Изложба слика Ђорђа Ковачева под називом „Инспирисано рунамаˮ биће отворена у понедељак, 19. марта у 19 часова у Ликовном салону, Културног центра Новог Сада. Изложба ће трајати до 10. априла.

(ИСПОВЕСТ УМЕТНИКА) 

У циклусима који су претходили овом најновијем, користио сам архетипске симболе произашле из колективно несвесног, као елементе за ликовну трансформацију.

„Свет богова и духова јесте колективно несвесно у нама“ – Карл Густав Јунг.

Колективно несвесно исто је код свих људи. Оно је универзално и не развија се; оно се наслеђује. Састоји се од облика из пређашњег постојања архетипова који продирањем у сферу свести дају неким психичким садржајима коначни облик.

Архетипови су праисконске слике. Оне постоје од најранијих времена изражене у разним облицима, на пример: као идеје демонизма, магијске моћи, бесмртности душе и друго.

Несвесно можемо схватити као ризницу која је извор свеколиког надахнућа, стваралаштва и мудрости. Као самостални психички систем који говори језиком симбола јер је духовно искуство могуће изразити једино путем симбола. Једна од његових улога је да исправља пристрасност свеснога ума и надокнађује његову једностраност ширим сликовним нерационалним опажањима. Отуда несвесно може бити драгоцени водич који човеку показује пут према његовом истинском одредишту.

У дубинама колективно несвесног нема индивидуалних, културних разлика, нема раздвајања. То је област праисконског јединства и кроз њу је свака особа повезана са остатком човечанства.

Колективно несвесно је област неограниченог потенцијала у којој су садржана начела универзума.

Интеракција свесног и несвесног рађа нову вредност и помера ствари ка вишим нивоима.

Радећи овај циклус, кренуо сам од нордијског руна као предлошка за ликовну трансформацију. Током рада процес је кренуо за мене непредвиђеним током. Наиме, схватио сам, да симболи, текстови и орнаменти који чине садржај руна нису неопходни и да у овом случају оптерећују новонасталу идеју.

Процес је, дакле, кренуо другим током – у правцу поједностављења, тако да су слике завршене минималистички са структурама као доминантним изражајним средством, очишћене од знакова и архетипских симбола.