Изложба склуптура „Лист вијенца горског, кукавче” др Благоја Орбовића Монтане биће отворена 7. марта у 18 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 21. марта уз прописане мере заштите.

Благоје Орбовић је искрен, знатижељан и постојан стваралац који изузетно добро барата технологијом као прави истраживач и заљубљеник у дрво. Иако се опробао у другим врстама материјала и техника, у дрво, које га је одувек окруживало у родној Сомини, се заљубио у раној младости и остао је веран том материјалу. Он не користи трупло као мртво ткиво, већ му даје живот обликујући га искрено и спонтано, дозвољавајући материјалу да искаже своју суштину, да проговори кроз његове руке и длето. Он ради на скулптури вишеслојно, те одаје утисак као да не одузима од дрвета него да му додаје, као да гради форму наносећи слојеве у потезу. Лаким потезима, као да наноси глину и моделује, Орбовић комбинује камен и дрво у сведеним формама, у маси. Супротставља површине, волумен и усеке као интерпункције, интервале тишине или паузе.

Поникао у љутом црногорском кршу, остварио се као медицинар и умјетник у питомој војвођанској равници (Благоје Марковић), Орбовић је достигао завидне домашаје у оригиналном ликовном стваралаштву.

Уметник осећа у овим годинама снажне резонанце времена и историје, садашњости и прошлости свог народа, које су распириле стваралачку ватру и он се страсно окреће темама које га опчињавају. Све га то приближава особеном траспоновању историјског литерарног садржаја. Далека и танана веза са природом предњачи, a срчаност и искреност су две главне карактеристике Орбовићеве личности па и дела. Нерв који га тера да никад не мирује, да живо буде заинтригиран свим појавама у природи и друштву, није му дао мира ни када се дохватио да изнесе тему свог народа. Изузетно стрпљив ученик, пратио је савете колеге Војимира Дедеића и уз њега растао у правог познаваоца тродимензионалног обликовања. Када је осетио да је тренутак прави да се позабави темама које су вековне, које су исконске и одређујуће за црногорски народ, наш је вајар сазрео као стваралац и као мислилац.

Орбовић размишља и ствара у пажљиво осмишљеним серијама. У овој, доминирају портрети, карактеристични ликови у снажном контрасту, у отелотворењу стихова из Горског вијенца. Подигавши их на пиједестал (постамент), који је осмишљени део скулптуре, сабија набој унутар форме. Лаким потезима скицира лица горштака, која отворена и бистра, изражавају упорност и чврстину носиоца правде и одбране.  Као врсни познавалац анатомије успешно врши торзије унутар форме. Изражени носеви и типични скелети брђана, веђе, мрки брци, постају понекад готово згужвани ликови, притиснути теретом историје. Изванредном ликовном снагом и искреношћу јасно изражава мисао користећи фигурацију и апстракцију. Приказ своди на голу површину, који подсећа на анимирани камени крш родног краја где се истиче везаност за родно и национално, иако његови мотиви прелазе националне границе.

Дела у којима се Црна Гора одражава у огледалу вајара моћно продиру, те би се могла повући паралела са сликама Сутјеска и Косовски бој Петра Лубарде или Герником Пабла Пикаса. То су све визије које обједињују реално и апстрактно, филозофију борбе и страдања. Опчињен писаном речи, Орбовић даје називе скулптурама цитирајући Његошеве стихове. Тиме се емоција не сакати него се појачава, а херојски и тужни склад одише снагом и језгровитошћу. Представља величину историјског херојства народа који се брани непокорним духом и челичном вољом, голим рукама и неустрашивим срцем. Орбовић искрено и дубоко редукује све сувишно, истичући сигурност контраста. Што више улази у свет асоцијација све више деформише облике доводећи их до граница реалног. Оплођен маштом, његове скулптуре добијају монументалне размере у снази представљеног. Враћа се из детињства легенда о човеку борцу, човеку хероју који штићен каменом, са оружјем или оруђем у рукама, хладнокрвно и узвишено а понекад и сабласно, непоколебљиво решен својим ставом, штити своју земљу. Крупне, јасне фигуре носе композициони ритам пун симбола. Мајсторском употребом површина и усека као и редукцијом сувишног, ова серија представља по снази јединствену ликовну експресију и етичке поруке.

                                                                                                                                 др ум. Силвиа Јелачић

Списак изложених скулптура:

1. А ја што ћу, али са киме ћу; дрво, 195 x 36 x 34 cm
2. Ал је ђаво, али су мађије; дрво, 165 x 30 x 30 cm
3. Ђе се гусле у кући не чују; дрво, 205 x 60 x 50 cm
4. Ја сам проша сито и решето; дрво, 170 x 30 x 33 cm
5. Кажуј, бабо, јеси ли вјештица? дрво; 152 x 33 x 55 cm
6. Коло; дрво, камен,  153 x 40 x 40 cm
7. Куда си ми улетио мој соколе? дрво, 163 x 45 x 37 cm
8. Луна и крст, два страшна символа; дрво, камен, 202 x 70 x 40 cm
9. Мрки вуче, подигни бркове; дрво, 164 x 38 x 35 cm
10. Табља; дрво, 202 x 55 x 33 cm
11. Удар нађе искру у камену; дрво,камен, метал, 120 x 30 x 35 cm
12. Што је чоек, а мора бит чоек? дрво, 150 x 30 x 70 cm
13. Дивна плећа, а дивно ли пише; дрво, 101 x 46 x 43 cm
14. Ђе је сјеме клицом заметнуло, онђе нека и прахом почива; дрво, 160 x 37 x 38 cm
15. Ум нам дам, би-ну-но на-ша-ра; дрво,105 x 23 x 28 cm
16. Не знам ништа, но сам их гледао, и сам мислим да је маштаније; дрво, 93 x 37 x 40 cm
17. Што се не хће у ланце везати; дрво, 56 x 27 x 24 cm
18. Тврд је орах воћка чудновата; дрво, 120 cm, 4 x 3 x 2 cm