаја, док скролујемо и навигирамо кроз густе и бескрајне токове информација, често заборављамо да је реч некада подразумевала време, трајање и посвећеност да буде забележена или да се умножи, да је у записима дуго путовала како би пренела искуства и сазнања о свету удаљених народа и култура. Подсетиће нас Каљаловић и на ту димензију речи, бирајући неретко у пластичком обликовању својих радова (пра)форму свитка, иницирајући посматрача у причу о драгоценостима писаног трага наших историјских постојања, о речи као материји и меморији цивилизација, сведоку тековина њихових прогреса, открића али и пропадања и нестајања. Са друге стране уметница приступа речи ослобођајући је од значења и наративних контекста, сагледава је кроз визуелност облика, текстуру и ликовне квалитете које генеришу реченични низови и преплети или, како је то надахнуто дефинисао француски песник Пол Валери, текстуална ткања препознајући у истима главни извор виталности сваке књиге. Слојевитост интерпретација радова Гордане Каљаловић је неисрцпна, јер тему књиге актуелизује у тренутку када се на најсуптилније начине цензуришу, укидају и системски бришу сви њени потенцијали да критичком мишљу промени и освести појединца и друштво.

Мирослав Карић

Гордана Каљаловић, вајарка, визуелна уметница. Рођенa је у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности (Одсек вајарство, 1975) и на Филолошком факултету 1977. године у Београду. Магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Радила је као кустос Галерије Дома ЈНА од 1978. до 1993. Добитник је гранта „Моша Пијаде“ за младе уметнике. Боравила је у резиденцији за уметнике у Паризу 1986, 1990. и 2018. године у оквиру Cite International des Arts. Од 1993. до 2016. предавала је на Академији уметности у Новом Саду (од 2006. до 2016. као редовни професор). Била је учесник симпозијума балканских умет-ника у Самотракији у Грчкој 1999. године. Њена скулптура „Дуга“ је 2005. године постављена у Парку скулптура у Какслаутанену у Финској. Имала је 31 самосталну изложбу и око 200 групних у Србији, бившој Југославији, Грчкој, Белгији, САД, УК. Одржавала је радионице за студенте у оквиру Outside project у Фиренци 2005, 2006. и 2007. Њен рад укључује различите медије као што су скулптура, видео-скулптура, скулптуралне инсталације, као и преко двадесет кустоских пројеката. Добитник је неколико награда за скулптуру. Њена дела власништво су музеја и приватних колекција у Србији, Грчкој, САД, Белгији.