Изложба цртежа архитекте Натка Маринчића (1941–2004) „Одабрани цртежи Новог Сада“ биће отворена 1. фебруара у 19.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба ће моћи да се погледа до 10. фебруара.

Цртежи Натка Маринчића

Владимир Митровић (из текста монографије „Одабрани цртежи“, МСУВ, 2023)

Нови Сад на цртежима Натка Маринчића

„…По општем мишљењу Натко Маринчић је био један од најталентованијих архитеката и цртача своје генерације. Ипак, за живота није препознат као врсни цртач вероватно због незаинтересованости средине, али и скромности и недостатка личних уметничких амбиција. Њехови радови су остали да се открију и прикажу после његовог одласка. Цртајући али и сликајући лако и брзо, Маринчић је остварио позамашан опус који тек треба да се истражи, забележи и презентује. Његови радови се могу сврстати у неколико целина: архитектонски цртежи, рапидографима, често потом копирани па накнадно бојени, скице, блокови малог формата са бројним цртежима, визијама и замислима будућих објеката, цртежи са бројних путовања. Иако су мотиви углавном везани за архитектуру или урбане амбијенте у којима она игра запажену улогу, смишљани су и рађени опуштено, надахнуто, уметнички. У даху, брзим и прецизним запажањима и потезима, испрекиданим или једноставним линијама, цртежи зраче непосредношћу па чак и неким притајеним лирским моментима, који код архитеката нису уобичајен случај.

Ведуте Маринчићевог матичног Новог Сада, као својеврсне дневничке записе, не доживљавамо само као забележену идеју или тренутак, већ више као лични доживљај виђеног. Уз механизам памћења, цртеж постаје ствар интиме јер од интимног доживљаја стварности, праве или оне тек осмишљене, настаје. Настајући брзо и лако, ови цртежи плене спонтаношћу, с искуством архитекте и тродимензионалног израза.

Цртао је скоро свакодневно, у различитим ситуацијама, на путовањима, испијајући кафу у некој од новосадских башти, за цртаћим столом или на неком од састанака. Технике које је користио такође су, сходно његовом уметничком реду, биле различите – оловка, туш и перо, рапидограф, угљен, ређе воштане или дрвене бојице као и темпера, посебно изабрана за серију слика великих формата са мотивима Новог Сада…

Натко Маринчић (Рума, 1941 – Нови Сад, 2004), дипломирао на београдском Архитектонском факултету (1972). По завршетку студија радио у више пројектних организација где је учествовао у пројектовању бројних објеката различитих намена и волумена. Апарт хотел Универзитета у Новом Саду (с арх. Миодрагом Р. Јовановић, 1990) већ је означен као преломно дело у његовој каријери у коме се даје савремена визија солитера преобученог у постмодернистичко рухо. У пројекту за Завод за заштиту природе Србије у Новом Саду (с арх. Љиљаном Милин, 1994), истражујући дух места старе индустријске улице, уз употребу традиционалног материјала – црвене опеке, ствара једно од кључних дела постмодерне архитектуре у Војводини. Сличном мисаоном склопу припада и зграда Факултета за услужни бизнис у Сремској Каменици (2004) која својом архитектонском естетиком најављује ново поглавље у новосадској савременој архитектури. Учествовао на више колективних изложби (Нови Сад, Сремска Митровица). Добитник је више стручних награда од којих се истичу две Борбине награда за архитектуру у Војводини (1991, 1994).