Изложба „Елемент земље” Мајe Вукинe Боговић биће отворена у понедељак, 20. новембра, у 18.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 11. децембра.

ЕЛЕМЕНТ ЗЕМЉЕ

„Изложбом тридесетак радова у Музеју Мимара Process<Progress 2018. и наградом на 8. Ликовном салону у Kрапини за слику Загорска зипка 2018. започела је моја истраживачка авантура спајања елемената Земље кроз стварање рељефних приказа пејзажа. Загорски пејзаж је одувијек био најтежи и најдражи мотив којим сам се бавила кроз стварање. Јасан елемент Земље и земља као елемент прожимају процес стварања слике.
Раскош изломљених парцела због насљедства, нанизани растери винограда, оштре оранице сјајне иловаче, меке парцеле воћњака и гајева, тамне густе шуме, титрави пашњаци и копрене плавичасте магле што прожимају ријеке и меке бреге – то је елемент земље и најљепши и најтоплији дио Земље. Раскош боја у јесени, монокромне зиме и зеленило прољећа и љета изазивају у мени интензивну потребу за низањем облика кроз кроки цртеж. Настављам стварати експресивним набацивањем пасти и пијеска, лијепљењем текстила и папира, те интервенцијом прстима попут облагања дрвених кућа мјешавином блата и сламе кроз тактилно искуство из дјетињства. Рељеф који ме чека како би га нагласила или смирила бојом подређује се мотиву и кисту. Бојом наглашавам минуциозне призоре. Смирујем и усклађујем богатство разних елемената и проналазим начин да се створи хармонија и суживот истих. Борба. Борим се физички и ментално. Одричем се неких ‚лијепих и ефектних‘ фрагмената, бришем њихову описност, не дам се завести љепошћу, већ тражим истину у самој сржи земље. Осјећам слику на рукама, носим је у мислима и сањам будна. Завршавам је на више начина. Преслагујем и тражим тренутак када све стане. Kада је пејзаж свој и више ме не треба. Kада сам га створила из својих сјећања и доживљаја, на њему научила за све друге радове и помирила се да си више немамо што рећи. Путовање се наставља, густа магла бијелог платна крије с првим зракама сунца нову раскош мојих брега.“

Маја Вукина Боговић

Маја Вукина Боговић рођена је 1977. у Загребу. Дипломирала је на Графичком одсеку (сликар-графичар) у класи професора Франа Паре циклусом слико-цртежа „Обећана земља“ 2000. на Академији ликовних умјетности у Загребу. 2010. године дипломирала је на Филозофском факултету у Загребу, смер Библиотекарство, те тиме заокружила своје две љубави: ликовну уметност и књигу. 2000. била је део тима у Тисковној радњи Гутенберг музеја, те је радила на тему „Гутенберг 2000“ у Мајнцу. Провела је студијски семестар на Indiana University of Pennsylvania где ствара свој дипломски рад. Учесница је Врбничке графичке академије и теренске наставе у Мотовуну.
Од 1997. године учествовала је на четрдесетак колективних и имала тридесетак самосталних изложби у земљи и иностранству (Загреб, Беч, Париз, Рим, Скоље, Печуј, Пирот, Нови Сад). Слике јој се налазе у приватним збиркама. 2000. године добила је Награду Загребачке банке за најбољег дипломанта сликара-графичара, а 2018. Награду 8. Загорског ликовног салона у Kрапини.
Њено сликарство је израженог колоризма, на граници између фигуративног и апстрактног. Често комбинује неколико техника и бави се текстурама које употпуњује цртежом. Њене слике су изразито рељефне. Сликарки подлога и медији служе као место на којем ствара и руши првобитну идеју, те је претвара у приказ кроз ликовне елементе у кохезији.